Dobitnici Nagrade „Braća Karić“ u 2001. godini

uvodna-beseda_2001-500x650

Uvodna beseda Milanke Mare Karić, predsednice Karić fondacije.

Poštovani gosti, prijatelji naše kuće i ove Nagrade,
Dragi laureati,

Doborodošli na četvrtu dodelu Nagrade Karić fondacije pod svodovima ovog zdanja u kome se čuvaju biseri naše nacionalne kulture i umetnosti. Otuda mi se i izbor mesta za dodelu ove naše nagrade čini najsrećnijim i najlogičnijim jer duboko verujem da i ovogodišnji laureati predstavljaju ponos našeg naroda.

Poštovani prijatelji,
Danas kada vam se obraćam u sasvim promenjenim okolnostima u odnosu na ranije godine, hoću da verujem da su vremena koja su ostala iza nas – vremena nepovrata, ali i vremena iz kojih smo kao narod izvukli pouke i izašli za onu crtu kolektivne pameti mudriji, da nam se takva vremena više nikada ne mogu ponoviti. Ako je ta mudrost i ovoga puta izostala, u šta ja ne želim da verujem, onda su te godine, kako to kaže veliki Borislav Pekić, zaista pojeli skakavci.
Želim i hoću da verujem da je pred nama vreme u kome naša deca neće odlaziti u svet zato što to moraju već zato što to hoće. Mladost Srbije odlazila je u svet, vreme je da svet dođe u Srbiju mladosti. Tako će i osnovna namera zbog koje je ova Nagrada osnovana, dobiti svoj puni smisao. Tako će i porodica kojoj pripadam, kroz jasno vođenu nacionalnu i rodoljubnu misao, dokazati da pripada ovom narodu, ne samo rođenjem nego i svešću da tako bude zauvek.
Dragi prijatelji,
Ove godine, na moju veliku radost, prvi put imamo laureate iz dijaspore. Tako ćemo, nadam se, pokazati svima da smo grane istog stabla ”koje plodom rađa” u ^ikagu i Ajovi, Torontu ili Johanesburgu, ali je duboko ukorenjena u ove prostore ovde, a oni mogu biti ili hercegovački krš ili ravnica Vojvodine ili zatalasana šumadija, ali se svakako radi o srpskoj duhovnoj vertikali i svakako će ti plodovi uspevati samo dok imaju vezu sa svojim korenom.
Dragi prijatelji,
Dozvolite mi da na kraju još jednom iskažem lično zadovoljstvo i zahvalnost ovogodišnjim laureatima. Poštovani i dragi gospodine Tupanjac, gospodine Kostiću, gospođo Lekić, gospodine Glišiću, gospodine Vukotiću, dragi gospodine Simoviću dozvolite mi da ponovim ono što sam na prvoj dodeli nagrada rekla: ne čini nagrada toliko čast vama, koliko vi činite čast njoj.
Uz želju za ličnu sreću i zdravlje svim prisutnima i vašim porodicama, već sada vas pozivam na mali jubilej ove Nagrade naredne godine, sa željom da tada svi budemo bar za nijansu mudriji i bolji ljudi.
Hvala.

simovic-500x550

Akademik LJUBOMIR SIMOVIĆ, književnik

Ljubomir Simović je jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih pesnika. Poezija mu je utemeljena na iskustvu narodne i pisane tradicije (legende, mitovi, spomenici i zapisi, običaji, istorijski događaji), ali je otvorena i za slike savremenog života. Drama Putujuće pozorište šopalović jedna je od najboljih srpskih drama, a Ljubomir Simović je, uz Aleksandra Popovića i Dušana Kovačevića, obezbedio mesto u trolistu najvećih pisaca srpske dramske književnosti druge polovine dvadesetog veka.

Iz govora dobitnika:
„Primajući ovu nagradu, ne zaboravljam okolnosti u kojima se ona dodeljuje. Posle svih otrežnjenja, mi smo još tromi od starog pijanstva, posle svih oslobođenja, mi robujemo starim navikama i gospodarima. Posle svih buđenja i promena, mi još ličimo na čoveka koji mora da trči okovanih nogu, da se brani vezanih ruku i da pliva s kamenom o vratu i nožem u leđima. Na šta mislim kad kažem da ni o čemu nemam nikakvih iluzija? Mislim na činjenicu da taj kamen nije donet ne znam odakle, nego da je iskopan u nekoj od naših njiva. I da je taj nož u našim leđima nož domaće proizvodnje. Kad kažem da nemam iluzija, to znači da se sve češće pitam: Da li ćemo mi posle svih pokušaja shvatiti da ne umemo da promenimo ništa? To što postavljam ovakvo pitanje znači da znam da smo bolesni i da znam od čega smo bolesni, i znači da znam od čega treba da se lečimo. A u vremenu u kome je obezvređeno sve, moramo se lečiti i braniti uspostavljanjem sistema vrednosti. Sistem vrednosti nam ne može zameniti Boga koga smo izgubili, ali nam može pomoći da ga nađemo i da mu se vratimo. U tome naslućujem smisao ove nagrade i snagom u takav njen smisao za Nagradu zahvaljujem.”

nkostic-500x550

Dr NENAD M. KOSTIĆ, hemičar iz SAD

Naučni rad dr Kostića dao je izuzetan doprinos novim saznanjima u aktuelnim oblastima hemije, posebno bioneorganske hemije. Broj naučnih radova, nivo publikacija u kojima su objavljeni, njihova citiranost, odnosno opus i efekti koje rezultati njegovih istraživanja proizvode u svetskoj naučnoj javnosti, najbolje osvetljavaju razloge za brojna priznanja koja je stekao u relativno kratkom vremenu potpune, samostalne naučne aktivnosti. Posebno značajnim smatramo i dragoceni doprinos unapređenju kvaliteta naučnog rada mladih istraživača u našoj zemlji i uopšte, afirmaciji naše nauke.

