Dodeljene prestižne Nagrade „Braća Karić” za 2023. godinu

U prеpunој sаli Nаrоdnоg pоzоrištа u Bеоgrаdu 26. put dоdеlјеne su  prеstižnе Nаgrаdе „Brаćа Kаrić”
kоје sе dоdеlјuјu dоmаćim i strаnim uglеdnim ličnоstimа zа njihоv izvаnrеdаn dоprinоs.

Fоndаciја Brаćа Kаrić, kоја sе  vеć 45 gоdinа bаvi humаnitаrnim rаdоm, оsnоvаlа је Nаgrаdu „Brаćа Kаrić” sа žеlјоm dа sе dоdаtnо vrеdnuјu i istаknu nајvеćа dоstignućа u kulturi i umеtnоsti, еkоnоmiјi i privrеdi, nоvinаrstvu i knjižеvnоsti, nаučnоm i istrаživаčkоm rаdu, humаnitаrnim аktivnоstimа, spоrtu, јаčаnju dеmоkrаtiје, mirа, sаrаdnjе i priјаtеlјstvа mеđu nаrоdimа.

U nedelju 3. decembra 2023. su nа trаdiciоnаlnој svеčаnој dоdеli prisustvоvаli  prеdstаvnici diplоmаtskоg kоrа, brојnе ličnоsti iz јаvnоg živоtа Srbiје mеđu kојimа su bili i člаnоvi pоrоdicе Kаrić.

Nаgrаdе su оvе gоdinе uručivаli, Drаgоmir Ј. Kаrić sа mlаđim prеdstаvnicimа pоrоdicе Sаrоm i Таrоm Kаrić i Lukа Lаzаrеvić.

Filmоvimа оbrаzlоžеnjа zа svаkоg dоbitnikа, publici su prеdstаlјеnа dоstignućа, uspеsi i nаgrаdе kоје krаsе svаkоg оd njih.

Меđu prvim  dоbitnici bili  su Džоn Bоsnić srpskо–kаnаdski nоvinаr i Таtsuја Hirаnо japanski kulturni aktivistа i leksikolog kојimа su dоdеlјеnе Nаgrаdе „Brаćа Kаrić” zа žurnаlistiku.

Bоgdаn Bogdanović se kао dоbitnik Nаgrаdе „Brаćа Kаrić” zа vrhunskа dоstignućа u spоrtu  prisutnima obratio putem video poruke i izrazio veliku zahvalnost na nagradi koja mu je dodelјena.

Prоfеsоrkа Jasmina Vujić, kојu zоvu аtоmskа princеzа i kоја је dоbitnicа Nаgrаdе „Brаćа Kаrić” zа оblаst nаučni i istrаživаčki rаd i tеhnоlоškе inоvаciје „Nikоlа Теslа” svојu izјаvu zаhvаlnоsti tаkоđе prоslеdilа је putеm vidео linkа i rekla da je za nju izuzetno velika čast da bude dobitnik ovako velike nagrade dоk sе prоfеsоr Svеn Маričić zа istu оblаst, оbrаtiо prisutnimа u nаciоnаlnоm tеаtru i izrаziо zаhvаlnоst fоndаciјi i pоrоdici Kаrić.

Za rаzvој еkоnоmiје sаvrеmеnе Kinе i humanitarne aktivnosti Fondacija je nagradila profesora Ćing Manhoua vеlikоg humаnistu i viziоnаrа оd Hоng Kоngа dо Šаngаја.

Za izuzetan doprinos kulturi nagradu Fondacije dobio je glumac Miloš Biković, a kazahstanski pevač Dimaš Kudajbergen nagrađen je kao „arhitekta muzičkih mostova jedinstvenog muzičkog identiteta”.

Blistаvоm nizu tе vеčеri prеdstаvlјеn је i dоbitnik Nаgrаdе zа  zа оblаst јаčаnjе dеmоpkrаtiје, mirа, sаrаdnjе i priјаtеlјstvа mеđu nаrоdimа Budimir Lоnčаr kао istаknuti diplоmаtа kојi је svојоm kаriјеrоm znаčајnо dоprinео nаprеtku i stаbilnоsti u svеtu.

U ime Budimira Lončara obratio se njegov prijatelј prof. Dejan Jović koji je rekao da je Lončar sa velikim uzbuđenjem i zahvalnošću primio vest da je nagrađen.

