Dobitnici Nagrade „Braća Karić” u 2012. godini

IGUMANIJA FEVRONIJA, MATI HARITINA I SESTRINSTVO PEĆKE PATRIJARŠIJE

Ove godine – posebnu čast nam čini da Nagradu Fondacije „Braća Karić” – uručimo Igumaniji Fevroniji, Mati Haritini  i sestrinstvu Pećke Patrijaršije, iako smo svesni da je ovo naše uzdarje samo trun naspram bezgranične bogoposvećenosti njihove.
Uprkos mnogim nevoljama sa verom u Vaskrslog Gospoda i sa ljubavlju koja nadilazi moći ljudske, Igumanija Fevronija, Mati Haritina i sestrinstvo Pećke Patrijaršije ostaje i opstaje na svom svetom putu – šireći dobroljublje i čovekoljublje – kroz uporno i istrajno bogoljublje.
U tom bisernom nizu sestrinstva Pećke Patrijaršije posebnim sjajem blista mati Fevronija.
Mati Fevronija, posvećena svom služenju, sa angelskim krilima velikoshimničkog svetog čina, za svoje neodustajne i  stalne,  beskrajne napore, nagrađena je – Vukovom nagradom-  za svevremen dorpinos srpskoj kulturi i očuvanju istinske pravoslavne, svetosavske duhovnosti.
Više od svega – značajna je poruka Igumanije  Fevronije i Mati Haritine, sa snagom zaveta – da će one i sestrinstvo Pećke Patrijaršije, u tom svetom hramu ostati pod svim uslovima – makar to značilo i žrtvovanje njihovih ovozemaljkskih života.
Njehove molitve, i u jutrima koja dolaze, biće glas i poruka nade za sve one Srbe i Srpkinje koji na svetom Kosovu i Metohiji danas žive, uprkos svemu što im taj život otežava i ugrožava, kao i za sve one koji danas žive daleko od svojih vekovnih ognjišta.

Iz govora dobitnika:
„Drago mi je što sam ove večeri ovde s vama i da mogu sa nekoliko reči da zahvalim braći Karić. Prvenstveno zahvaljujem pokojnom Janićiju, njihovom ocu, i majci Danici, koji su ih vaspitali u pravoslavnoj veri. Još od ranog detinjstva dovodili su ih u Pećku patrijaršiju, učili pravoslavlju i ljubavi prema crkvi. Oni su takvi ostali do danas. Kad nam je bilo najteže, oni su nam pritekli u pomoć, onda kada niko nije. Braći Karić posebno dugujemo zahvalnost i za mnoga druga dobročinstva koja su nam učinili i nikad nisu dobili nikakvu zahvalnost od nas. Ja vam zahvaljujem u ime naše mati igumanije i našeg sestrinstva.”

Video možete pogledati ovde.

Dr VESNA D. GAROVIĆ KOCIĆ

Ovogodišnja dobitnica Nagrade „Braća Karić” za naučni i istraživački rad stručno obrazovanje stekla je u Beogradu, završila je prestižnu Petu gimnaziju, potom Medicinski fakultet, magistarske studije na Biohemijskom fakultetu, specijalizaciju iz akušerstva i ginekologije. Uporedo je svoja znanja sticala i na McGill univerzitetu u Montrealu u Kanadi. Tokom usavršavanja u Beogradu razvila je zanimanje za patologiju trudnoće.
Više od dvadeset godina živi i radi u Americi, a od 1999.  na nefrološkom je odeljenju čuvene klinike „Mayo”, zaokupljena istraživanjima uzroka pojave visokog krvnog pritiska kod trudnica. Ona je druga žena profesor na odeljenju nefrologije u istoriji klinike „Mayo” dugoj blizu jednog veka.
Američka i svetska javnost danas pokazuju izuzetno zanimanje za naučni rad i istraživanja  našeg večerašnjeg laureata. Poremećaj u trudnoći kojim se ona bavi, dijagnostikovan kao preeklampsija, ako se ne tretira na vreme, može da dovede do mnogobrojnih komplikacija i za majku i za dete,  čak i do moždanog udara. Zato je važno naći rane markere te bolesti kako bi se videlo koje su trudnice sklone da razviju preeklampsiju.
Precizan test za rano utvrđivanje u tom smislu rizičnih trudnoća, do koga je došla dr Vesna Garović Kocić sa svojim timom, omogućuje da se utvrdi koje trudnice sa visokim pritiskom imaju predispozicije za taj poremećaj.
Sada je najvažnije da u skorijoj budućnosti test, koji je još u fazi istraživanja i koji je veoma komplikovan, bude pojednostavljen, poput testa za utvrđivanje trudnoće, koji može da se kupi u svakoj apoteci.

