Dobitnici Nagrade „Braća Karić“ u 2005. godini

Uvodna beseda

uvodna-beseda_2005-500x650

Uvodni govor akademika Vasilija Krestića.

Jedna od boljih i hvale vrednih osobina koja krasi Srbe je zadužbinarstvo. Koreni srpskog zadužbinarstva su duboki i sežu čak u naš rani srednji vek. Najznačajniji i najveći zadužbinari bili su gornji slojevi, najelitniji delovi društva, župani, kraljevi i istaknuta vlestela. Kada smo izgubili državu i kada je nestalo vlastele, ustanova zadužbinarstva se smanjila i istanjila, ali nije nestala. Nju su tada, u granicama mogućnosti, negovali srpski patrijarsi, mitropoliti i pojedinačne vladike, koji su osnivali raznovrsne fondacije namenjene potrebama naroda i vernika.
Elitni deo našeg društva, koji je tokom čitavog srednjeg veka negovao zadužbinarstvo, i gornji sloj našeg sveštenstva, koji je iz rodoljubivih i verskih pobuda, posebno u Austriji i Austrougarskoj, osnivao fondacije, uzorali su put kojim će ići čitava nacija u potonjim istrorijskim razdobljima, posebno u našoj novijoj istoriji, u 19. i 20. veku.
Ugledajući se na srednjovekovne vladare i vlastelu, kao i na srpsku pravoslavnu jerarhiju, srpsko građansko društvo je veoma razvilo ustanovu zadužbinarstva i fondacija na svim geografskim područjima na kojima je živelo. Tako je bilo u Kneževini i Karljevini Srbiji, ali i u onim predelima gde su živeli Srbi pod turskom, austriskom, ugarskom i mletačkom vlašću. Ogroman je spisak plemenitih i nesebičnih ljudi koji su znatne delove, a nekada, kada su bili bez potomstva, i čitava svoja ogromna imanja, ostavljali svom narodu ili državi da na najbolji način njima raspolažu.
Zadužbinarske ustanove i Fondacije, osnivane za veoma raznovrsne ali uvek rodoljubive i patriotske svrhe, opstojavale su u našem društvu sve do izbijanja Drugog svetskog rata i sloma države 1941 godine. Posle rata 1945. one su u korenu sasečene. Novi vlastodršci odnosili su se prema njima s prezirom. Spremni da uzmu sve što im je na osnovu revolucionarnih zakona „po zasluzi” pripadalo, oni nisu hteli da dadu ništa za narod u koji su se zaklinjali i u čije ime su vladali. Tvorce zadužbina i fondacija žigosali su kao kapitalističke eksploatatore, a zadužbine i fondacije kao preživele, nepotrebne i štetne ustanove buržuaskog društva, kojima nema mesta u socijalističkom poretku. Tako su zadužbine i fondacije, istinski ukrasi srpskog naroda, prestale s radom a njihov kapital je bestraga nestao i biće potrebno uložiti mnogo truda, znanja i umeća da se on, ako to ikako bude moguće, vrati onima kojima je namenjen.
Prva srpska privatna fondacija, koja je stvorena posle Drugog svetskog rata je Karić Fondacija, osnovana 1992. godine. Motivi za njeno osnivanje, kako je istaknuto u njenim pravilima, su humanost, pomoć drugima, afirmacija srpske nacionalne kulture i njeno povezivanje sa Evropom i svetom. Osnivanje fondacije i njenim namenama Karići su pokazali da žele da obnove tradiciju, da plemenite osobine koje su u prošlosti našu naciju krasile, ožive i ojačaju. Život i vreme su pokazali da to ne ide lako i brzo i da naši novi bogatuni, koji bi, poput Karića, mogli da osnivaju fondacije raznih namena, bar zasad, to ne čine. Nadaj mo se da će i oni koliko sutra, krenuti putevima kojima su išli Kapetan Miša Anstasijević, Sava Tekelija, Ilija Milosavljević Kolarac, Sima Igumanov, Vladimir Matijević i mnogi drugi dobro znani i manje poznati.
Nagrada koja se večeras dodeljuje samo je jedan od vidova široke aktivnosti Karić Fondacije. Kao što je poznato ona se dodeljuje za vrhunsko stvaralaštvo u oblasti nauke, umetnosti, kulture, novinarstva, izdavaštva, ekonomije i humanitarnih poslova. Nagrad je ustanovljena 1998. godine i nju je dosad primilo više desetina ličnosti i ustanova. Važno je naglasiti da Nagrada nije uslovljena bilo kakvim ideološkim i partijsko – političkim već isključivo naučnim, umetničkim, stručnim i humanim vrednostima. Zbog toga što u tom pogledu dosad nije bilo nikakvih propusta i zloupotreba, Nagrada „Braća Karić” stekla je i iz godine u godine stiče sve veći ugled. Hoću da verujem da će ona sačuvati svoju čistotu, da će dobro znanim imenima onih koji su je već dobili i koji će je dobiti u narednim godinama i decenijama, njen ugled samo rasti i bivati sve veći i veći.
Ovogodišnjim laureatima čestitam na dobijenim nagradama i želim da ih ona podstakne na nova intelektualna pregnuća i na novo stvaralaštvo.