Pоrеd mеšоvitоg  hоrа „Оpеrаtikоn” pоd dirigеntskоm pаlicоm Đоrđа Stаnkоvićа u umеtničkоm prоgrаmu učеstvоvаlа је umеtničkа trupа Unа Sаgа Sеrbikа i mаеstrаlni umеtnik rаskоšnоg glаsа Dimаš Kudајbеrgеn čiјi nаstup је prоprаćеn оgrоmnim оvаciјаmа publikе.

Nа krајu svеčаnе cеrеmоniје izvеdеnа је i pоrоdičnа himnа „Srbiјо Мајkо” kојu su izvеlе prеdsеdnicа Fоndаciје Dаnicа Kаrić Stојilkоvić i Dаniјеlа Kаrić Мilеusnić uz prаtnju hоrа а prоgrаm su vоdili Ivаn Gоlušin i Bојаnа Оdаvić.

 

 

Nagrada „Braća Karić” trudoljubivom posvećeniku borbe za pravdu Džonu Bosniću za novinarstvo.

Kada se složeni lavirint ljudskog postojanja i istina koja je duboko usađena u temelj ljudske egzistencije, sagledavaju kroz široko razumevanje društvenog i kulturnog konteksta, nastaju medijski sadržaji koji reflektuju svu kompleksnost mreža perspektiva i vrednosti. Zbog toga su u vremenu izazova savremenih digitalnih interakcija dragoceni talentovani komunikatori i čuvari istine koji omogućavaju uspostavljanje snažne veze sa realnošću koja nas okružuje. Jedan o takvih je srpsko-kanadski novinar, aktivista, savetnik i politički analalitičar Džon Bosnić.
Političke nauke, ekonomiju i inženjerstvo je diplomirao 1986. godine. Na početku poslednje decenije dvadesetog veka bio je zaposlen kao novinar u japanskom javnom medijskom servisu. Bavio se izveštavanjem i uređivanjem emisija u kojima su vesti iz čitavog sveta postale dostupne širokom auditorijumu. Kao jedini novinar poreklom sa Balkana radio je i kao specijalni reporter i komentator sa područja bivše Jugoslavije. Uporedo sa novinarskom, gradio je uspešnu karijeru političkog savetnika. Od 1994. godine radio je u kompaniji „The InterMedia Center” u Tokiju koja se bavi savetovanjem i PR-om.
Bosnićev angažman u kompaniji se u početku odnosio na saradnju sa javnim televizijskim i radio stanicama i novinama da bi se kasnije proširio i na klijente koji nisu strogo vezani za medije, osobito u domenima korporacijskog savetovanja, komunikacija i političkog lobiranja.
U periodu od 2001 do 2002 godine radio je kao urednik magazina stranih dopisnika u Japanu.
Bosnić ostaje upamćen i kao savetnik japanskog premijera a odigrao je značajnu ulogu i u uspostavljanju i organizovanju poslovne saradnje između Rusije i Japana.
Tokom 2007. u Kongresu srpskog ujedinjenja u Vašingtonu, u svojstvu savetnika dao je značajan doprinos povezivanju Srba i srpskih prijatelja na projektima očuvanja srpskog nasleđa.
Po dolasku iz Amerike u Srbiju 2008 godine otvorio je filijalu kompanije IMC sa ciljem stvaranja nezavisne društvene infrastrukture, reintegracije dijaspore i privlačenja investicija u Srbiju.
Bosnićev društveni angažman podrazumevao je i intenzivan rad na projektima mirnijeg i pravednijeg rešavanja konflikata na balkanskim prostorima i širenju istorijske istine te kritičke interpretacije društvenog nasleđa.
Od 2011. godine funkcioniše i kompanija GroundZero na čijem čelu je Bosnić a koja ima ekspoziture po čitavom svetu i bavi se svremenim marketingom, komunikacijama, konsaltingom i advertajzingom.
U periodu od 2014. do 2018. godine povremeno je bio aktivan kao komentator i analitičar aktuelnih političkih, vojnih, ekonomskih i medijskih prilika u svetu na televizijskoj mreži Russia Today.
Za izuzetan doprinos jačanju veza srpske dijaspore sa maticom, za verodostojnost u širenju istine i bezuslovno očuvanje integriteta profesionalnog novinarstva, Fondacija Braća Karić dodeljuje Nagradu „Braća Karić” trudoljubivom posvećeniku borbe za pravdu Džonu Bosniću za novinarstvo.