Iz govora dobitnika:
„Velika mi je čast i priznanje da dobijem ovu prestižnu nagradu Fondacije Karić. Takođe mi je veliko zadovoljstvo da upoznam sadašnje laureate i njihova dostignuća u nauci, umetnosti i sportu. Ja u Americi živim u skladu sa porukom koju nam je ostavio Nikola Tesla za vreme njegove istorijske posete Beogradu i Velikoj školi, kada je rekao: Ostao sam Srbin i preko mora gde se istraživanjima bavim.”

Video možete pogledati ovde.

VOLT BOGDANIČ, novinar

Volt Bogdanič osvojio je tri Pulicerove nagrade. Prvu je dobio kao reporter „Volstrit žurnala” 1988. godine, posle serije napisa o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi. To istraživanje trajalo je tri godine i bilo veoma naporno i opasno. Na osnovu njega napisao je i knjigu „Velika bela laž”. Drugu Pulicerovu nagradu osvojio je 2005. godine za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj žleznici, sa nazivom „Smrt pod vagonima”. To istraživanje pokazalo je da Amerika ima veoma lošu železnicu i još lošiju bezbednost na prugama. Primajući treći put tu nagradu – za istržaivanje o toksičnosti pojedinih igračaka uvezenih u SAD iz Kine, rekao je da je on samo običan borac za istinu.

Iz govora dobitnika:
„Želeo bih da zahvalim kako porodici Karić tako i Fondaciji Karić za dobrotu koju su mi ukazali dodelivši mi ovu nagradu. Ne samo što sam ovom prilikom dobio ovu izvanrednu nagradu nego što sam, opet zahvaljujući njihovoj dobroti, uspeo da posetim Srbiju i da večeras podelim radost zbog dobijanja ove nagrade sa ostalim dobitnicima i laureatima. Ponovo sam u Srbiji i da sam znao da je tako zabavno i lepo biti ovde, ne bih čekao pedeset i pet godina da se u nju vratim.”

MARINA ABRAMOVIĆ

Držeći se koncepta da nije važno da li je umetnost lepa ili ružna, već samo treba da je istinita – dobitnica ovogodišnje Nagrade „Braća Karić” za kulturu i umetnost stekla je međunarodni ugled. Slikarstvo je na svojim počecima zamenila body artom, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Dva osnovna pitanja na putu svake kreativnosti: ko smo i zašto smo na ovoj planeti, razrešila je na sebi svojstven način, autentičan, otkrivajući u umetnosti performansa svoju svrhu.
A taj put samospoznaje, nalaženja sopstvenog centra u životu, prešla je neprestanim pomeranjem granica. Istraživanja granice bola, izdržljivosti tela ali i psihe –  postala su osnova njenih umetničkih performansa. Rođena je 30. novembra 1946. u Beogradu, živi i radi u Njujorku, mada je gotovo ceo svet bio njen dom u različitim periodima njenog burnog umetničkog traganja. Jer, njeno telo je, kako kaže – njena kuća.
Studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, postdiplomske studije završila je na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, a predavala je na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu.
Počeci body arta u kome ispituje granice psiho-fizičke izdržljivost vezuju se za festival u Edinburgu 1973,  kada je u performansu sa dvadeset noževa sebi prvi put nanela telesne povrede. Performans Ritam 0 iz 1974, mnogi pamte kao najsmeliji iskorak u nepoznato – kada je publici na raspolaganje i na svoju ličnu odgovornost – stavila sedamdesetak predmeta za bol i uživanje da sa njima na njoj čine šta im je volja.
Pre dve  godine u galeriji moderne umetnosti u Njujorku „Moma” njen performans “The Artist Is Present”  uticajni američki mediji proglasili  su  umetničkim događajem godine.
Dobitnica je brojnih uglednih međunarodnih priznanja: Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji, gde je učestvovala čak pet puta, „Besi“, „Nagrade udruženja američkih kritičara“, „Nagrade grada Njujorka za igru i performans“ i mnogih drugih.
Njena dela uključena su u mnoge svetske javne kolekcije a ona je bila profesor na visokim školama u Berlinu, Hamburgu, Braundšvajgu, gostujući je profesor na Akademiji u Parizu i Beogradu. Svoje znanje i iskustvo u performansu sintetizovala je u Abramović metod kojim podučava izabrane malde umetnike iz čitavog sveta.  Tokom svog boravka u Beogradu postala je počasni profesor na Muzičkoj Akademiji ALFA Univerziteta.

