Додељене престижне Награде „Браћа Карић” за 2023. годину

У препуној сали Народног позоришта у Београду 26. пут додељене су  престижне Награде „Браћа Карић”
које се додељују домаћим и страним угледним личностима за њихов изванредан допринос.

Фондација Браћа Карић, која се  већ 45 година бави хуманитарним радом, основала је Награду „Браћа Карић” са жељом да се додатно вреднују и истакну највећа достигнућа у култури и уметности, економији и привреди, новинарству и књижевности, научном и истраживачком раду, хуманитарним активностима, спорту, јачању демократије, мира, сарадње и пријатељства међу народима.

У недељу 3. децембра 2023. су на традиционалној свечаној додели присуствовали  представници дипломатског кора, бројне личности из јавног живота Србије међу којима су били и чланови породице Карић.

Награде су ове године уручивали, Драгомир Ј. Карић са млађим представницима породице Саром и Таром Карић и Лука Лазаревић.

Филмовима образложења за сваког добитника, публици су представљена достигнућа, успеси и награде које красе сваког од њих.

Међу првим  добитници били  су Џон Боснић српско–канадски новинар и Татсуја Хирано јапански културни активиста и лексиколог којима су додељене Награде „Браћа Карић” за журналистику.

Богдан Богдановић се као добитник Награде „Браћа Карић” за врхунска достигнућа у спорту  присутнима обратио путем видео поруке и изразио велику захвалност на награди која му је додељена.

Професорка Јасмина Вујић, коју зову атомска принцеза и која је добитница Награде „Браћа Карић” за област научни и истраживачки рад и технолошке иновације „Никола Тесла” своју изјаву захвалности такође проследила је путем видео линка и рекла да је за њу изузетно велика част да буде добитник овако велике награде док се професор Свен Маричић за исту област, обратио присутнима у националном театру и изразио захвалност фондацији и породици Карић.

За развој економије савремене Кине и хуманитарне активности Фондација је наградила професора Ћинг Манхоуа великог хуманисту и визионара од Хонг Конга до Шангаја.

За изузетан допринос култури награду Фондације добио је глумац Милош Биковић, а казахстански певач Димаш Кудајберген награђен је као „архитекта музичких мостова јединственог музичког идентитета”.

Блиставом низу те вечери представљен је и добитник Награде за област јачање демопкратије, мира, сарадње и пријатељства међу народима Будимир Лончар као истакнути дипломата који је својом каријером значајно допринео напретку и стабилности у свету.

У име Будимира Лончара обратио се његов пријатељ проф. Дејан Јовић који је рекао да је Лончар са великим узбуђењем и захвалношћу примио вест да је награђен.

Поред мешовитог  хора „Оператикон” под диригентском палицом Ђорђа Станковића у уметничком програму учествовала је уметничка трупа Уна Сага Сербика и маестрални уметник раскошног гласа Димаш Кудајберген чији наступ је пропраћен огромним овацијама публике.

На крају свечане церемоније изведена је и породична химна „Србијо Мајко” коју су извеле председница Фондације Даница Карић Стојилковић и Данијела Карић Милеуснић уз пратњу хора а програм су водили Иван Голушин и Бојана Одавић.

 

 

Награда „Браћа Карић” трудољубивом посвећенику борбе за правду Џону Боснићу за новинарство.

