Dobitnici Nagrade „Braća Karić” u 2011. godini

Ceremonija uručenja Nagrada „Braća Karić” održana je  u ponedeljak, 5. septembra 2011. godine, u 19.30 casova na Velikoj sceni Narodnog pozorista u Beogradu.

Svim laureatima dodeljeno je zlatno znamenje Nagrade na lenti od srpske trobojke i povelja kao i novcani iznos nagrade.

2011_uvodna-beseda

Pozdravna beseda akademika Žoresa Ivanoviča Alfjorova dobitnika Nagrade „Braća Karić” 2007. godine

Trag vizionara

Vaša svetosti, uvaženi predstavnici verskih konfesija, vaše ekselencije, velika porodice laureata Nagrade „Braća Karić”,kojoj i sam pripadam, draga predsednice  Karić fondacije – gospođo Milanka, prijatelji, braćo i sestre,

Svaka nagrada je za nas koji je primamo posebna i jedinstvena priča. Uvek o njoj govorimo sa zahvalnošću i obavezom da istrajemo u svom radu i svojim stvaralačkim naporima.

Trenutak kada je primamo  naš jetrenutaku večnosti kojim na časak samo zaustavljamo vreme da bismo se upisali u istoriju. Ali taj trenutak nije samo naš. Jer svaka nagrada je koliko priča o onima koji je primaju toliko i priča o onima koji daruju. A darivati druge, ukazivati na posebne pojedince – najveća je ljudska vrlina i retka, a otuda i tako dragocena, vizionarska nit koju nose samo posebni ljudi.

Dva su izvora svetlosti kojima isijava Nagrada „Braća Karić”. Prvi je njeno ime, ime porodice koja poseduje onu retku vrlinu nesebičnog i uzvišenog darodavca. U svojoj nameri da uprkos svim nedaćama istraju i sačuvaju svoju nagradu, ova porodica, koju sam imao čast da upoznam, sebe smatra srećnom i Bogu zahvalnom što je u prilici da daruje.

Drugi izvor svetlosti jesu imena više od stotine značajnih ljudi koji su ostavili svoj trag u vremenu i koji su imali tu veliku čast da tokom ovih 14 godina ponesu Nagradu „Braća Karić”.

I zbog darodavca i zbog svojih laureata, Nagrada „Braća Karić” je sve nas koji smo je primili i one koji će je večeras poneti učinila posebnim i počastvovanim ljudima.

Poštovana porodice Karić,

Dozvolite da i mi Vama uzvratimo za čast koju ste nam ukazali. Neka naša nagrada porodici Karić bude naša ogromna zahvalnost što neprestano, iz godine u godinu, razvija svoju nagradu,dodajući joj nova, blistava imena.

Neka naše divljenje čestitoj srpskoj porodici Karić bude naša nagrada vama za sve nagrade koje ste dodelili za ovih 14 godina i sve buduće za koje verujem da će se dodeljivati dok je sveta i veka.

Hvala vam, darodavci!

irinej

NJEGOVA SVETOST ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT BEOGRADSKOKARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI IRINEJ

Patrijarh srpski znači biti prvi otac srpskoga naroda, i samo 45 ih je bilo u celokupnoj hiljadugodišnjoj krštenoj istoriji srpskog naroda. U suštini ličnost patrijarha jeste ona tačka u kojoj se susreću sva nadanja, sve ljubavi, ali i sva stradanja tuge i bolovi svih ljudi iz njegovog roda, ma gde oni živeli. Od vremena Svetog Save, koji je bio prvi učitelj i voditelj puta u život to je i do danas služenje patrijarha. Mogu biti vešani, izgnani ili utamničeni, kao što se to dešavalo nekima od njih, ali uvek ostaju svetle zvezde na nebu po kojima se svi Srbi vernici upravljaju na moru svoga života. I današnji dobitnik Nagrade, Njegova svetost patrijarh srpski Irinej – nosi na sebi preteško breme nasleđa svoga naroda, koje treba da iznese na svoju dobrotu. Bog će mu dati snage za to.

Iz govora dobitnika:

„Hvala vam, braćo i sestre, gospodo hrišćanska, ljudi dobre volje. Hvala vam, prijatelji srpskog roda i naše crkve, i prijatelji sa strane koji volite naš srpski narod. Ja nemam dovoljno reči da zahvalim za ovu prestižnu nagradu, koju mi je Karić fondacija, meni kao srpskom patrijarhu, dodelila. Biram reči dostojne hvale, zahvalnosti, ali ih ne nalazim i smatram da plemenitom delu, uzvišenom delu nisu potrebne ljudske reči, jer samo delo govori. To je najveličanstveniji govor i najveća zahvalnost ljudskog srca, što ja činim i ovom prilikom. Meni je drago što se u našem vremenu, ovakvom kakvo jeste, kakvo preživljavamo, jer smo i mi deo ovog vremena, našlo ljudi, naša porodica koja sledi primere srpskih donatora, srpskih dobrotvora. Beograd ih zna i dobro pamti, da ne pominjem sve. Hoću da pomenem samo jednoga, koji je blizak mome srcu i srcu porodice Karić. To je veliko ime i slavno delo, ime Sime Andrejevića Igumanova, ktitora Bogoslovije u Prizrenu, ktitora ovih građevina koje se nalaze na Terazijama, a koje održavaju Bogosloviju koju je on podigao i mnoga deca sirotinjska sa srpskoga Kosova uživaju stipendije te Simine dobrotvorne građevine. Eto, hvala Bogu, našao se čovek koji sledi put, slavni put da svoj imetak koji mu je Bog dodelio i dao da ne uživa sam nego da podeli i sa onima kojima je potreban, i da se stavi u službu misije, velike misije, da pomogne nauci, kulturi umetnosti i svemu onome što koristi narodu i svemu što je narodu neophodno za njegovu egzistenciju, njegovu budućnost.

