Dobitnici Nagrade „Braća Karić“ u 1999. godini

Uvodna beseda

uvodna-beseda_1999-500x650

Uvodna beseda Milanke Mare Karić, predsednice Karić fondacije.

Dame i gospodo, poštovani laureati, dragi prijatelji,

Kada se nešto dogodi jednom, onda je to slučajnost.
Kada se nešto dogodi drugi put, onda je to već namera.
Kada se nešto događa treći put, ili više puta, tek tada možemo govoriti o tradiciji.

Dobrodošli na drugu dodelu nagrada „Braća Karić”.

Dakle, dragi prijatelji, dodeljujući ovu Nagradu drugi put – još ne možemo koristiti epitet tradicionalni – ali ja vas – u ime porodice i u ime Fondacije uveravam da će nagrada „Braća Karić” postati tradicionalna i da će se dodeljivati dugi niz godina.
Namera je darodavca bila da se ova nagrada dodeljuje svake godine u aprilu – pod svodovima Nacionalnog Teatra. Da za najbolje – odabrane – nagrađene … pevaju – muziciraju i govore … takođe najbolji i najpoznatiji. Da se nagrada „Braća Karić” pamti po lepoti i radosti… Da se završi vatrometom. Na našu veliku žalost, ove godine neće biti tako. Nije vreme za radost dok su Kosovo i Metohija pod senkom tuge – patnje i progona našeg naroda sa pra – pradedovskih ognjišta. Zbog toga osećamo veliku bol. Zato Nagradu, ove godine ne slavimo već jednostavno dodeljujemo.
A zašto uopšte – u ovim teškim vremenima – Nagradu dodeljujemo?
Zato što znamo i osećamo da nam je – kao nikada do sada – potrebna snaga – koju nose stvaralaštvo i duh – nauka i humanizam – znanje i umetnost – vrline u kojima jesmo najjači – kojima branimo svoje pravo na opstanak – čuvamo svoje mesto u evropskoj hrišćanskoj civilizaciji i u njoj osiguramo postojano mesto našim budućim generacijama.
Jer snaga i postojanost jedne zemlje i njenog naroda zavise u mnogome i od toga koliko su dela njenih stvaralaca poznata i priznata u svetu.

Dragi laureati,
dozvolite mi da ponovim nešto što sam već rekla prošle godine – a što se polako pretvara u načelo Nagrade „Braća Karić”:
„Ne čini Nagrada čast čoveku – već čovek čini čast nagradi”.
Neka nam dragi Bog da, da se dogodine naša Nagrada, i dodeli, i proslavi pesmom i vatrometom.

Hvala vam!

Za stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti

stojkovic-500x550

DANILO–BATA STOJKOVIĆ, glumac

Nagrada je dodeljena za njegov nepresušni talenat i postojanu harizmu s kojima je odigrao desetine i desetine uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, dajući – svojom briljantnom igrom – lični pečat i postavljajući međaše srpskom glumištu u poslednjoj deceniji.

Iz govora dobitnika:
„Još od stare Grčke pa do dana današnjeg jedna od najdirektnijih, najprisnijih, najvitalnijih umetnosti jeste umetnost glume. Sterija je jednom rekao: „Moje je da lečim rod.” Zahvaljujem onima koji su imali sluha da glumu uvrste u ove nagrade. Ovu nagradu primam sa velikim zadovoljstvom, upravo zato što se ona dodeljuje u najširem okviru kulture i razgranatosti velike porodice umetnosti.”

Za oblast naučnog i istraživačkog rada

kanazir-500x550
despic-500x550
medakovic-500x550

Akademici DUŠAN KANAZIR, ALEKSANDAR DESPIĆ i DEJAN MEDAKOVIĆ

Nagradu ravnopravno dele sva tri kandidata koje je predložio stručni žiri. Upravni odbor je ocenio da, iako su sva tri kandidata delovala u različitim naučnim disciplinama, njihovo naučno delo i doprinos imaju mnogo toga zajedničkog: trojica naučnika su dala nemerljiv doprinos u razvoju naučnih oblasti kojima su se bavili. Ostavili su dubok trag ne samo u našoj nauci već i u svetskoj naučnoj baštini, stvorili vlastite škole naučne misli u nas, u kojima je obrazovan veliki broj naučnika i istraživača.
Takođe, sva trojica akademika – Dušan Kanazir i Aleksandar Despić u nedavnoj prošlosti, a Dejan Medaković sada, na čelu su naše najveće nacionalne naučne i kulturne institucije – Srpske akademije nauka i umetnosti, i tim svojim radom doprineli su prestižu i razvoju srpske kulture, umetnosti i nauke u celini.