Када се сложени лавиринт људског постојања и истина која је дубоко усађена у темељ људске егзистенције, сагледавају кроз широко разумевање друштвеног и културног контекста, настају медијски садржаји који рефлектују сву комплексност мрежа перспектива и вредности. Због тога су у времену изазова савремених дигиталних интеракција драгоцени талентовани комуникатори и чувари истине који омогућавају успостављање снажне везе са реалношћу која нас окружује. Један о таквих је српско-канадски новинар, активиста, саветник и политички аналалитичар Џон Боснић.
Политичке науке, економију и инжењерство је дипломирао 1986. године. На почетку последње деценије двадесетог века био је запослен као новинар у јапанском јавном медијском сервису. Бавио се извештавањем и уређивањем емисија у којима су вести из читавог света постале доступне широком аудиторијуму. Као једини новинар пореклом са Балкана радио је и као специјални репортер и коментатор са подручја бивше Југославије. Упоредо са новинарском, градио је успешну каријеру политичког саветника. Од 1994. године радио је у компанији „Тхе ИнтерМедиа Центер” у Токију која се бави саветовањем и ПР-ом.
Боснићев ангажман у компанији се у почетку односио на сарадњу са јавним телевизијским и радио станицама и новинама да би се касније проширио и на клијенте који нису строго везани за медије, особито у доменима корпорацијског саветовања, комуникација и политичког лобирања.
У периоду од 2001 до 2002 године радио је као уредник магазина страних дописника у Јапану.
Боснић остаје упамћен и као саветник јапанског премијера а одиграо је значајну улогу и у успостављању и организовању пословне сарадње између Русије и Јапана.
Током 2007. у Конгресу српског уједињења у Вашингтону, у својству саветника дао је значајан допринос повезивању Срба и српских пријатеља на пројектима очувања српског наслеђа.
По доласку из Америке у Србију 2008 године отворио је филијалу компаније ИМЦ са циљем стварања независне друштвене инфраструктуре, реинтеграције дијаспоре и привлачења инвестиција у Србију.
Боснићев друштвени ангажман подразумевао је и интензиван рад на пројектима мирнијег и праведнијег решавања конфликата на балканским просторима и ширењу историјске истине те критичке интерпретације друштвеног наслеђа.
Од 2011. године функционише и компанија ГроундЗеро на чијем челу је Боснић а која има експозитуре по читавом свету и бави се свременим маркетингом, комуникацијама, консалтингом и адвертајзингом.
У периоду од 2014. до 2018. године повремено је био активан као коментатор и аналитичар актуелних политичких, војних, економских и медијских прилика у свету на телевизијској мрежи Руссиа Тодаy.
За изузетан допринос јачању веза српске дијаспоре са матицом, за веродостојност у ширењу истине и безусловно очување интегритета професионалног новинарства, Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” трудољубивом посвећенику борбе за правду Џону Боснићу за новинарство.

 

Награда „Браћа Карић” културном активисти и лексикологу Татсуји Хирану за новинарство.

Кроз културну разноликост свет постаје богатије место а успостављање међународних културно-просветних веза пружа снажан ослонац за изградњу заједница садржајног живота садашњим и будућим генерацијама. Када су у питању нововековни Србија и Јапан, градитељ актуелних мостова културе и разумевања је радознали и енергични едукатор Татсуја Хирано.
Дипломирао је економију и енглески језик на Токијском универзитету за међународне студије, потом наставио проучавање америчке културе на Универзитету у Орегону.
После окончаних студија српског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду, којом приликом је стекао диплому магистра језика, књижевности и културе, ангажован је као асистент декана и продекана истог факултета у области јапанског језика и културе. Данас обавља дужности лектора јапанског језика на Филолошком факултету. Посебну пажњу посвећује иновацијама у педагошкој методологији и међууниверзитетској сарадњи. 2017. године покренуо је Yоутубе „српски канал”, дигиталну платформу за глобалну интеракцију, како би српску свакодневицу, животне теме и културу приближио младим јапанцима. Временом се број претплатника на каналу повећавао, па су уследили и бројни пројекти приближавања јапанске културе заинтересованим србима.
За пионирски допринос у стварању медијског моста између Србије и Јапана. За прегалачки рад који представља светао пример остваривања резултата у будућности, кроз међународну сарадњу и дијалог, Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” културном активисти и лексикологу Татсуји Хирано за новинарство и књижевност.

 

Награда „Браћа Карић” експерту игре под кошем и посвећеном мисионару Богдану Богдановићу за врхунска достигнућа у спорту.