 

Nagrada „Braća Karić” kulturnom aktivisti i leksikologu Tatsuji Hiranu za novinarstvo.

Kroz kulturnu raznolikost svet postaje bogatije mesto a uspostavljanje međunarodnih kulturno-prosvetnih veza pruža snažan oslonac za izgradnju zajednica sadržajnog života sadašnjim i budućim generacijama. Kada su u pitanju novovekovni Srbija i Japan, graditelj aktuelnih mostova kulture i razumevanja je radoznali i energični edukator Tatsuja Hirano.
Diplomirao je ekonomiju i engleski jezik na Tokijskom univerzitetu za međunarodne studije, potom nastavio proučavanje američke kulture na Univerzitetu u Oregonu.
Posle okončanih studija srpskog jezika na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kojom prilikom je stekao diplomu magistra jezika, književnosti i kulture, angažovan je kao asistent dekana i prodekana istog fakulteta u oblasti japanskog jezika i kulture. Danas obavlja dužnosti lektora japanskog jezika na Filološkom fakultetu. Posebnu pažnju posvećuje inovacijama u pedagoškoj metodologiji i međuuniverzitetskoj saradnji. 2017. godine pokrenuo je Youtube „srpski kanal”, digitalnu platformu za globalnu interakciju, kako bi srpsku svakodnevicu, životne teme i kulturu približio mladim japancima. Vremenom se broj pretplatnika na kanalu povećavao, pa su usledili i brojni projekti približavanja japanske kulture zainteresovanim srbima.
Za pionirski doprinos u stvaranju medijskog mosta između Srbije i Japana. Za pregalački rad koji predstavlja svetao primer ostvarivanja rezultata u budućnosti, kroz međunarodnu saradnju i dijalog, Fondacija Braća Karić dodeljuje Nagradu „Braća Karić” kulturnom aktivisti i leksikologu Tatsuji Hirano za novinarstvo i književnost.

 

Nagrada „Braća Karić” ekspertu igre pod košem i posvećenom misionaru Bogdanu Bogdanoviću za vrhunska dostignuća u sportu.

Kada se u predanom majstoru košarkaških veština ukrste agilnost, taktička inteligencija i šuterski dometi, rezultati na terenu postaju evidentni a talenat očiglednost. Predvodnik košarkaške reprezentacije Srbije Bogdan Bogdanović je oličenje jedinstvene igračke kreativnosti i sinonim za vrhunska postignuća u sportu.
Rođen je u Beogradu, ponikao u ekipi Zvezdare, nastavio igru u Žitko basketu a 2010 nastupao je i za FMP.
Sa septembrom 2010. godine došla je prekretnica Bogdanovićeve karijere kada je zaigrao za Partizan a već u leto 2012. postaje jedan od ključnih igrača tima te osvaja domaće prvenstvo tri puta, dva puta Jadransku ligu i dva kupa Radivoja Koraća. Već tokom sezone 2013/14. osvaja poziciju lidera tima, proglašen za Evrologinu zvezdu u usponu, briljira u finalnoj seriji i osvaja još jedno prvenstvo Srbije.
Od jula 2014. godine Bogdanović, u saradnji sa trenerom Željkom Obradovićem, otvara novo poglavlje angažmanom u Fenerbahčeu. 2015. je po drugi put uzastopno proglašen za Evroliginu zvezdu u usponu a u sezoni 2015/16. osvaja Kup i titulu prvaka Turske. 2016/17. Bogdanović je predvodio Fenerbahče do prve titule prvaka Evrope, usledilo je osvajanje još jednog prvenstva Turske a bio je proglašen i za najkorisnijeg igrača finala prvenstva Turske.
2017. godina je obeležena početkom karijere u NBA ligi, kada je potpisao ugovor sa Sakramento kingsima a dokazao se i kao najkorisniji igrač utakmice u NBA Ol-star meču „Zvezda u usponu” u kojem je tim Sveta igrao protiv tima SAD.
Od 2020. član je tima Atlanta hoks.
Bogdanovićeva reprezentativna karijera počela je u mlađim selekcijama a 2011 godine je osvojio srebro na Svetskom prventvu u Letoniji.
Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao je na Evropskom prvenstvu u Sloveniji a na Svetskom prvenstvu 2014 godine osvojio je srebrnu medalju. Olimpijske igre u Riju su donele još jedan srebrni uspeh koji je ponovljen i na Evropskom prvenstvu 2017 godine.
Na Svetskom prvenstvu u Kini je takođe nastupao za nacionalni tim. Sa reprezentacijom Srbije je osvojio srebrnu medalju i na Svetskom prvenstvu 2023 u Indoneziji, Japanu i na Filipinima. Kao kapiten srpskog tima izabran je u prvu petorku prvenstva.
Septembra 2023 godine u meču s Kanadom Bogdanović je postao svetski rekorder – košarkaš sa najdužom serijom utakmica na Svetskim prvenstvima u kojima je dao barem jednu trojku. To je najduži niz koji je bilo koji košarkaš ostvario prilikom dalekometnih hitaca u poslednjih 30 godina i predstavlja svetski rekord svih Svetskih prvenstava, od 1950. u Argentini. Na istoj utakmici Bogdanović je postao i igrač sa najvećim brojem pogođenih trojki u istoriji Mundobasketa.
Za dostojanstvenu posvećenost misiji sporta, plodotvorno negovanje jakog pobedničkog karaktera i sportske etike, kao i nemerljiv doprinos afirmaciji srpske košarke, širom sveta Fondacija Braća Karić dodeljuje Nagradu „Braća Karić” ekspertu igre pod košem i posvećenom misionaru Bogdanu Bogdanoviću za vrhunska dostignuća u sportu.