Za stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti

dugic-500x550

BORA DUGIĆ, narodni umetnik

Božjim darom ponesen homoljsko-moravskim činima raspevan, frulom u rodu oglašen, Bora Dugić je stasao u velikog narodnog umetnika, artistu koji se izvođačkim majstorstvom na svom drevnom instrumentu upisao u besmrtnike.

Iz govora dobitnika:
„Najvažnije činjenice, koje determinišu vrednost i prestiž nekog priznanja su: ko ga dodeljuje, ko su članovi žirija i ko su dobitnici.
Polazeći od biblijske istine, da je radost davanja uvek veća od radosti uzimanja, Karić fondacija je pored redovne humanitarne delatnosti, koja je očigledna i nemerljivo značajna u našoj zemlji, ustanovila Nagradu, koja je za ovih osam godina postala najprestižnija u ovom delu sveta. Treba reći i da je najveća nagrada dobroj stvari to što je ta, dobra stvar – učinjena. Zato želim uspeh Karić fondaciji, koja svoju veliku misiju obavlja shodno smislu proizašlom iz istine da su veliki samo oni, koji vide male.”

Za oblast naučnog i istraživačkog rada

djokic-500x550

Profesor dr TOMISLAV D. ĐOKIĆ

U proteklih 30 godina dr Đokić je svoje znanje i rezultate iz oblasti eksperimentalne medicine u značajnoj meri primenio i u kliničkoj praksi radeći sa plućnim bolesnicima. Naime, dr Đokić je jedan od najzaslužnijih za formiranje Instituta za biohemijska istraživanja kao i Odeljenja za ispitivanje kardiovaskularne funkcije na Medicinskom fakultetu u Prištini čiji je rukovodilac bio više godina.

Iz govora dobitnika:
„U čemu je posebnost Nagrade koja nosi ime srpske porodice Karić? Evo priče:
U pepelu manastira na nagorelom papiru ostao je zapis monaha: „Pero slomilo, mastilo presušilo, knjiga sklopila.” Kada nam se, pre desetak godina, učinilo da je Srbija postala ta zatvorena knjiga, kada nas je Gospod stavio pred najveća iskušenja, porodica Karić nalazi i pero, i mastilo i listak knjige. Nalazi snagu da se izdigne iznad pepela i da na njemu gradi novo i bolje, da ne posustane i bori se sa nedaćama i teškoćama i da pokaže Nagradom na nas. U imenu Nagrade je i naša obaveza da naše pero dok smo živi ostane oštro, da nam mastilo ne presuši i da knjigu predamo da je drugi nastave.”