Iz govora akademika prof. dr Dušana Kanazira:
„Neka mi bude dopušteno da i ovom prilikom odam javno priznanje „BK grupi” koja, sa Fondacijom, Univerzitetom i brojnim fakultetima, sa Institutom za strateška istraživanja, deluje u pravcu stalnog podsticanja razvitka kulture, nauke, duhovnosti, poslovnosti i pismenosti za 21. vek. Te institucije povezuju našu zemlju sa svetom, podstiču internacionalnu kooperaciju u svim sferama života, tolerantnost i razumevanje. One grade mostove između naše zemlje i sveta, a ti mostovi su umetničke manifestacije, naučni skupovi, razmena i protok ljudi, ideja i znanja. Fondacija, dakle, podstiče razvitak humanizma, duhovnosti, znanja, poslovnosti i mudrosti.”

Iz govora akademika prof. dr Aleksandra Despića:
„Reći ću samo to da izuzetno cenim napore porodice Karić, koji su doveli do stvaranja Karić fondacije. Time su se oni upisali među one bardove naše ekonomije i kulture u prošlosti koji su osnovali brojne zadužbine i time omogućili da danas ostvarujemo mnoge poduhvate koje ne bismo mogli da nije bilo Miše Anastasijevića, Ilije Kolarca, Nikole Spasića i drugih naših velikih predaka. To je posebno dragoceno danas, kada vlada kriza na svim stranama, a posebno u kulturi u najširem smislu te reči, koja obuhvata i nauku, da se ona može osloniti i na ovakve donacije ovako uglednih fondacija.”

Iz govora akademika prof. dr Dejana Medakovića:
„Nagradu Karić fondacije doživljavam kao nastavak i dalje negovanje srpskog zadužbinarstva, predanje koje nam i u evropskim razmerama osigurava ugledno mesto. Jer od trenutka kada smo na našem velikom koraku u evropsku porodicu, stekli zadužbinu kakva je Studenica, nađe zadužbine nicale su na svim stranama srpskog duhovnog prostora, a njihova se rasprostranjenost ne prekida, čak i u dugim vekovima ropstva i tuđe tiranije. Zar to ne dokazuje i više od 1.500 crkvenih građevina na Kosovu i Metohiji? Zar to ne dokazuje da je na potezu od Šida u Sremu do Arada u Banatu niklo oko 30 manastira? Bez obzira na njihovu veličinu, sva ta zdanja predstavljaju vidan, neizbrisivi beleg srpske opredeljenosti za čovečno osmišljavanje našega života.”

Za oblast ekonomije i privrede

pavicic-500x550

AD „SINTELON”, Bačka Palanka

To preduzeće, sa tradicijom dužom od sto godina, koje je izvršilo uspešnu svojinsku i organizacionu transformaciju, uspelo je da i u ovim najtežim vremenima za našu privredu zadrži uspešnu proizvodnju, plasira svoje proizvode na inostranom tržištu, otvori svoje kompanije u drugim zemljama i obezbedi svim svojim zaposlenim redovna primanja iznad proseka u zemlji, kao i savremene uslove rada. Mladi menadžerski tim, koji vodi tu kompaniju, ima jasnu stratešku viziju razvoja, baziranu na najsavremenijim principima poslovanja.

Iz govora Nikole Pavičića, direktora:
„Svi plemeniti ljudi kada uspeju, podstiču druge da krenu tim putem, te da takođe postignu uspeh. Ja samo tako shvatam pobudu porodice Karić da uvede ovu nagradu. Porodici Karić zahvaljujem za plemenitost, za podsticaj i za ovu divnu nagradu.”

Za oblast novinarstva, publicistike i izdavaštva

dimitrijevic-500x550

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ, izdavač, osnivač i vlasnik izdavačke kuće „Naš dom”

Po oceni Upravnog odbora, Vladimir Dimitrijević je svojim izdavačkim poduhvatom uveo najveća imena naše literature u Evropu i svet, prevodeći ih na francuski, objavljujući i plasirajući njihova dela širom frankofonskog govornog područja. Objavljujući najvrednija dela naše literature, ali i svojim ličnim ugledom u intelektualnim krugovima u Evropi, Dimitrijević je na najbolji način širio istinu o vrednostima, duhovnom i moralnom statusu srpskog naroda i njegovom mestu i doprinosu evropskoj civilizaciji.

Za humanitarne aktivnosti, jačanje mira, saradnje i prijateljstva među narodima

aleksij-500x550

PATRIJARH MOSKVE I CELE RUSIJE ALEKSEJ II

Ta izuzetna ličnost, koja je svojim humanizmom, tolerancijom i duhovnošću obeležila društveni život postsovjetske Rusije, istovremeno je dala i daje svojim autoritetom i hrišćanskim i mirotvoračkim angažmanom doprinos jačanju mira i saradnje. U tom duhu patrijarh Aleksej se odlučno suprotstavljao ratovima, agresiji, terorizmu i nasilju i beskompromisno isticao da se problemi mogu rešavati samo dijalogom, dobrom voljom i razumevanjem.