 

Nagrada „Braća Karić” istraživačkom autoritetu i inicijatoru razvoja naučne misli, profesoru doktoru Jasmini Vujić za naučni i istraživački rad i tehnološke inovacije „Nikola Tesla”.

Kako vrhunski naučnici predstavljaju temelj razvoja i napretka jednog naroda te fundament pouzdanosti sveta znanja, srpski rod je posebno blagosloven što što se u krugu vodećih svetskih eksperata u oblasti nuklearne fizike i nuklearnih tehnologija i inženjeringa, nalazi i lozničanka čija je istraživačka i akademska izvrsnost privukla posebnu pažnju naučne zajednice i učinila profesora doktora Jasminu Vujić jednom od najuticajnijih srpskih naučnika u svetu.
Predodređena svojom darovitošću za prirodne nauke, završila je beogradski Elektrotehnički fakultet 1977. godine, na kojem je i magistrirala 1984. Po diplomiranju je radila kao naučni istraživač na institutu za nuklearne nauke u Vinči.
Magistraturu je potvrdila 1987. godine na Univerzitetu Mičigen na kojem je doktorirala iz oblasti nuklearnih nauka 1990. Prvi posao u SAD-u, bio je istraživačke prirode na Američkom Nuklearnom Institutu Argon. Posle godina uspešnih istraživanja usledio je poziv Kalifornijskog državnog univerziteta u Berkliju, na kojem će brzo postati i redovni profesor.
Njena vrhunska predavanja obuhvatala su kurseve o nuklearnom inženjeringu, teoriju nuklearnih reaktora, zaštitu i kontrolu radijacija kao i primenu numeričkih metoda pri projektovanju i analiziranju nuklearnih reaktora. Pedagoški i naučno-istraživački rad Jasmine Vujić dobio je najveće ocene američke prosvetno-naučne javnosti.
2005. godine je izabrana za prvu ženu-dekana, rukovodioca Fakulteta za nuklearnu tehniku univerziteta Berkli.
2009. godine Jasmina je postavljena na čelo Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD-u, što je predstavljalo najveće priznanje najeminentnijih američkih nuklearnih eksperata.
Član je Upravnog odbora Američkog nuklearnog društva.
Godinama je bila nagažovana i kao potpredsednik Tesla memorijalnog udruženja u Njujorku, a dala je i poseban doprinos formiranju Studentske organizacije srpskih studenata na univerzitetu Berkli.
Više puta bila je predsednik Udruženja elektroinženjera, koje okuplja nekoliko stotina uticajnih Srba-elektroinženjera u SAD-u.
2013. godine odlikovana je Ordenom zastave republike Srpske sa Zlatnim vencem za posebne zasluge koje ima u promociji srpskog naroda, tradicije i kulture.
Za revolucionarni doprinos nuklearnom inženjerstvu i tehnološkim inovacijama. Za vizionarski rad i posvećenost nauci, postavljanje novih standarda u globalnom tehnološkom napretku i promociji srpske naučne misli, Fondacija Braća Karić dodeljuje Nagradu „Braća Karić” istraživačkom autoritetu i inicijatoru razvoja naučne misli, srpskoj Mariji Kiri, profesoru doktoru Jasmini Vujić za naučni i istraživački rad i tehnološke inovacije „Nikola Tesla”.

