Dobitnici Nagrade „Braća Karić” u 2010. godini

BLAGOTA ERAKOVIĆ, reditelj

Talentovan i maštovit, provokativan i spreman da rediteljskim postupkom nadgradi tekst, Blagota Eraković je decenijama unazad jedan od najtraženijih pozorišnih reditelja na prostorima bivše Jugoslavije. Svaki značajniji pozorišni hram – zvao se gledališče, pozorište, kazalište ili teatar – u svojoj arhivi čuva ime našeg laureata. Istoričari teatra jugoslovenskog prostora ne mogu zaobići ime Blagote Erakovića, čiji rad ne priznaje granice država, kreativnosti, duha. Njegova kreativnost obeležila je jedan istorijski period.

Iz govora dobitnika:
„Naći se uz sva imena laureat ovog visokog priznanja je obaveza i zalog za budućnost. Moje zadovoljstvo čini izuzetnim što je ovu nagradu ustanovila međunarodno afirmisana kompanija Karić, koja je, pored svoje redovne djelatnosti u privredi, industriji, građevinarstvu.., afirmisana i u obrazovanju, donatorstvu – nastavljajući svijetlu tradiciju uspješnih sa ovih prostora. Smatram Karić fondaciju koja je ustanovila ovo visoko priznanje, za jedan od vrhova djelatnosti ukupne kompanije, posebno što je osmišljena u vrijeme kada su bili u modi na javnoj sceni majstori mržnje i što je pored svih prilika i neprilika, ova nagrada gajena tokom vremena sa ljubavlju i posvjećenjem, sa željom da u nama probudi ono najplemenitije – vjeru u ljubav i stvaralaštvo kao najveće apsolute ljudskog postojanja.”

ŽIVORAD ŽIKA AJDAČIĆ, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije

Zahvaljujući Žiki Ajdačiću kultura i umetnost Srbije predstavljeni su širom Evrope, Amerike, Kanade, Australije, Ukrajine, a u Srbiju su dolazili umetnici iz Grčke, Rusije, Amerike, Britanije, Francuske… Rečju – iz celog sveta. A pored uspešnog umetničkog rada Ajdačić kao kulturni poslenik pune četiri decenije daje nemerljiv i nesaglediv lični doprinos, zalažući se nesebično za društveno-ekonomski položaj kulture, posebno umetničkog stvaralaštva u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i  Beogradu.

Iz govora dobitnika:
„Ako počnem da vam pričam šta je sve Karić fondacija uradila i kako je pomogla kada država nije mogla ili htela – trajaće satima. Koliko su samo pomogli kulturu i umetničko stvaralaštvo, uradili za moje Dragačevo, za bolesnu decu, za stare, za naše na Kosovu i Metohiji, koliko su učinili da Srbija upozna svet, ali da i svet upozna Srbiju. Zato kada primate nagradu najveće srpske i jedine od najvećih fondacija u Evropi i svetu, onda je to mnogo više od časti. Onda vi postajete istorija svoje države, neko poseban i izdvojen. Za tu posebnost od srca hvala porodici Karić.”

SAŠA DŽAFRI, slikar

Kraljevska akademija umetnosti u Londonu, Moma, Gugenhajm, Prada u Njujorku, Rojal Hermitaž, Kuća lordova, Šagalov muzej, Grimaldi Forum u Monaku, samo su neki od mnogobrojnih muzeja i galerija u kojima se izlažu njegova dela.
BBC ga opisuje kao čoveka odgovornog za vraćanje slikarstva u prvi plan svetske umetničke scene.
Saša Džafri je u proteklih šest godina prodajom svojih slika prikupio i dao za dobrotvorne svrhe više od četrnaest miliona dolara za različite humanitarne akcije širom sveta: u Africi, Aziji, Istočnoj Evropi…

Iz govora dobitnika:
„Umetnik mora mnogo da žrtvuje i mnogo da se daje da bi dostigao svoje ciljeve i da bi postigao nešto značajno u umetničkom radu. Vi često žrtvujete sopstveni život da biste na neki način dali nešto umetničkom svetu, a to žrtvovanje je i na mikroplanu i makroplanu.
Ali to je zato što verujete u nešto što je mnogo veće od vas samih. Zato me  ovako velika nagrada čini pomalo poniznim, ali me i inspiriše. Veoma sam ponosan što sam u društvu večerašnjih laureata, a i svih prethodnih dobitnika ovako velike nagrade Karić fondacije.”

