Uvodna beseda Milanke Mare Karić, predsednice Karić fondacije.
Dame i gospodo, dragi prijatelji
Pre nego što vam sa privilegijom koju imam već peti put, poželim dobrodošlicu na jubilarnu dodelu Nagrada ”Braća Karić”, dozvolite mi da se sa pijetetom i mnogo emocija setim nešeg preminulog laureata, velikana srpske kulturne scene, Danila Bate Stojkovića.
Dame i gospodo,
Molim vas da minutom ćutanja odamo počast našem Bati… Neka mu bog podari rajsko naselje. Amin. Slava mu.
Kada smo pre pet godina počinjali, hteli smo da u radosti davanja pronađemo deo onog hrišćanskog ushićenja o kojem govori Vladika Nikolaj!
Kada smo pre pet godina počinjali, želeli smo da ova nagrada traje decenijama, vekovima, da obnovi i nastavi tradiciju velikana, srpskih zadužbinara kakvi behu kapetan Miša, Tekelija, Dunđerski, Spasić……
Kada smo pre pet godina počeli, počeli smo sa željom da im se približimo, da nagrada bude skroman doprinos porodice Karić svome otečestvu i da sa jednakom skromnošću zaslužimo bar deo poštovanja koje mi osećamo prema laureatima.
Kada smo pre pet godina počinjali, hteli smo da ovom nagradom ukažemo na one koji svojim delom postaju deo nacionalne i svetske baštine, postaju insignije čovečanstva, na one koji će kroz svoje delo živeti i nakon svog biološkog odlaska.
Kada smo pre pet godina počinjali, želeli smo da ovu nagradu ponesu oni koji o svojim vrlinama neće sami govoriti, jer ih u tome sprečava jos jedna vrlina, čije je ime – skromnost.
Kada smo pre pet godina počinjali, želeli smo mnogo toga: da ukažemo na one koji nas nadrastaju za glavu, a pored kojih smo i mi za malo viši, na one, zahvaljujući čijoj dobroti smo i mi za malo bolji, na one od čijeg sjaja i naša kosa poprima za nijansu svetliji odsjaj.
Kada smo pre pet godina počinjali, u vremenima nimalo sklonim slavlju, u vremenima buke i besa, crnih marama, u vremenima u kojima smo zatvarali škole a proširivali groblja, u vremenima, čeznuli smo za danima kada će ova nagrada biti dodeljivana uz vatromet, crvene tepihe, fanfare, zašto da ne, i dragačevske trubače…
Prijatelji moji,
mnogo toga će i ove godine izostati. Ali, hoću da verujem da smo tom vremenu radosti, moralnog uzdignuća i blagodeti u svakom pogledu, večeras za korak blizi.
Kada smo pre pet godina počinjali…
Poštovani laureati predhodni i budući,
jer verujem da među vama sede oni koji će narednih godina to postati, i vi kojima večeras pripada sva naša pažnja i divljenje, dozvolite mi da za trenutak pomislim da ste, prihvatajući ovu nagradu, postali deo jedne velike porodice.
Čestitam vam i dobrodošli!