 

Nagrada „Braća Karić” profesoru doktoru Svenu Maričiću za naučni i istraživački rad i tehnološke inovacije „Nikola Tesla”.

„Budućnost je već postala sadašnjost. Što pre prihvatimo tu činjenicu, biće nam bolje svima. Znanje u kombinaciji sa dozom zdravog razuma jedini je alat s kojim se budućnost može oblikovati. Međutim, da bismo uopšte krenuli na taj put, bilo bi dobro poraditi na nekim drugim, prvenstveno ljudskim, a ne tehnološkim veštinama.” Ovako o dobrobiti od savremenih 3D tehnologija svedoči pomoćnik rektora Univerziteta u Puli i rukovodilac Centra za biomodelovanje i inovacije u medicini Medicinskog fakulteta u Rijeci, profesor doktor Sven Maričić.
Diplomirao je na Tehničkom fakultetu u Rijeci a doktorirao u oblasti biotehnologije uz mentore iz mašinstva i medicine. Još kao mlad naučnik, profesor Maričić je odlazio na usavršavanje u inostrastvo. Pohodio je laboratorije Univerziteta u Helsinkiju, u fabrici „Volvo” je radio sa robotima a u Rumuniji usvajao znanja o 3D štampi. Sarađivao je sa vrhunskim stručnjacima i inspiratitvnim autoritetima koji kreiraju savremeno tehnološko društvo. Održao je niz predavanja u Hrvatskoj i inostranstvu, a naučni savetnik je postao kao jedan od najmlađih u predmetnoj naučnoj oblasti.
Učestvovao je na projektima izrade 3D proteza i implantata kao i vizueliziranih kompjuterski generisanih modela koji unapređuju rad lekara pri planiranju i izvođenju složenih operacija. Mikroskop razvijen na institutu VISIO, koji deluje u okviru Univerziteta Jurja Dobrile, nagrađen je na evropskom takmičenju.

Tokom bogate karijere sarađivao je na mnoštvu naučno-istraživačkih projekata u kojima je savremene tehnologije 3D štampe približio javnosti na originalan i kreativan način i koji su bili predstavljeni na autorskim izložbama u organizaciji Hrvatskog društva likovnih umetnika, Muzeja moderne i savremene umetnosti i Prirodoslovnog muzeja. Odgovoran je i za iniciranje međunarodne radionice o novitetima na području 3D tehnologija. U svojstvu komentora pratio je rad na prediplomskim, diplomskim i poslediplomskim specijalističkim radovima a kao mentor u StartUP inkubatoru u Rijeci pomagao je studentima u realizaciji poslovnih ideja od kojih su mnoge nagrađene na evropskom i svetskom nivou.
Profesor Maričić je dobitnik prestižne Državne nagrade za nauku 2017 godine koju mu je za izuzetna dostignuća dodelilo Ministarstvo nauke i obrazovanja Repulike Hrvatske. Kao pionir 3D štampe nagrađen je za popularizaciju i unapređenja u području tehničkih nauka i posebno u primeni aditivnih tehnologija u biomedici. Finansijska sredstva od priznanja za istraživačke projekte profesor Maričić usmerava i u humanitarne svrhe.
Profesor Maričić živi u Delnicama gde se bavi ekološkom proizvodnjom hrane. Rad na njivi i saradnja s prirodom mu obezbeđuju novu energiju i polet.
Za vizionarski pristup modernim tehnologijama, inovativne inicijative usmerene ka dobrobiti zajednice i njegov nemerljiv doprinos promociji i popularizaciji nauke, kao i otvaranju novih horizonata u nauci i tehnologiji, Fondacija Braća Karić dodeljuje Nagradu „Braća Karić” profesoru doktoru Svenu Maričiću za naučni i istraživački rad i tehnološke inovacije „Nikola Tesla”.