Када се у преданом мајстору кошаркашких вештина укрсте агилност, тактичка интелигенција и шутерски домети, резултати на терену постају евидентни а таленат очигледност. Предводник кошаркашке репрезентације Србије Богдан Богдановић је оличење јединствене играчке креативности и синоним за врхунска постигнућа у спорту.
Рођен је у Београду, поникао у екипи Звездаре, наставио игру у Житко баскету а 2010 наступао је и за ФМП.
Са септембром 2010. године дошла је прекретница Богдановићеве каријере када је заиграо за Партизан а већ у лето 2012. постаје један од кључних играча тима те осваја домаће првенство три пута, два пута Јадранску лигу и два купа Радивоја Кораћа. Већ током сезоне 2013/14. осваја позицију лидера тима, проглашен за Еврологину звезду у успону, бриљира у финалној серији и осваја још једно првенство Србије.
Од јула 2014. године Богдановић, у сарадњи са тренером Жељком Обрадовићем, отвара ново поглавље ангажманом у Фенербахчеу. 2015. је по други пут узастопно проглашен за Евролигину звезду у успону а у сезони 2015/16. осваја Куп и титулу првака Турске. 2016/17. Богдановић је предводио Фенербахче до прве титуле првака Европе, уследило је освајање још једног првенства Турске а био је проглашен и за најкориснијег играча финала првенства Турске.
2017. година је обележена почетком каријере у НБА лиги, када је потписао уговор са Сакраменто кингсима а доказао се и као најкориснији играч утакмице у НБА Ол-стар мечу „Звезда у успону” у којем је тим Света играо против тима САД.
Од 2020. члан је тима Атланта хокс.
Богдановићева репрезентативна каријера почела је у млађим селекцијама а 2011 године је освојио сребро на Светском првентву у Летонији.
За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је на Европском првенству у Словенији а на Светском првенству 2014 године освојио је сребрну медаљу. Олимпијске игре у Рију су донеле још један сребрни успех који је поновљен и на Европском првенству 2017 године.
На Светском првенству у Кини је такође наступао за национални тим. Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу и на Светском првенству 2023 у Индонезији, Јапану и на Филипинима. Као капитен српског тима изабран је у прву петорку првенства.
Септембра 2023 године у мечу с Канадом Богдановић је постао светски рекордер – кошаркаш са најдужом серијом утакмица на Светским првенствима у којима је дао барем једну тројку. То је најдужи низ који је било који кошаркаш остварио приликом далекометних хитаца у последњих 30 година и представља светски рекорд свих Светских првенстава, од 1950. у Аргентини. На истој утакмици Богдановић је постао и играч са највећим бројем погођених тројки у историји Мундобаскета.
За достојанствену посвећеност мисији спорта, плодотворно неговање јаког победничког карактера и спортске етике, као и немерљив допринос афирмацији српске кошарке, широм света Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” експерту игре под кошем и посвећеном мисионару Богдану Богдановићу за врхунска достигнућа у спорту.

 

Награда „Браћа Карић” истраживачком ауторитету и иницијатору развоја научне мисли, професору доктору Јасмини Вујић за научни и истраживачки рад и технолошке иновације „Никола Тесла”.