Iz govora dobitnika:
„Bila sam vrlo iznenađena vašim pozivom da primim ovu nagradu. Bilo mi je vrlo važno da je prihvatim, jer je to nagrada privatne Fondacije Karić, nije državna, privatna je. Kao takvu je i prihvatam i, naravno, imam obavezu prema vašem Univerzitetu, gde želim da se sretnem sa mladim ljudima i popričamo. Jer moja publika je uvek bila mlada i uvek će biti.
Mislim da umetnik ne treba da ima lak put. Ako umetnik ima lak put, ako je uvek srećan u životu, mislim da onda ništa vredno pažnje neće stvoriti. Sreća je stanje koje nas ne menja. Važno je uvek verovati u sebe, raditi ono što želiš, važno je ne praviti kompromise i nikako ne prodati svoju dušu.”

Video možete pogledati ovde.

VERA I DUŠAN VASILJEVIĆ

Ovogodišnji dobitnici Nagrade „Braća Karić” za ekonomiju i privredu, a u pitanju je bračni par, blistava su, ohrabrujuća i motivišuća priča o uspehu naših ljudi u svetu. Ovaj bračni par se pre svega može pohvaliti svojim potomstvom – izrodili su desetoro dece, koja su im podarila dvanaestoro unučadi.
Jači pol ovog bračnog dvojca ponosi se i Ordenom Svetog Save I stepena, koji mu je dodelio Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve. Za njega će vam u Namibiji, zemlji gde je napravio pravu malu privrednu revoluciju, reći da je jedan od retkih koji je na vreme shvatio da je budućnost u poljoprivredi. U toj dalekoj zemlji kupio je na atlantskoj obali farmu i započeo nimalo lak posao uzgajanja voća, posebno stonog grožđa. Danas su to vinogradi na sto hiljada hektara kraj reke Orandž, a naši laureati su najveći proizvođači stonog grožđa južno od Sahare. Njihova kompanija „Ausenkehr farms” svetski je priznati proizvođač čuvenog namibijskog vina, a voćarski posao proširili su i na Južnu Ameriku. Odlikuje ih još jedna osobenost: iako žive i rade tako daleko od matice, svu svoju decu odgajili su u duhu pravoslavlja i svetosavlja, poženili i poudavali u Srbiji i za Srbe.
Već nekoliko godina razrađuju Strategiju povratka, razvijajući svoj posao i u Republici Srpskoj, pomažući na taj način i privredi toga kraja svojim ulaganjima, znanjima i iskustvom.
Gospodin Dušan Vasiljević potiče iz svešteničke porodice, godinama unazad pomaže Srpsku i Rusku pravoslavnu crkvu, te je za svoje zalaganje dobio priznanje i od ruskog patrijarha Kirila.
Kaže da je njegova tajna uspeha upornost, ali i da njegovoj supruzi Veri podjednako treba pripisati zasluge. Ona je njegova inspiracija, motivacija i večna ljubav. Snaga je u porodici. Ona je i njihovo bogatstvo. A bračni par Vasiljević, Vera i Dušan, pravo su blago srpskog roda. Predstavljamo vam dobitnike Nagrade „Braća Karić” za ekonomiju i privredu.

Iz govora dobitnika:
„Vera i ja smo izuzetno mnogo zahvalni što smo dobili ovu nagradu, a naročito što je dobijamo kao poljoprivrednici i roditelji desetoro dece. Jer te dve stvari su povezane. Za Srbiju je i te kako važno da ima jaku poqoprivredu, tada bi se životni standard podigao, a zajedno s njim i natalitet. Ovo je naš skromni doprinos, ovo desetoro dece koje smo supruga i ja odgajali u srpskom duhu.”

TEODOR VON BURG

Ovogodišnjeg dobitnika Nagrade „Braća Karić“ za naučni i istraživački rad određuju najmanje tri stvari – mladost, talenat i uspeh. On je prvi srpski matematičar koji je poneo titulu najuspešnijeg takmičara na svetu svih vremena u Kući slavnih Međunarodne matematičke olimpijade.
Statistika njegovog učešća na međunarodnim  takmičenjima svrstava ga u najtrofejnije takmičare sveta. Učestvovao je na 54 međunarodna takmičenja i na njima  osvojio 39 prvih nagrada, 13 drugih i dve treće.
Pored takmičenja iz matematike, na kojima se najviše istakao, učestvovao je i na takmičenjima iz fizike, informatike, tehničkog obrazovanja, istorije i srpskog jezika.
Rođen je 26. januara pre 19 godina u Beogradu. Za šest godina promenio je četiri osnovne škole, a u sedmi razred upisao se u eksperimentalno odeljenje pri Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Osnovu školu završio je kao vukovac i đak generacije 2008, baš kao i Matematičku gimnaziju četiri godine kasnije.
Matematičko znanje, koje mu je omogućilo da se takmiči i osvaja medalje na međunarodnim takmičenjima, nije stekao u školi, već sa privatnim profesorima, a najdužu i najplodonosniju saradnju imao je sa prof. dr Vladimirom Jankovićem, redovnim profesorom na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Školovanje nastavlja na Oksfordskom univerzitetu, na koledžu Egziter.
Dodeljujući svoje prestižno priznanje ovom mladom i talentovanom čoveku, Karić fondacija se nada da će njegovo usavršavanje u svetu samo pomoći srpskoj nauci.