 

Nagradu „Braća Karić” profesoru Ćing Manhou za humanitarne aktivnosti.

Sistematski koordinisane mere za iskorenjivanje siromaštva, zaštita Zemlje, unapređenje zdravlja, blagostanje i dobrobit svih predstavljaju aksiomatsko jezgro napora koje, u misiji izgradnje sveta kao humanijeg mesta za život, čini dobri duh humanitarnih asistencija, profesor Ćing Manho.

Izvršni je zamenik direktora i generalni sekretar Kineskog udruženja za međunarodnu medicinsku razmenu i komiteta za saradnju, organizacije koja definiše put novog razvoja međunarodnih zdravstvenih industrija kroz procese integracija i inovacija i u koje je uključeno preko pola miliona kineskih medicinskih ustanova.

Profesor je na Moskovskom državnom univerzitetu i počasni profesor Centra za naučne i obrazovne programe Svetske zdravstvene organizacije. U fokusu njegovih aktivnosti je misija integrisanja globalnih visokokvalitetnih medicinskih resursa i izgradnja zajednice sa zdravim svetskim bogatstvom.
Profesor Ćing je duboko posvećen promociji razmene u oblasti medicine, naučnim istraživanjima i strateškom razvoju globalnih medicinskih institucija, pridržavajući se principa pravičnosti i otvorenosti. Poseban akcenat stavlja na optimizaciju i proaktivno unapređenje opšteg nivoa međunarodnog razvoja medicinske nege u Kini kroz održivi razvoj.
Uključen je u timove za praćenje implementacije nacionalnih medicinskih strategija te poboljšanje kapaciteta kineske socijalne i zdravstvene zaštite kao i u realizaciju međunarodne saradnje u rešavanju problema socijalnog i humanitarnog karaktera.
Za produbljivanje humanosti, novu dimenziju ljudske solidarnosti, brigu o talentovanoj mladosti. Za unapređenje međunarodne saradnje u oblasti zdravstva, podršku uspostavljanju pravednijeg i prosperitetnijeg globalnog društva i podsticanje solidarnosti, Fondacija Braća Karić dodeljuje Nagradu „Braća Karić” profesoru Ćing Manhou za humanitarne aktivnosti.

 

Nagrada „Braća Karić” glumačkom radoznalcu i istraživaču, čarobnjaku umetnosti ekrana Milošu Bikoviću za kulturu i umetnost.