GOJKO MITIĆ, glumac

Neobično poštujući svoju kinematografiju, ponosni na svoj doprinos evropskom i svetskom filmu, Nemci ističu ime jednog Srbina kao figure koja je ostavila neizbrisiv trag na bioskopskom platnu. Zato ne čudi što je u knjizi pod imenom „1000 najznačajnijih stranaca u istoriji Nemačke”, ispisana biografija srpskog glumca, rodom iz sela Strojkovce kod Leskovca.
Impresivna glumačka biografija Gojka Mitića podrazumeva 30 igranih filmova, 25 televizijskih filmova i serija, značajne pozorišne uloge kao što su uloge Spartaka, Rinalda, Robin Huda, Grka Zorbe. Čak 1.024 puta na daskama koje život znače odigrao je svoju najznačajniju ulogu, životnu ulogu – Vinetu.

Iz govora dobitnika:
„Nedavno sam čitao, mislim da je to bila Ilustrovana politika, preveden intervju, preuzet iz ‘Šterna’, sa naslovom: ‘Gde se izgubio Gojko Mitić?’ Šta mislite ko me pronašao? Karić fondacija! Veoma sam srećan i čast mi je da ovu nagradu dobijam u svojoj, u zemlji svojih korena. U mojoj Srbiji. Želim da  zahvalim porodici  Karić, Fondaciji i komisiji koja je odlučila da mi ovu značajnu nagradu dodeli.”

ŽAN KRISTOF BUISON, novinar i publicista

Tokom devedesetih godina svojim tekstovima Žan Kristof Buison  probijao je medijsku blokadu o Srbiji i objektivno izveštavao o dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji. Buison je autor više knjiga koje tretiraju istoriju Srbije i njene prestonice. Poznati su naslovi Mihailović – heroj koga su izdali saveznici ili Ukus Beograda. Nedavno je u Kulturnom centru Srbije u Parizu predstavljen najnoviji roman Žan Kristof Buisona Roman o Beogradu. Jedinstvena je ocena da ovaj poslednji naslov na slikovit način opisuje burnu istoriju srpske prestonice tokom vekova, svrstavajući je u jednu od najznačajnijih prestonica u Evropi.

Iz govora dobitnika:
„Evo već petnaest godina pokušavam da razumem tu srpsku dušu. Udubio sam se takođe u istoriju Srbije, jer mislim da se sadašnjost jednog naroda ne može razumeti bez poznavanja njegove prošlosti. A prošlost jednog narada može se shvatiti samo ako se upoznaju njegovi junaci. Pokušao sam da shvatim ko su junaci srpskog naroda. Istinski sam bio ganut kad sam na Kalemegdanu video skulpturu Meštrovićevu na kojoj je, kao što znate, upisano: ‘Volite Francusku kao što je ona volela vas.’
Gospođo Karić, želeo bih da vam kažem da ću pored svog srca istetovirati: ‘Voli Srbiju onako kako te je volela!’ ”

MIHAIL JEFIMOVIČ NIKOLAJEV, zamenik predsednika Saveta Federacije Skupštine Ruske Federacije

Ruski političar koga ceo svet prepoznaje kao borca za progres, ekonomski razvoj, razvoj kulture, nauke i mira, koji se bori za ekonomsku i kulturnu integraciju Sibira i Dalekog istoka Rusije i Azijsko-pacifičku regiju. U svojstvu zamenika predsednika Saveta Federacije, a kao predsednik Nacionalnog komiteta Republike Saha-Jakutije za pitanja Uneska, gospodin Nikolajev brine za očuvanje kulturnog nasleđa, ostvaruje zapažene rezultate na planu kulture i civilizacijske saradnje regiona Ruske Federacije sa zemljama Evrope.