Iz govora dobitnika:
„Ova nagrada je za mene bila veliko iznenađenje, veoma sam srećan i ponosan zbog nje. Verujem i da svaki laureat to isto može da kaže za ovu nagradu. Ipak, ova nagrada za mene predstavlja nešto jedinstveno. Za mene je ona pre svega obećanje. Ja sam najmlađi laureat koji je ikada dobio ovu veliku čast i zbog toga je ova nagrada za mene obećanje, jer prihvatanjem ove nagrade ja obećavam da ću nastaviti da postižem velike uspehe, još veće uspehe i da ću učiniti Srbiju ponosnom što me ima.”

Olimpijci: MILICA MANDIĆ, IVANA MAKSIMOVIĆ, ANDRIJA ZLATIĆ, VATERPOLO REPREZENTACIJA SRBIJE

Sportisti su uvek bili odlični ambasadori naše zemlje. Njihovi uspesi na međunarodnim, evropskim i svetskim takmičenjima nikada nas nisu ostavljali ravnodušnim. Svaka njihova medalja prilika je da se čuje državna himna, da se glas o zemlji iz koje dolaze pronese svetom – i to po dobru.

Godina u kojoj Karić fondacija proslavlja 15 godina postojanja Nagrade „Braća Karić” ujedno je olimpijska godina. To je bio povod da Upravni odbor Fondacije dodeli specijalnu nagradu nosiocima zlatne, srebrne i bronzane medalje na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama 2012. godine u Londonu.
Sportisti iz Srbije osvojili su četiri medalje, po jedno zlato i srebro i dve bronze. Ovu specijalnu nagradu Upravni odbor donosi za ogroman trud i nesebičan doprinos srpskom sportu i ugledu Srbije u svetu.
Dobitnici Nagrade „Braća Karić” su:
Milica Mandić, tekvondo – zlatna medalja, Ivana Maksimović, streljaštvo – srebrna medalja, Andrija Zlatić, streljaštvo – bronzana medalja, Vaterpolo reprezentacija Srbije – bronzana medalja

Iz govora dobitnika:
Vanja Udovičić, sportista
„Izuzetna mi je čast što mogu da se obratim u ime svih učesnika Olimpijskih igara u Londonu. Hteo bih da zahvalim Fondaciji i svima onima koji su nas predložili za dobijanje ove prestižne nagrade. Ono po čemu je sport poseban je to što mi šaljemo onu pravu poruku mladima, što im svojim primerima pokazujemo kako da se okrenu pravim vrednostima, da se bave sportom i žive zdravo. Još jednom bih zahvalio porodici Karić što sve ove godine inspirišu druge i vrednuju prave vrednosti.”

Paraolimpijci: TANJA DRAGIĆ, ŽELJKO DIMITRIJEVIĆ, BORISLAVA PERIĆ RANKOVIĆ, ZLATKO KESLER, DRAŽENKO MITROVIĆ

Na Paraolimpijskim igrama u Londonu Srbija je zauzela 39. mesto u ukupnom plasmanu, sa pet osvojenih medalja. Uspesi naših paraolimpijaca su nas sve nadahnuli. Oni pomeraju granice očekivanog, oni nas uče da uvek može više i bolje.

Specijalna Nagrada „Braća Karić” stiže sportistima koji za svoj trud, istrajnost i borbu zaslužuju sva profesionalna i ljudska priznanja:  Željko Dimitrijević, čunj – zlatna medalja, Tanja Dragić, koplje – zlatna medalja, Draženko Mitrović, disk – srebrna medalja,  Borislava Perić Ranković, stoni tenis –  srebrna medalja , Zlatko Kesler, stoni tenis – srebrna medalja. To su izuzetni ljudi, koji su nas svojim uspesima, prevazilaženjem svih granica, čak i sopstvenih mogućnosti – učinili ponosnim.

Iz govora dobitnika:
Borislava Perić Ranković, sportista
„Pripala mi je velika čast i veliko mi je zadovoljstvo da u ime paraolimpijaca Srbije zahvalim za ovu prestižnu nagradu, da vam kažem da ste nas zadužili i da se nadam da ćemo i dalje opravdati vaša očekivanja, očekivanja ove zemlje i da ćemo i ubuduće biti veliki ambasadori koji s ponosom nose ovu nagradu. Hvala vam puno u ime svih nas.”