Како врхунски научници представљају темељ развоја и напретка једног народа те фундамент поузданости света знања, српски род је посебно благословен што што се у кругу водећих светских експерата у области нуклеарне физике и нуклеарних технологија и инжењеринга, налази и лозничанка чија је истраживачка и академска изврсност привукла посебну пажњу научне заједнице и учинила професора доктора Јасмину Вујић једном од најутицајнијих српских научника у свету.
Предодређена својом даровитошћу за природне науке, завршила је београдски Електротехнички факултет 1977. године, на којем је и магистрирала 1984. По дипломирању је радила као научни истраживач на институту за нуклеарне науке у Винчи.
Магистратуру је потврдила 1987. године на Универзитету Мичиген на којем је докторирала из области нуклеарних наука 1990. Први посао у САД-у, био је истраживачке природе на Америчком Нуклеарном Институту Аргон. После година успешних истраживања уследио је позив Калифорнијског државног универзитета у Берклију, на којем ће брзо постати и редовни професор.
Њена врхунска предавања обухватала су курсеве о нуклеарном инжењерингу, теорију нуклеарних реактора, заштиту и контролу радијација као и примену нумеричких метода при пројектовању и анализирању нуклеарних реактора. Педагошки и научно-истраживачки рад Јасмине Вујић добио је највеће оцене америчке просветно-научне јавности.
2005. године је изабрана за прву жену-декана, руководиоца Факултета за нуклеарну технику универзитета Беркли.
2009. године Јасмина је постављена на чело Удружења декана свих нуклеарних факултета у САД-у, што је представљало највеће признање најеминентнијих америчких нуклеарних експерата.
Члан је Управног одбора Америчког нуклеарног друштва.
Годинама је била нагажована и као потпредседник Тесла меморијалног удружења у Њујорку, а дала је и посебан допринос формирању Студентске организације српских студената на универзитету Беркли.
Више пута била је председник Удружења електроинжењера, које окупља неколико стотина утицајних Срба-електроинжењера у САД-у.
2013. године одликована је Орденом заставе републике Српске са Златним венцем за посебне заслуге које има у промоцији српског народа, традиције и културе.
За револуционарни допринос нуклеарном инжењерству и технолошким иновацијама. За визионарски рад и посвећеност науци, постављање нових стандарда у глобалном технолошком напретку и промоцији српске научне мисли, Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” истраживачком ауторитету и иницијатору развоја научне мисли, српској Марији Кири, професору доктору Јасмини Вујић за научни и истраживачки рад и технолошке иновације „Никола Тесла”.

 

Награда „Браћа Карић” професору доктору Свену Маричићу за научни и истраживачки рад и технолошке иновације „Никола Тесла”.

„Будућност је већ постала садашњост. Што пре прихватимо ту чињеницу, биће нам боље свима. Знање у комбинацији са дозом здравог разума једини је алат с којим се будућност може обликовати. Међутим, да бисмо уопште кренули на тај пут, било би добро порадити на неким другим, првенствено људским, а не технолошким вештинама.” Овако о добробити од савремених 3Д технологија сведочи помоћник ректора Универзитета у Пули и руководилац Центра за биомоделовање и иновације у медицини Медицинског факултета у Ријеци, професор доктор Свен Маричић.
Дипломирао је на Техничком факултету у Ријеци а докторирао у области биотехнологије уз менторе из машинства и медицине. Још као млад научник, професор Маричић је одлазио на усавршавање у иностраство. Походио је лабораторије Универзитета у Хелсинкију, у фабрици „Волво” је радио са роботима а у Румунији усвајао знања о 3Д штампи. Сарађивао је са врхунским стручњацима и инспиратитвним ауторитетима који креирају савремено технолошко друштво. Одржао је низ предавања у Хрватској и иностранству, а научни саветник је постао као један од најмлађих у предметној научној области.
Учествовао је на пројектима израде 3Д протеза и имплантата као и визуелизираних компјутерски генерисаних модела који унапређују рад лекара при планирању и извођењу сложених операција. Микроскоп развијен на институту ВИСИО, који делује у оквиру Универзитета Јурја Добриле, награђен је на европском такмичењу.