Iz govora dobitnika:
„Cenjeni članovi porodice Karić, dostojanstvenici verskih zajednica, mili moji prijatelji, drage kolege, gospođe i gospodo, dodelom Nagrade „Braća Karić” ukazana mi je visoka čast za koju zahvaljujem Karić fondaciji. Već sama nominacija za ovu nagradu počastvovala me je i obradovala. Ja ću novčani deo nagrade izneti iz zemlje, ali ga neću prisvojiti. Celokupnom svotom osnovaću Fond za hemijske nauke. Cilj Fonda biće da pomaže mlade hemičare i hemičarke u domovini i da podstiče razvoj svih oblasti ove nauke. Hvala Karić fondaciji što mi je omogućila da priuštim sebi jedno veliko i trajno zadovoljstvo.”

Upravni odbor je jednoglasno odlučio da se ove godine ne dodeli nagrada za oblast ekonomije i privrede.

vukotic-500x550
glisic-500x550
lekic-500x550

MANOJLO VUKOTIĆ, urednik, novinar

Manojlo Vukotić je izuzetna ličnost savremenog srpskog i jugoslovenskog novinarstva. Reč je o njegovoj izuzetnoj hrabrosti da u teškim političkim i društvenim uslovima stvori, uređuje i održi dnevne listove visokoprofesionalnim, a izuzetno kritičkim. Svakom pomenutom listu davao je specifično obeležje, sa izuzetnim znanjem i uredničkom maštom.

 

 

 

MILIVOJE GLIŠIĆ, kolumnista
Milivoje Glišić spada u visokoobrazovane i kreativne novinare. Završio je dramaturgiju i svetsku književnost, objavljuje poeziju, ima dugogodišnje novinarsko iskustvo u Večernjim novostima, Osmici i Ninu. U njegovom delu prepliću se političke i kulturne teme, prošao je put od repor­tera do urednika. On piše pitko, čak ljupko, novinarska lakoća izražavanja udružena je sa knji­žev­nom vokacijom. On ne trijumfuje nad zlom koje otkriva, nego lirski meko i osetljivo tuguje, zajedno sa čitaocem, kao da je i sam kriv što otkriva beskrajna naličja našeg vremena i naših ljudi. Poje­dinačni likovi služe mu da dopre do opšteg fenomena, on nas do suza zasmejava i osvaja svojom nezlobnošću, pa njegove rubrike imaju ogroman odjek među čitaocima.

 

 

 

BOJANA LEKIĆ, urednik, novinar
Serija televizijskih emisija u kojima Bojana Lekić neguje žanr vrhunskog, političkog intervjua u javnosti je ocenjena kao najviši, profesionalni nivo. Negujući izrazitu korektnost i civilizovan odnos prema sagovornicima, bez obzira na njihovo profesionalno opredeljenje, Bojana Lekić se dosledno bavi najsloženijim temama aktuelnog, političkog trenutka. Poznata je po angažovanim, britkim i kvalifikovanim pitanjima oblikovanim na podlozi izvanredne pripremljenosti i besprekornog poznavanja materije. Objektivan posrednik između gledalaštva i sagovornika, Bojana Lekić nikada nije podlegla senzacionalizmu i političkom šundu koji dominiraju u velikom broju medija. Njena istrajnost na putu kojim se ređe ide i smirena analitičnost predstavljaju svetao primer modernog novinara, borca za demokratiju i slobodu javne reči.

tupanjac-500x550

BRANKO TUPANJAC, srpski biznismen i dobrotvor iz SAD

Reč je je o srpskom dobrotvoru koji već godinama živi i radi u SAD. Istakao se decenijama svojim dobrotvornim akcijama, pomažući Srbima koji su dolazili u SAD i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u dijaspori. Branko Tupanjac je organizovao i finansirao gradnju hrama Gračanice u svom rodnom Trebinju, koji je završen 2000. godine. Pored toga, gospodin Tupanjac je bio inicijator, organizator i finansijer velike patriotske akcije – prenosa zemnih ostatka pesnika Jovana Dučića u domovinu. Zemni ostaci velikog pesnika, čija je to bila poslednja želja, sahranjeni su u Gračanici iznad Trebinja, koju je, kao svoju zadužbinu, podigao gospodin Tupanjac. Za tu velikoj akciji Tupanjac je podršku dobio od Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti i Crnogorske akademije nauka i umetnosti, a na tom zadatku okupio je i brojne ugledne Srbe iz Amerike i Kanade.