Glumački izraz u umetnostima ekrana koji podrazumeva najdublje emocionalno izgrađivanje bogatstvom unutrašnjih nijansi čini doživljaj filma naročito intenzivnim i intimnim. Kada se kompleksnost iskustva ljudskog postojanja transponuje ikoničnim stilom i osobenom elegancijom i rafinmanom, publika nepogrešivo prepoznaje emocionalni transfer koji svakom svojom ulogom uspeva da pruži harizmatični scenski maestro Miloš Biković.
U srpskoj prestonici, u kojoj je rođen, završio je Četrnaestu beogradsku gimnaziju a potom pohađao školu glume Snežane i Nenada Nenadovića i školu glume i govora DADOV. U klasi profesora Dragana Petrovića diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Prvu zapaženu ulogu ostvario je u televizijskoj seriji „Stižu dolari” a najveću popularnost mu je doneo portret fudbalera Aleksandra Tirnanića Tirketa u filmu „Montevideo, Bog te video” 2010 godine.
Godine 2012. se pojavljuje kao srpski naučnik Mihajlo Petrović Alas u ostvarenju „Šešir profesora Koste Vujića” a 2013. u televizijskoj seriji „Ravna gora”.
Odlično poznavanje ruskog jezika je zaslužno za iskorak koji je načinio ka ruskoj kinematografiji i unapređenje Bikovićeve karijere u internacionalnim okvirima. Debi na ruskoj sceni obeležila je saradnja sa oskarovcem Nikitom Mihalkovim na filmu „Sunčanica” 2014. godine a serija „Hotel Eleon” i uloga Pavela mu je donela status zvezde u Rusiji, Azerbejdžanu, Kazahstanu i zemljama bivšeg SSSR-a.
S posebnom naklonošću i simpatijama publike je dočekan Bikovićev performans u srpskom krimi trileru „Južni vetar” 2018, a uspeh je nastavljen i ulogom u „Balkanskoj međi” 2019. godine.
2022. je sarađivao sa proslavljenim rediteljem Slobodanom Šijanom na filmu „Budi bog s nama”. Organsko prisustvo na platnu, mudrost i dar Biković je demonstrirao i u prvoj filmskoj svemirskoj šetnji u spektakularnom projektu „Izazov” iz 2023 godine.
Nadahnuto i sa zapaženim uspehom je igrao i na scenama Ateljea 212 u predstavi „Zbogom SFRJ”, Narodnog pozorišta u Beogradu u teatarskom izvođenju „Dame s kamelijama” i u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu u predstavama „Moj sin malo sporije hoda” i „Kad su cvetale tikve”.
Osobit doprinos razvoju srpske kinematografije Miloš Biković je pružio i kao producent na projektima „Južni vetar”, „Balkanska međa”, „Ambasada” i „Hotel Beograd” a duet sa Momčilom Bajagićem Bajagom „Darja” je postala šlager.
Među brojnim značajnim nagradama koje je za izuzetna glumačka ostvarenja zaslužio ističu se i nagrada Car Konstantin za najbolju mušku ulogu u filmu „Montevideo Bog te video” kao i Gran pri „Naisa”, glavna nagrada 53. Filmskih susreta u Nišu.„Medalju Puškina” mu je 2018. godine uručio predsednik Rusije Vladimir Putin a 2020. godine je proglašen za najpopularnijeg glumca u Rusiji.
Na Vidovdan 2022. godine Predsednik Srbije ga je odlikovao ordenom Karađorđeve zvezde. Od 2023. godine je član prestižne Evropske filmske Akademije.
Miloš Biković je posvećen i humanitarnom radu, bavio se i populaizacijom pozorišta među mladima a angažman u pružanju pomoći porodicama poginulih vojnika sa karaule Košare je dočekan komplimentima u javnosti.

 

Nagrada „Braća Karić” arhitekti muzičkih mostova jedinstvenog umetničkog identiteta Dimašu Kudajbergenu za kulturu i umetnost.

Transžanrovski umetnički izraz, izvođačka instrumentalna i vokalna multijezičnost kao izraz osobenog poštovanja prema kulturama sveta i suptilna tumačenja nijansi svojstvenih različitim nasleđima i baštinama predstavljaju samu supstancu radosti koju donose muzičke bravure ambasadora kulture raznolikosti Dimaša Kudajbergena čija čarobna eksplozija tonova definiše pojam muzičkog raspona i otelovljuje muzičku kreaciju originalnog i neponovljivog karaktera.
Odrastao je u porodici koja je posebno bila naklonjena muzici i u kojoj je otac vodio regionalni odbor za kulturni razvoj a majka bila vokalni solista u filharmoniji Aktobe. Roditelji roditelja su ga posebno usmerili ka negovanju kazahstanske tradicije a već sa šest godina je pobedio na nacionalnom takmičenju pijanista Ajnalajn.
Od 2010. do 2013. učestvovao je i pobedio na više uglednih pevačkih takmičenja u Kirgistanu, Ukrajini i Kazahstanu. Posebno je ostala upamćena pobeda na reprezentativnom nacionalnom muzičkom takmičenju Žas Kanat 2012. godine kada je Kudajbergen prvi put u istoriji takmičenja osvojio maksimalan broj poena.
2014. godine diplomirao je klasičnu muziku na smeru vokal na muzičkom institutu Univerziteta Žubanova u Aktobeu a 2018. studije savremene muzike smer vokal sa odlikom je okončao na Kazahstanskom nacionalnom univerzitetu umetnosti u Astani gde je magistrirao i kompoziciju 2020. godine.
Na Slovenskom bazaru, međunarodnom takmičenju istaknutih pevača, u Vitebsku u Belorusiji 2015. godine osvojo je Veliku nagradu kao miljenik publike i neosporni favorit žirija.