Током богате каријере сарађивао је на мноштву научно-истраживачких пројеката у којима је савремене технологије 3Д штампе приближио јавности на оригиналан и креативан начин и који су били представљени на ауторским изложбама у организацији Хрватског друштва ликовних уметника, Музеја модерне и савремене уметности и Природословног музеја. Одговоран је и за иницирање међународне радионице о новитетима на подручју 3Д технологија. У својству коментора пратио је рад на предипломским, дипломским и последипломским специјалистичким радовима а као ментор у СтартУП инкубатору у Ријеци помагао је студентима у реализацији пословних идеја од којих су многе награђене на европском и светском нивоу.
Професор Маричић је добитник престижне Државне награде за науку 2017 године коју му је за изузетна достигнућа доделило Министарство науке и образовања Репулике Хрватске. Као пионир 3Д штампе награђен је за популаризацију и унапређења у подручју техничких наука и посебно у примени адитивних технологија у биомедици. Финансијска средства од признања за истраживачке пројекте професор Маричић усмерава и у хуманитарне сврхе.
Професор Маричић живи у Делницама где се бави еколошком производњом хране. Рад на њиви и сарадња с природом му обезбеђују нову енергију и полет.
За визионарски приступ модерним технологијама, иновативне иницијативе усмерене ка добробити заједнице и његов немерљив допринос промоцији и популаризацији науке, као и отварању нових хоризоната у науци и технологији, Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” професору доктору Свену Маричићу за научни и истраживачки рад и технолошке иновације „Никола Тесла”.

 

Награду „Браћа Карић” професору Ћинг Манхоу за хуманитарне активности.

Систематски координисане мере за искорењивање сиромаштва, заштита Земље, унапређење здравља, благостање и добробит свих представљају аксиоматско језгро напора које, у мисији изградње света као хуманијег места за живот, чини добри дух хуманитарних асистенција, професор Ћинг Манхо.

Извршни је заменик директора и генерални секретар Кинеског удружења за међународну медицинску размену и комитета за сарадњу, организације која дефинише пут новог развоја међународних здравствених индустрија кроз процесе интеграција и иновација и у које је укључено преко пола милиона кинеских медицинских установа.

Професор је на Московском државном универзитету и почасни професор Центра за научне и образовне програме Светске здравствене организације. У фокусу његових активности је мисија интегрисања глобалних висококвалитетних медицинских ресурса и изградња заједнице са здравим светским богатством.
Професор Ћинг је дубоко посвећен промоцији размене у области медицине, научним истраживањима и стратешком развоју глобалних медицинских институција, придржавајући се принципа правичности и отворености. Посебан акценат ставља на оптимизацију и проактивно унапређење општег нивоа међународног развоја медицинске неге у Кини кроз одрживи развој.
Укључен је у тимове за праћење имплементације националних медицинских стратегија те побољшање капацитета кинеске социјалне и здравствене заштите као и у реализацију међународне сарадње у решавању проблема социјалног и хуманитарног карактера.
За продубљивање хуманости, нову димензију људске солидарности, бригу о талентованој младости. За унапређење међународне сарадње у области здравства, подршку успостављању праведнијег и просперитетнијег глобалног друштва и подстицање солидарности, Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” професору Ћинг Манхоу за хуманитарне активности.

 

Награда „Браћа Карић” глумачком радозналцу и истраживачу, чаробњаку уметности екрана Милошу Биковићу за културу и уметност.

