Quis autem velum iure reprehe nderit. Lorem ipsum dolor sit nulla or narjusto laoreet onse ctetur adipisci.
Quis autem velum iure reprehe nderit. Lorem ipsum dolor sit nulla or narjusto laoreet onse ctetur adipisci.
Контроверзна уметница гостујући у шоуу код Ивана Ивановића изјавила да се после 37 година од када је отишла из Београда, ништа није променило на позитивно, али јој је драго што јој је Алфа универзитет Браће Карић доделио титулу почасног професора и награду за културу и уметност.
“Допада ми се се концепција Карић фондације, јер је приватна и са таквима никад нисам имала проблем. Да је државна ја не бих дошла”, рекла је Марина.
“Зашто?”, логично питање које је Ивану било “на врх језика”, али Марина га је предухитрила и рекла да не жели ову констатацију да образлаже.
Слично је било и са питањем да ли је Српкиња, Београђанка или Црногорка: “Нисам се осећала ни Српкињом, ни Црногорком, ја сам рођена у Југославији. После распада, у Србији су ме избегавалали, али су ми се Црногорци извинили, дали ми пасош, награду за животно дело и рекли да сам већа од Црне Горе”.
Марина каже и да је проблем српског друштва генерално ти што не цени своје великане, а као пример је навела Музеј Николе Тесле који је назвала катастрофалним и Оливеру Катарину која би, каже, у некој другој земљи била цењена као Елизабет Тејлор, али не и у Србији.
“Шта значи српски менталитет и шта се то код нас дешава, то морате да се запитате. Нама и овде и у иностранству фали људскости и за 37 година овде се ништа није променило, иста прича, иста пића, иста незадовољства. Ништа се не дешава…”
Међутим, признала је да су јој недостајали боза, жито, пихтије, ајвар, пасуљ пребранац, ћевапчићи, лексовачка пљескавица, сармице…
Можда нешто од тога се нађе и у њеном наредном перформансу који је већ почела да припрема, али о њему не жели да говори јер је сујеверна.
Извор: Вести онлине