Dobitnici Nagrade „Braća Karić“ u 2004. godini

Uvodna beseda

uvodna-beseda_2004-500x650

Govor profesora dr Božidara Kovačeka, predsednika Matice srpske.

Ima jedan bogomdan način da se bakrenjak pretvori u srebrnjak, a srebrnjak u dukat. Ta alhemija ne koristi kamen mudrosti, onaj lapis filozoforum (lapis philosophorum) za kojim su uporno i uzaludno tragali srednjovekovni mudraci, već drugu, a pravu magiju – dobročinstvo, za koje je potrebno samo mnogo ljubavi prema bližnjima i prema opštem dobru, i primeren tas darivanja. Nesebičnost i altruizam uvišestručuju, pozlaćuju ono što se daje, a oplemenjuju ono što ostaje. Dobročinstvo je dvosmeran blagoslov – i davaocu i primaocu. jedan stih naše stare pesme čoveku-pravedniku stavlja u amanet: u dobru se ne ponesi, a u zlu se ne poništi. Dobročinstvo pomaže da se u dobru ne ponesemo, a u zlu da se ne unizimo. Žrtvovanje za opšte dobro prevelika je tradicija u našem narodu, koji je o zadužbinarskom dobročinstvu ispevao divne neprolazne pesme, prenoseći s kolena na koleno šta je ko od srednjovekovnih vladara i velikaša podario svome narodu i večnosti. Ta usmena istorija poučila je i ustanike, i Karađorđa. Čim su počeli da je stvaraju, država im se ukazala kao nedeljivi materijalni i duhovni vaskrs naroda. Ne čekajući da utihne prasak pušaka, Karađorđe doziva najmudriju starinu svoga naroda – Dositeja, da ustoliči prosveščenije, i okuplja uz njega i druge učene stvarajući Veliku školu i Bogosloviju. Bile su to duhovne zadužbine Prvog ustanka.
I drugi velikan oslobođene Srbije – Miloš Obrenović, zna za istorijsku neminovnost prosvećenja i snagu znanja. Evo pri-mera: čim je 1826. osnovana Matica srpka, on se već avgusta iste godine upisuje u nju članskim ugovorom za brata Jevrema i četvorostrukim za sebe, pa postaje prvi dobrotvor Matice srpske.
Njemu lično, znamo to, nisu bile potrebne „te knjige što će se tamo u Budimu za Srbe štampati”, ali je strateškom državničkom genijalnošću shvatio da zadužbinarsko duhovno okupljanje može da bude pravi osnov združivanju i ovostranih i onostranih, i ne samo kulturnom sažimanju. Ako posmatramo sa jednog višeg, moralnog stanovišta, videćemo da doprinos opštem dobru i nije samo dobrovoljno opredeljenje. Kao što smo u duhu najlepših srpskih porodičnih običaja dužni da se staramo o dobru svojih roditelja, tako smo dužni da uvek imamo na umu i dobrobit duhovne tradicije svoga naroda, jer svoje održanje u krepkosti i napretku svaki narod duguje ne samo materijalnim dobrima no i kulturi, duhovnosti svojoj. Na tim osnovama on počiva, na njih se, kao na dva roditelja, oslanja. čak mu je možda čvršći ovaj drugi oslonac, jer materijalna dobra su krhka i prolazna, a duhovna, ako su prava, vreme propušta kroz svoja uska okca u budućnost, u večnost.
Duh darivanja opštem dobru i kulturnom napretku, obnovljen još u ustanička vremena, održavao se i bokorio do Drugog svetskog rata, kada su zadužbine otete od svojih pridržavalaca. Sada, kada smo pred restitucijom starih zadužbina, oslobođeni smo i za nove. Kod imućnih i bogatih časnih ljudi, kojih će, nadajmo se, biti sve više, moći će ponovo da prosijaju rasuđivanja da materijalna sfera, radi svoga dostojanstva i ugleda, a i radi opšteg civilizacijskog napretka, mora doprinositi sferi duhovnih dobara, naučnih, kulturnih, umetničkih.
Fondacija porodice Karić dostojno je započela tu misiju, i već godinama je unapređuje, ali još uvek gotovo usamljenički. Večerašnja svečanost, na sam Dan slovenskih apostola i prosvetitelja ćirila i Metodija, potvrđuje da je ta zadužbina – od ovoga vremena, stekla ugled koji joj priliči i da, u ponečem, već ide u korak sa starim zadužbinama koje su svetlu tradiciju sabornog opsluživanja kulturnog trezora srpskog naroda pronosile kroz mnoge decenije do danas, onako kako je naložio osnivački akt Matice srpske 1826: sada, i odsada, bez prestanka – za svagda.

Za stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti

kusturica-500x550

EMIR KUSTURICA, reditelj

Gospodin Emir Kusturica je jedan od najpriznatijih reditelja u zemlji i svetu. Završio je filmsku režiju na Filmskoj akademiji u Pragu. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada među kojima i „Zlatne palme”, „Srebrnog medveda” i „Srebrnog lava”.