Глумачки израз у уметностима екрана који подразумева најдубље емоционално изграђивање богатством унутрашњих нијанси чини доживљај филма нарочито интензивним и интимним. Када се комплексност искуства људског постојања транспонује иконичним стилом и особеном елеганцијом и рафинманом, публика непогрешиво препознаје емоционални трансфер који сваком својом улогом успева да пружи харизматични сценски маестро Милош Биковић.
У српској престоници, у којој је рођен, завршио је Четрнаесту београдску гимназију а потом похађао школу глуме Снежане и Ненада Ненадовића и школу глуме и говора ДАДОВ. У класи професора Драгана Петровића дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.
Прву запажену улогу остварио је у телевизијској серији „Стижу долари” а највећу популарност му је донео портрет фудбалера Александра Тирнанића Тиркета у филму „Монтевидео, Бог те видео” 2010 године.
Године 2012. се појављује као српски научник Михајло Петровић Алас у остварењу „Шешир професора Косте Вујића” а 2013. у телевизијској серији „Равна гора”.
Одлично познавање руског језика је заслужно за искорак који је начинио ка руској кинематографији и унапређење Биковићеве каријере у интернационалним оквирима. Деби на руској сцени обележила је сарадња са оскаровцем Никитом Михалковим на филму „Сунчаница” 2014. године а серија „Хотел Елеон” и улога Павела му је донела статус звезде у Русији, Азербејџану, Казахстану и земљама бившег СССР-а.
С посебном наклоношћу и симпатијама публике је дочекан Биковићев перформанс у српском крими трилеру „Јужни ветар” 2018, а успех је настављен и улогом у „Балканској међи” 2019. године.
2022. је сарађивао са прослављеним редитељем Слободаном Шијаном на филму „Буди бог с нама”. Органско присуство на платну, мудрост и дар Биковић је демонстрирао и у првој филмској свемирској шетњи у спектакуларном пројекту „Изазов” из 2023 године.
Надахнуто и са запаженим успехом је играо и на сценама Атељеа 212 у представи „Збогом СФРЈ”, Народног позоришта у Београду у театарском извођењу „Даме с камелијама” и у матичном Београдском драмском позоришту у представама „Мој син мало спорије хода” и „Кад су цветале тикве”.
Особит допринос развоју српске кинематографије Милош Биковић је пружио и као продуцент на пројектима „Јужни ветар”, „Балканска међа”, „Амбасада” и „Хотел Београд” а дует са Момчилом Бајагићем Бајагом „Дарја” је постала шлагер.
Међу бројним значајним наградама које је за изузетна глумачка остварења заслужио истичу се и награда Цар Константин за најбољу мушку улогу у филму „Монтевидео Бог те видео” као и Гран при „Наиса”, главна награда 53. Филмских сусрета у Нишу.„Медаљу Пушкина” му је 2018. године уручио председник Русије Владимир Путин а 2020. године је проглашен за најпопуларнијег глумца у Русији.
На Видовдан 2022. године Председник Србије га је одликовао орденом Карађорђеве звезде. Од 2023. године је члан престижне Европске филмске Академије.
Милош Биковић је посвећен и хуманитарном раду, бавио се и популаизацијом позоришта међу младима а ангажман у пружању помоћи породицама погинулих војника са карауле Кошаре је дочекан комплиментима у јавности.

 

Награда „Браћа Карић” архитекти музичких мостова јединственог уметничког идентитета Димашу Кудајбергену за културу и уметност.

Трансжанровски уметнички израз, извођачка инструментална и вокална мултијезичност као израз особеног поштовања према културама света и суптилна тумачења нијанси својствених различитим наслеђима и баштинама представљају саму супстанцу радости коју доносе музичке бравуре амбасадора културе разноликости Димаша Кудајбергена чија чаробна експлозија тонова дефинише појам музичког распона и отеловљује музичку креацију оригиналног и непоновљивог карактера.
Одрастао је у породици која је посебно била наклоњена музици и у којој је отац водио регионални одбор за културни развој а мајка била вокални солиста у филхармонији Актобе. Родитељи родитеља су га посебно усмерили ка неговању казахстанске традиције а већ са шест година је победио на националном такмичењу пијаниста Ајналајн.
Од 2010. до 2013. учествовао је и победио на више угледних певачких такмичења у Киргистану, Украјини и Казахстану. Посебно је остала упамћена победа на репрезентативном националном музичком такмичењу Жас Канат 2012. године када је Кудајберген први пут у историји такмичења освојио максималан број поена.
2014. године дипломирао је класичну музику на смеру вокал на музичком институту Универзитета Жубанова у Актобеу а 2018. студије савремене музике смер вокал са одликом је окончао на Казахстанском националном универзитету уметности у Астани где је магистрирао и композицију 2020. године.
На Словенском базару, међународном такмичењу истакнутих певача, у Витебску у Белорусији 2015. године освојо је Велику награду као миљеник публике и неоспорни фаворит жирија.

