Добитници Награде „Браћа Карић” у 2010. години

БЛАГОТА ЕРАКОВИЋ, редитељ

Талентован и маштовит, провокативан и спреман да редитељским поступком надгради текст, Благота Ераковић је деценијама уназад један од најтраженијих позоришних редитеља на просторима бивше Југославије. Сваки значајнији позоришни храм – звао се гледалишче, позориште, казалиште или театар – у својој архиви чува име нашег лауреата. Историчари театра југословенског простора не могу заобићи име Благоте Ераковића, чији рад не признаје границе држава, креативности, духа. Његова креативност обележила је један историјски период.
Из говора добитника:
„Наћи се уз сва имена лауреат овог високог признања је обавеза и залог за будућност. Моје задовољство чини изузетним што је ову награду установила међународно афирмисана компанија Карић, која је, поред своје редовне дјелатности у привреди, индустрији, грађевинарству…, афирмисана и у образовању, донаторству – настављајући свијетлу традицију успјешних са ових простора. Сматрам Карић фондацију која је установила ово високо признање, за један од врхова дјелатности укупне компаније, посебно што је осмишљена у вријеме када су били у моди на јавној сцени мајстори мржње и што је поред свих прилика и неприлика, ова награда гајена током времена са љубављу и посвјећењем, са жељом да у нама пробуди оно најплеменитије – вјеру у љубав и стваралаштво као највеће апсолуте људског постојања.”

ЖИВОРАД ЖИКА АЈДАЧИЋ, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије

Захваљујући Жики Ајдачићу култура и уметност Србије представљени су широм Европе, Америке, Канаде, Аустралије, Украјине, а у Србију су долазили уметници из Грчке, Русије, Америке, Британије, Француске… Речју – из целог света. А поред успешног уметничког рада Ајдачић као културни посленик пуне четири деценије даје немерљив и несагледив лични допринос, залажући се несебично за друштвено-економски положај културе, посебно уметничког стваралаштва у бившој Југославији, Србији и  Београду.
Из говора добитника:
„Ако почнем да вам причам шта је све Карић фондација урадила и како је помогла када држава није могла или хтела – трајаће сатима. Колико су само помогли културу и уметничко стваралаштво, урадили за моје Драгачево, за болесну децу, за старе, за наше на Косову и Метохији, колико су учинили да Србија упозна свет, али да и свет упозна Србију. Зато када примате награду највеће српске и једине од највећих фондација у Европи и свету, онда је то много више од части. Онда ви постајете историја своје државе, неко посебан и издвојен. За ту посебност од срца хвала породици Карић.”

САША ЏАФРИ, сликар

Краљевска академија уметности у Лондону, Мома, Гугенхајм, Прада у Њујорку, Ројал Хермитаж, Кућа лордова, Шагалов музеј, Грималди Форум у Монаку, само су неки од многобројних музеја и галерија у којима се излажу његова дела.
ББЦ га описује као човека одговорног за враћање сликарства у први план светске уметничке сцене.
Саша Џафри је у протеклих шест година продајом својих слика прикупио и дао за добротворне сврхе више од четрнаест милиона долара за различите хуманитарне акције широм света: у Африци, Азији, Источној Европи…
Из говора добитника:
„Уметник мора много да жртвује и много да се даје да би достигао своје циљеве и да би постигао нешто значајно у уметничком раду. Ви често жртвујете сопствени живот да бисте на неки начин дали нешто уметничком свету, а то жртвовање је и на микроплану и макроплану.
Али то је зато што верујете у нешто што је много веће од вас самих. Зато ме  овако велика награда чини помало понизним, али ме и инспирише. Веома сам поносан што сам у друштву вечерашњих лауреата, а и свих претходних добитника овако велике награде Карић фондације.”

ГОЈКО МИТИЋ, глумац

Необично поштујући своју кинематографију, поносни на свој допринос европском и светском филму, Немци истичу име једног Србина као фигуре која је оставила неизбрисив траг на биоскопском платну. Зато не чуди што је у књизи под именом „1000 најзначајнијих странаца у историји Немачке“, исписана биографија српског глумца, родом из села Стројковце код Лесковца.
Импресивна глумачка биографија Гојка Митића подразумева 30 играних филмова, 25 телевизијских филмова и серија, значајне позоришне улоге као што су улоге Спартака, Риналда, Робин Худа, Грка Зорбе. Чак 1.024 пута на даскама које живот значе одиграо је своју најзначајнију улогу, животну улогу – Винету.
Из говора добитника:
„Недавно сам читао, мислим да је то била Илустрована политика, преведен интервју, преузет из ‘Штерна’, са насловом: ‘Где се изгубио Гојко Митић?’ Шта мислите ко ме пронашао? Карић фондација! Веома сам срећан и част ми је да ову награду добијам у својој, у земљи својих корена. У мојој Србији. Желим да  захвалим породици  Карић, Фондацији и комисији која је одлучила да ми ову значајну награду додели.”