Iz govora dobitnika:
Reči zahvalnosti govori ćerka gospođa Andrejevna Olga Nikolajevna
„Moj otac je, kao zamenik predsednika Saveta Federacije, morao da bude u svojoj rodnoj zemlji. Veoma sam zahvalna, u njegovo i moje ime, porodici Karić, u prvom redu gospođi Milanki Karić, predsednici Karić fondacije, gospodinu Dragomiru Kariću i uopšte celoj porodici Karić, koja je svojim dobrobivstvom, svojim dobročiniteljstvom ne samo ukazala ljubav našoj porodici, našoj zemlji, nego i mnogim drugim ljudima iz različitih  zemalja. I zahvaljujući Karićima mi se susrećemo i stičemo mnoge prijatelje sa svih meridijana sveta.”

HADŽI HAMDIJA efendi JUSUFSPAHIĆ, počasni Reis-ulema Islamske zajednice Srbije

Afirmacija Islamske zajednice u svetu nije zaobilazila ni afirmaciju jugoslovenskog, a potom i srpskog društva. Svojim stavom, verom iskreno isklesanom i izgrađenom Hadži Hamdija efendi Jusufspahić i danas uspeva da pokaže sopstvenim primerom kako se pripada i veri i rodu i otadžbini, svojom namerom, svojim delima, rečima svojim, kazanim i zapisanim, da iza njega dolazećim gene-racijama za trag ostane amanet prijateljstva i zajedničkog suživota na ovim prostorima.
Gde god je išao uvek je u punom sjaju predstavljao ne samo Islamsku zajednicu Srbije već i svoj rod, svoju zemlju.

Iz govora dobitnika:
Reči zahvalnosti govori sin Muhamed
„Dragi naši Karići, draga naša braćo. Bili ste prvi u Srbiji koji ste direktno prenosili Bajramsku molitvu na vašoj televiziji. Bili ste prvi koji ste se odazvali na naš poziv da se pomogne u izgradnji naše škole u Beogradu. I sad ste tu u temeljima naše duše. I sad ste se prvi setili pomalo zaboravljenog čoveka, koji je četiri i po decenije u Beogradu pozivao ljude na mir, pozivao ljude na blagost i lepotu zajedništva.
Braćo naša draga, uvek ste prvi u činjenju dobrog i Bog će to sigurno posebno nagraditi. A koga voli, on ga i iskušava. Iskušenja životna su teška, ali ono što je najvažnije, i prolazna. Čovek treba da ostane čovek, a vi to jeste. U to ime hvala Bogu što vas upoznasmo.”

ESTER KUPERSMIT, ambasador dobre volje Uneska

Ambasadorka Ujedinjenih nacija za međukulturalni dijalog u svetu Ester Kupersmit pripada tom nikad dovoljnom broju poslanika ljudske nade, pregalaca koji širom planete donose mir, razume-vanje među ljudima, spoznaju da su različitosti u veri, naciji, kulturi prednost i šansa da ljudi tu različitost uvažavaju i da nađu zajedničke imenitelje koji će ih spajati.
U aprilu 2010. godine gospođa Kupersmit posetila je Srbiju, obišla manastire na Kosovu i Metohiji, a u susretu sa patrijarhom srpskim Irinejem ponudila pomoć Uneska i svoj lični angažman da se sačuvaju naše svetinje na Kosovu i Metohiji.
Svojim nesebičnim profesionalnim i ljudskim zalaganjem gospođa Ester Kupersmit prezentuje svetu Srbiju u svoj njenoj lepoti i posebnosti.

Iz govora dobitnika:
„Veoma sam zahvalna porodici Karić i naravno Karić fondaciji za ovu veoma značajnu i prelepu nagradu. Nagradu prihvatam u dobroj američkoj tradiciji i, naravno, u ime moje porodice, u ime Sjedinjenih Američkih Država, moje zemlje i u ime Uneska. Zbog svega toga, zbog Nagrade, koja mi veoma znači, poželela sam da moja porodica bude ovde sa mnom večeras, i da ih svi vidite i pozdravite.
Moja porodica, mlađi deo, imala je jednu turu obilaska po Srbiji i apsolutno im se sve dopalo, kao i njihovoj baki. Srbija je zaista posebna i mogu da vam kažem da imate najlepše mesto u ovom regionu, u ovoj oblasti.”