Za oblast ekonomije i privrede

trajal-nenezic-500x550

MILOŠ NENEZIĆ, direktor „Trajala”

Čovek koji je 1997. godine zaposlen u „Trajalu” kao referent izvoza se, kada je kompanija došla 2002/03. u teškoće, vrlo odlučno borio za nju. Tada je od pet fabrika samo jedna radila, poverioci su odlazili, banke takođe, a poslovni partneri nisu imali više poverenja. Gospodin Miloš Nenezić je odlučno stao na čelo kompanije, a onda je, sa svim svojim saradnicima promenio tok stvari. Danas „Trajal” broji više od 3 600 zaposlenih. Proizvodnja i izvoz, što je još važnije, rastu svake godine, a „Trajal” izvozi pod svojim imenom u svet.

Iz govora dobitnika:
„Ova nagrada predstavlja, kako za mene lično, tako i za „Trajal” korporaciju i sve naše partnere i poslovne prijatelje, a i za sam Kruševac, veliko priznanje za ono što smo zajedničkim radom postigli u dvogodišnjem periodu. Ona predstavlja i bitan podstrek za dalji rad, jer naša misija nije završena. Ona je u stvari stalna i svakodnevna, jer su takvi i uslovi koje diktira tržišno poslovanje.”

Za oblast novinarstva, publicistike i izdavaštva

vasic-500x550

MILOŠ VASIĆ, novinar

Nagrada Braća Karić dodeljena je Milošu Vasiću za knjigu Antentat na Zorana. Ova knjiga je rasprodata u, za naše prilike rekordnom tiražu od 70 000 primeraka, a govori o tranzicionom metežu nedovršene države.

Iz govora dobitnika:
„Ova nagrada je za mene velika stvar, a mislim da je velika stvar i za profesiju. Jer, ako se ovakva za-dužbina odluči da nagradi ovakvu vrstu novinarstva, kojom se bavim, a to je ono gde ja sebi laskam da sam potpuno beskompromisan i da ću tražiti istinu po svaku cenu – onda je to ohrabrenje za svakog mladog čoveka koji ide našim stopama. Jevanđelista je lepo rekao: „Tražite istinu, istina će vas osloboditi. Kakva takva. Jer i najgora istina, podsećam vas ponovo – puno je bolja i puno čistija od najprijatnije laži.”

Za humanitarne aktivnosti, jačanje mira, saradnje i prijateljstva među narodima

tokuda-500x550

Dr TORAO TOKUDA, humanista, osnivač medicinske grupe „Tokušukai”

U donošenju odluke da se Nagrada dodeli dr Torao Tokudi, opredelila nas je upravo činjenica što je dr Tokuda svoju veliku humanističku viziju podelio sa našim narodom, ne povlačeći ni najmanju crtu razlike u potrebi da, kako to dr Tokuda i sam kaže: „Svi ljudi ostvare jednako pravo na život”. Da bi takvu zdravstvenu zaštitu učinio mogućom, dr Tokuda je stvorio najveću medicinsku korporaciju u Japanu, a treću po veličini u svetu. U ovoj medicinskoj grupi radi 18 500 zaposlenih, a me­dicinska grupa „Tokušukai” je i u svetskim razmerama najveća medicinska korporacija u privatnom vlasništvu jednog čoveka.

Iz govora dobitnika:
„U ime gospodina Torao Tokude, na svečanosti dodele nagrada za 2005. godinu zahvalio se njegov sin, Takeši Tokuda, prenevši izuzetno zadovoljstvo i čast gospodina Tokude zbog tako značajnog priznanja kojim je njegov rad nagrađen:
Mi smo dobro obavešteni da je lider vaše grupe gospodin Bogoljub Karić učinio mnogo da bi pomogao razvoju svoje zemlje, unapređenju života dece, mladih, onih kojima je svaka pomoć potrebna i zbog toga je izazvao veliko divljenje kod svih nas. Da bi omogućio školovanje mladih osnovao je kvalitetan univerzitet i učinio je mnogo toga da bi pomogao uspešan uzlet vaše zemlje. Želeo bih da se ponovo zahvalim na velikoj časti koja nam je učinjena jer od Fondacije koja pripada ovakvim stvoriteljima i ovakvoj grupi mi smo posebno počastvovani da primimo ovo značajno priznanje.”