Музика Кудајбергена је нашла свој пут и до спортске публике када је уметнички клизач Денис Тен, легенда спорта и понос Казахстана, почео да је користи за своје програме клизања.
2019. је награђен као “Најбољи вокал у класичној музици” а освојио је и специјалну награду на ексклузивном такмичењу „Викторија” руских националних музичких награда. Крајем године одржао је и први солистички концерт у Сједињеним америчким државама, а наступајуће се, као први извођач из Казахстана, појавио на званичном Yоутубе каналу МТВ у Америци.
Јануара 2021. године Кудајберген је одржао свој први онлине концерт – Димасх Дигитал Схоw а у новембру се нумера „Флy Аwаy” нашла на реномираној Билбордовој Хот Трендинг Сонгс листи када је и за 20. Токијски џез фестивал извео своју прву песму на јапанском језику. 2022. године одржао је концерте у Дубаију, Дизелдорфу и Прагу а 2023. уследиле су и успешне турнеје у Јерменији и Турској.
Кудајберген је био члан жирија неколико еминентних музичких такмичења, иницијатор је оснивања казахстанског дечијег певачког такмичења а као глумац се појавио у неколико руских и кинеских телевизијских остварења.
Међу бројним признањима и почастима које је заслужио за свој уметнички рад пажње су посебно вредне титуле почасног радника Казахстана, медаља за значајан допринос друштвено-економском и културном развоју земље која му је додељена указом председника Републике Казахстан као и титула почасног грађанина Актобеске области. Димаш је такође и амбасадор пријатељства Кине и Казахстана и почасни амбасадор туризма Казахстана.
Кудајберген је мултиинструменталиста невероватног гласовног капацитета који своје музичке нумере изводи на петнаест светских језика, познат је по свом хуманитарном раду а крајем 2023. године су Димашеви поштоваоци из педесет клубова широм света покренули иницијативу „Под једним небом бирамо мир”.
За изванредан допринос светској музичкој сцени и култури. За способност да, својим виртуозним гласом, промовише универзалност и дубину уметности, обогаћујући глобално уметничко наслеђе Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” архитекти музичких мостова јединственог уметничког идентитета Димашу Кудајбергену за културу и уметност.

 

Награда „Браћа Карић” доајену светске дипломатије Будимиру Лончару за јачање демократије, мира,  сарадње и пријатељства међу народима.

Животопис далматинског партизана, југословенског дипломате, сведока и учесника историје динамичних политичких процеса, представља магнум опус припадника плејаде средњеевропских џентлмена, последњег југословенског министра спољних послова и дипломатског барда Будимира Лончара.

После ослобођења Југославије службовао је у југословенској армији, у Загребу је завршио Војно-политичку школу, потом био ангажован у хрватском Министарству унутрашњих послова да би 1950. године прешао у дипломатију. Генерални конзул ФНРЈ и саветник у мисији при Организацији Уједињених нација у Њујорку био је од 1950. до 1956. Током деценија успешне дипломатске каријере обављао је дужности амбасадора СФРЈ у Индонезији, Западној Немачкој и Сједињеним Америчким државама.Савезни секретар за иностране послове СФРЈ био је од 1987. до 1991.

Средина последње деценије двадесетог века затекла га је на дужностима у Организацији уједињених нација а налазио се и на месту саветника Центра за хуманитарни дијалог у Женеви. Саветовао је  двојицу хрватских председника по питањима спољне политике и међународних односа а посао председника Дипломатског већа Високе школе међународних односа и дипломатије „Даг Хамаршелд” у Загребу обављао је све до 2017. године.

За легендарну посвећеност принципима међународног мира и истрајност у раду на стабилним регионалним односима, који су значајно допринели напретку у дипломатији и миротворству у региону, Фондација Браћа Карић додељује Награду „Браћа Карић” доајену светске дипломатије Будимиру Лончару за јачање демократије, мира,  сарадње и пријатељства међу народима.

Снимио Денис Ловровић, Загреб 30.12.2016. НОВОСТИ-Будимир Лончар