ЖАН КРИСТОФ БУИСОН, новинар и публициста

Током деведесетих година својим текстовима Жан Кристоф Буисон  пробијао је медијску блокаду о Србији и објективно извештавао о дешавањима у бившој Југославији. Буисон је аутор више књига које третирају историју Србије и њене престонице. Познати су наслови Михаиловић – херој кога су издали савезници или Укус Београда. Недавно је у Културном центру Србије у Паризу представљен најновији роман Жан Кристоф Буисона Роман о Београду. Јединствена је оцена да овај последњи наслов на сликовит начин описује бурну историју српске престонице током векова, сврставајући је у једну од најзначајнијих престоница у Европи.
Из говора добитника:
„Ево већ петнаест година покушавам да разумем ту српску душу. Удубио сам се такође у историју Србије, јер мислим да се садашњост једног народа не може разумети без познавања његове прошлости. А прошлост једног нарада може се схватити само ако се упознају његови јунаци. Покушао сам да схватим ко су јунаци српског народа. Истински сам био ганут кад сам на Калемегдану видео скулптуру Мештровићеву на којој је, као што знате, уписано: ‘Волите Француску као што је она волела вас.’
Госпођо Карић, желео бих да вам кажем да ћу поред свог срца истетовирати: ‘Воли Србију онако како те је волела!’ ”

МИХАИЛ ЈЕФИМОВИЧ НИКОЛАЈЕВ, заменик председника Савета Федерације Скупштине Руске Федерације

Руски политичар кога цео свет препознаје као борца за прогрес, економски развој, развој културе, науке и мира, који се бори за економску и културну интеграцију Сибира и Далеког истока Русије и Азијско-пацифичку регију. У својству заменика председника Савета Федерације, а као председник Националног комитета Републике Саха-Јакутије за питања Унеска, господин Николајев брине за очување културног наслеђа, остварује запажене резултате на плану културе и цивилизацијске сарадње региона Руске Федерације са земљама Европе.
Из говора добитника:
Речи захвалности говори ћерка госпођа Андрејевна Олга Николајевна
„Мој отац је, као заменик председника Савета Федерације, морао да буде у својој родној земљи. Веома сам захвална, у његово и моје име, породици Карић, у првом реду госпођи Миланки Карић, председници Карић фондације, господину Драгомиру Карићу и уопште целој породици Карић, која је својим добробивством, својим доброчинитељством не само указала љубав нашој породици, нашој земљи, него и многим другим људима из различитих  земаља. И захваљујући Карићима ми се сусрећемо и стичемо многе пријатеље са свих меридијана света.”

ХАЏИ ХАМДИЈА ефенди ЈУСУФСПАХИЋ, почасни Реис-улема Исламске заједнице Србије

Афирмација Исламске заједнице у свету није заобилазила ни афирмацију југословенског, а потом и српског друштва. Својим ставом, вером искрено исклесаном и изграђеном Хаџи Хамдија ефенди Јусуфспахић и данас успева да покаже сопственим примером како се припада и вери и роду и отаџбини, својом намером, својим делима, речима својим, казаним и записаним, да иза њега долазећим гене-рацијама за траг остане аманет пријатељства и заједничког суживота на овим просторима.
Где год је ишао увек је у пуном сјају представљао не само Исламску заједницу Србије већ и свој род, своју земљу.
Из говора добитника:
Речи захвалности говори син Мухамед
„Драги наши Карићи, драга наша браћо. Били сте први у Србији који сте директно преносили Бајрамску молитву на вашој телевизији. Били сте први који сте се одазвали на наш позив да се помогне у изградњи наше школе у Београду. И сад сте ту у темељима наше душе. И сад сте се први сетили помало заборављеног човека, који је четири и по деценије у Београду позивао људе на мир, позивао људе на благост и лепоту заједништва.
Браћо наша драга, увек сте први у чињењу доброг и Бог ће то сигурно посебно наградити. А кога воли, он га и искушава. Искушења животна су тешка, али оно што је најважније, и пролазна. Човек треба да остане човек, а ви то јесте. У то име хвала Богу што вас упознасмо.”

ЕСТЕР КУПЕРСМИТ, амбасадор добре воље Унеска

Амбасадорка Уједињених нација за међукултурални дијалог у свету Естер Куперсмит припада том никад довољном броју посланика људске наде, прегалаца који широм планете доносе мир, разуме-вање међу људима, спознају да су различитости у вери, нацији, култури предност и шанса да људи ту различитост уважавају и да нађу заједничке именитеље који ће их спајати.
У априлу 2010. године госпођа Куперсмит посетила је Србију, обишла манастире на Косову и Метохији, а у сусрету са патријархом српским Иринејем понудила помоћ Унеска и свој лични ангажман да се сачувају наше светиње на Косову и Метохији.
Својим несебичним професионалним и људским залагањем госпођа Естер Куперсмит презентује свету Србију у свој њеној лепоти и посебности.
Из говора добитника:
„Веома сам захвална породици Карић и наравно Карић фондацији за ову веома значајну и прелепу награду. Награду прихватам у доброј америчкој традицији и, наравно, у име моје породице, у име Сједињених Америчких Држава, моје земље и у име Унеска. Због свега тога, због Награде, која ми веома значи, пожелела сам да моја породица буде овде са мном вечерас, и да их сви видите и поздравите.
Моја породица, млађи део, имала је једну туру обиласка по Србији и апсолутно им се све допало, као и њиховој баки. Србија је заиста посебна и могу да вам кажем да имате најлепше место у овом региону, у овој области.”