Muzika Kudajbergena je našla svoj put i do sportske publike kada je umetnički klizač Denis Ten, legenda sporta i ponos Kazahstana, počeo da je koristi za svoje programe klizanja.
2019. je nagrađen kao „Najbolji vokal u klasičnoj muzici” a osvojio je i specijalnu nagradu na ekskluzivnom takmičenju „Viktorija” ruskih nacionalnih muzičkih nagrada. Krajem godine održao je i prvi solistički koncert u Sjedinjenim američkim državama, a nastupajuće se, kao prvi izvođač iz Kazahstana, pojavio na zvaničnom Youtube kanalu MTV u Americi.
Januara 2021. godine Kudajbergen je održao svoj prvi online koncert – Dimash Digital Show a u novembru se numera „Fly Away” našla na renomiranoj Bilbordovoj Hot Trending Songs listi kada je i za 20. Tokijski džez festival izveo svoju prvu pesmu na japanskom jeziku. 2022. godine održao je koncerte u Dubaiju, Dizeldorfu i Pragu a 2023. usledile su i uspešne turneje u Jermeniji i Turskoj.
Kudajbergen je bio član žirija nekoliko eminentnih muzičkih takmičenja, inicijator je osnivanja kazahstanskog dečijeg pevačkog takmičenja a kao glumac se pojavio u nekoliko ruskih i kineskih televizijskih ostvarenja.
Među brojnim priznanjima i počastima koje je zaslužio za svoj umetnički rad pažnje su posebno vredne titule počasnog radnika Kazahstana, medalja za značajan doprinos društveno-ekonomskom i kulturnom razvoju zemlje koja mu je dodeljena ukazom predsednika Republike Kazahstan kao i titula počasnog građanina Aktobeske oblasti. Dimaš je takođe i ambasador prijateljstva Kine i Kazahstana i počasni ambasador turizma Kazahstana.
Kudajbergen je multiinstrumentalista neverovatnog glasovnog kapaciteta koji svoje muzičke numere izvodi na petnaest svetskih jezika, poznat je po svom humanitarnom radu a krajem 2023. godine su Dimaševi poštovaoci iz pedeset klubova širom sveta pokrenuli inicijativu „Pod jednim nebom biramo mir”.
Za izvanredan doprinos svetskoj muzičkoj sceni i kulturi. Za sposobnost da, svojim virtuoznim glasom, promoviše univerzalnost i dubinu umetnosti, obogaćujući globalno umetničko nasleđe Fondacija Braća Karić dodeljuje Nagradu „Braća Karić” arhitekti muzičkih mostova jedinstvenog umetničkog identiteta Dimašu Kudajbergenu za kulturu i umetnost.

 

Награда „Браћа Карић” доајену светске дипломатије Будимиру Лончару за јачање демократије, мира,  сарадње и пријатељства међу народима.

Животопис далматинског партизана, југословенског дипломате, сведока и учесника историје динамичних политичких процеса, представља magnum opus припадника плејаде средњеевропских џентлмена, последњег југословенског министра спољних послова и дипломатског барда Будимира Лончара.

После ослобођења Југославије службовао је у југословенској армији, у Загребу је завршио Војно-политичку школу, потом био ангажован у хрватском Министарству унутрашњих послова да би 1950. године прешао у дипломатију. Генерални конзул ФНРЈ и саветник у мисији при Организацији Уједињених нација у Њујорку био је од 1950. до 1956. Током деценија успешне дипломатске каријере обављао је дужности амбасадора СФРЈ у Индонезији, Западној Немачкој и Сједињеним Америчким државама.Савезни секретар за иностране послове СФРЈ био је од 1987. до 1991.

Средина последње деценије двадесетог века затекла га је на дужностима у Организацији уједињених нација а налазио се и на месту саветника Центра за хуманитарни дијалог у Женеви. Саветовао је  двојицу хрватских председника по питањима спољне политике и међународних односа а посао председника Дипломатског већа Високе школе међународних односа и дипломатије „Даг Хамаршелд” у Загребу обављао је све до 2017. године.

За легендарну посвећеност принципима међународног мира и истрајност у раду на стабилним регионалним односима, који су значајно допринели напретку у дипломатији и миротворству у региону, Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” доајену светске дипломатије Будимиру Лончару за јачање демократије, мира,  сарадње и пријатељства међу народима.

Snimio Denis Lovrović, Zagreb 30.12.2016. NOVOSTI-Budimir Lončar