Iz govora dobitnika:
„Međutim, ono što je značajno jeste to da ova nagrada dolazi iz jedne porodice koja po svim svetskim standardima baštini ne samo svoju vlastitu tradiciju, nego i tradiciju na kojoj je porasla u ovo što ona danas predstavlja. Oni koji ih kritikuju zaboravljaju da je ta porodica izrasla na principu filma, ustvari. Porodica Karić je zapravo nešto što mene neobično podseća na porodicu u filmu „Prohujalo sa vihorom”, što naravno ne znači da želim da kažem kako te paralelne istorije dovode u pitanje jedna drugu, već mislim da sve što je na neki način lijepo može da se pronađe i u filmu.”

Za oblast naučnog i istraživačkog rada

krestic-500x550

VASILIJE KRESTIĆ, akademik

Gospodin Vasilije Krestić se bavi naukom četrdesetak godina. Za to vreme objavio je više od tri stotine radova čija tematika je vezana za širi prostor jugoslovenskih naroda u periodu od XVIII do XX veka. Naučni radovi gospodina Krestića spadaju u red najboljih analitičkih tekstova naše savremene istoriografije. Među najzapaženijim su: Hrvatsko-ugarska nagodba 1868, Istorija Srba u Hrvatskoj 1848–1914, Znameniti Srbi o Hrvatima.

Iz govora dobitnika:
„Javna priznanja kao što je Nagrada „Braća Karić” prihvatam kao podsticaj, ohrabrenje, ali i obavezu da u poslu kome sam posvetio čitav svoj život istrajem i ne posustajem dok bude zdravlja i pameti. U svakom slučaju, dugujem zahvalnost darodavcima i žiriju, koji su među mnogim vrednim, zaslužnim i značajnim stvaraocima, odlučili da nagradu dodele meni.”

Za oblast ekonomije i privrede

vuckovic-500x550

RADIČ VUČKOVIĆ, poljoprivrednik

Gospodin Radič Vučković je čovek koji je sopstvenim radom pokazao kako može da se otpočne i os-tvari uspešan biznis u srpskom selu i kako se porodični posao prenosi sa oca na sina generacijama.

Iz govora dobitnika:
„Nadam se da će se i u drugim srpskim domaćinstvima steći napredak, da ćemo se složiti, da ćemo se umnožiti, da mir i napredak pomognu Srbiji. Hvala Fondaciji Karić što mi je omogućila da se nađem u ovom društvu. Daj Bože da ova sreća zadesi i druge.”

Za oblast novinarstva, publicistike i izdavaštva

vlahovic-500x550

JUGOSLAV VLAHOVIĆ, karikaturista

Gospodin Jugoslav Vlahović je eminenti karikaturista ne samo na ovim prostorima već i u svetskim razmerama. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je sada profesor. Do-bitnik je brojnih nagrada i priznanja. Njegovi radovi su deo stalnih postavki više muzeja i zbirki.

Iz govora dobitnika:
„Od jednog karikaturiste se uvek očekuje da kaže nešto duhovito, pretpostavljam. To me je podsetilo na jednu anegdotu o čuvenom američkom piscu Marku Tvenu koji je stiže na jedan prijem. Odmah mu je prišao jedan general i rekao: „Maestro Tven, ispričajte nam nešto smešno.” On je rekao: „U redu, ali prvo vi raspalite iz topa!”
Nisam neki specijalista, radim u jednom širokom spektru politike, kulture, ekologije, i hiljade tih crteža je žiri verovatno memorisao, procenio i ocenio da to zasližuje ovu veliku nagradu, i ja se zaista žiriju i Karić fondaciji zahvaljujem.”

Za humanitarne aktivnosti, jačanje mira, saradnje i prijateljstva među narodima

raskovic-ivic-500x550
skoric-500x550

SANDA RAŠKOVIĆ-IVIĆ, psihijatar

Gospođa Sanda Rašković-Ivić je završila Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Od 1991. godine bavi se izbegličkim pitanjem i to pre svega njegovim psiho-socijalnim aspektom. Volonterski se bavila izbegličkom porodicom i njenim problemima, da bi u jesen 1992, takođe bez ikakve nadoknade, radila sa silovanim i seksualno zlostavljanim ženama s područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Iz govora dobitnika:
„Imala sam sreću da moj rad bude uočen i priznat. Zato večeras, primajući ovu nagradu, ja je primam u svoje lično ime, ali je primam i u ime svih onih mojih saboraca kojima su tri sestre mudrosti – a to su ljubav, vera i nada – bile stalno na njihovom putu ideje vodilje i svetlost.”

 

 

 

 

 

 

SOFIJA ŠKORIĆ, magistar

Gospođa Sofija Škorić je jedna od najistaknutijih ličnosti srpske dijaspore. Živeci i radeći u Kanadi, ona je višedecenijski borac za očuvanje srpskog jezika i kulture među Srbima u dijaspori, kao i kulturnog, društvenog, ekonomskog i svakog drugog povezivanja sa maticom. Aktivno je pomagala maticu i lično dobila od kanadske vlade pomoć za rekonstrukciju dela Savezne skupštine.

Iz govora dobitnika:
„Zahvaljujem porodici Karić što su osnovali Fondaciju i što na ovaj način, kroz dobročinstvo, ohrabruju i priznaju sve one kulturne i nacionalne razlike. Želim porodici da generacijama nastave ovo što su dobro započeli. Meni je izuzetno drago da je prvi put neko ko živi u rasejanju dobio priznanje za ono što radi za Srpstvo. Za Srpstvo se radi ne zbog sebe, nego zbog nacije.”