To su braća Karić sa svojom fondacijom učinila. Želeo bih da se i drugi imućni ljudi našega naroda ugledaju na njih i da ih istim putem slede u delu i u misiji Karić fondacije. Daće Bog Gospod da tako i bude.

Ovu veliku nagradu ustupam mojoj Alma materi, Bogosloviji u Prizrenu, koja je doživela sudbinu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a ta sudbina je najtragičnija od Kosova polja do dana današnjeg. Nikada srpski narod nije doživeo toliku i takvu tragediju kao što je to doživeo u ovom naprednom, demokratskom 21. veku. Bogoslovija je spaljena, to veliko delo Sime Igumanova opljačkano je i spaljeno. Srpska crkva čini napor da Bogosloviju obnovi i da nastavi onu njenu veliku misiju koju je imala skoro 130 godina kada je u jednom velikom delu vremena bila jedina prosvetna ustanova srpska na Kosovu i Metohiji, u takozvanoj Južnoj Srbiji. Ona se obnavlja i planirano je da ove godine, posle nekoliko godina, počne sa radom svojim, kojim je počela 1871. godine. Sa obnovom Bogoslovije nadamo se da će to biti i simbolična obnova carskog srpskog grada Prizrena, u kome su stolovali srpski kraljevi. Verujem da će ova obnova biti melem na rani srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i da će mnoge pobuditi da se vrate svojim ognjištima, svojim grobljima uništenim i unakaženim i svojim porušenim svetinjama, da ih po ko zna koji put u istoriji obnove. Verujemo da će, pre svega uz pomoć Božiju, ali i pomoć dobrih ljudi, uspeti. Hvala Karić fondaciji, ona je sinonim snažne volje da se život obnovi na Kosovu i Metohiji. Ja nisam rođen na tim prostorima, ali sam 15 godina tu bio kao učenik, profesor Bogoslovije. Hvala donatorima i želim da nam Gospod pomogne da učinimo to što činimo da sačuvamo naše svetinje sa kojima živimo da bi Kosovo bilo i jeste Kosovo srpskog naroda – naše blago.”

ajdacic_20130316_195724

Akademik JEVGENIJ MAKSIMOVIČ PRIMAKOV

Gospodin Primakov je čovek ekonomije, politike, mislilac i poslenik prijateljstva.
Dragocene su studije i analize koje potpisuje Jevgenij Maksimovič Primakov, a koje su okrenute koliko ekonomiji i društveno-političkim temama toliko i kulturološkim, socijalnim i filozofskim spoznajama našeg doba.
Jedinstven spisateljski opus Primakova svrstava među najveće poznavaoce prilika u savremenom svetu i jednog od najuglednijih mislilaca na razmeđi vekova.
U svojoj bogatoj karijeri odanog i poštovanog političara Jevgenij Maksimovič bio je i predsednik Saveta vrhovnog sovjeta SSSR, član predsedničkog sovjeta, član saveta bezbednosti SSSR, član Vrhovnog sovjeta SSSR, narodni poslanik, rukovodilac Centralne obaveštajne službe SSSR, direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije, ministar inostranih poslova svoje zemlje, predsednik vlade Ruske Federacije.

Iz govora dobitnika:

Vaša svetosti, dame i gospodo, srećan sam i ponosan što danas dobijam tako visoku nagradu. Izuzetno sam ponosan što od večeras pripadam plejadi izvanrednih ljudi, dobitnika Nagrade „Braća Karić”. Prošlo je 13 godina od kada sam dobio prvi put ovu nagradu, sada posle 13 godina dobijam po drugi put ovo značajno priznanje, mislim da će od sada 13 biti moj srećan broj. Znate, uvek postoji nešto što čovek mora po službenoj dužnosti da uradi, a dešava se i da je to nešto što vam nije po volji. A dešava se i tako, kao što je to bio slučaj sa sudbinom Srbije, Kosova, BiH – da sam s velikom voljom činio sve što je u mojoj moći za srpski narod. Tada se poklopilo i to što sam činio po službenoj dužnosti i to što sam osećao srcem. Hteo bih srdačno da zahvalim Karić fondaciji, mislim da je porodica Karić višeznačna, ona se, s jedne strane bavi svojim poslom, a sa druge, evo vidite, dodeljuje značajne nagrade. Kao što to reče moj prijatelj ovde prisutan Žores Alfjorov, dobitnik Nobelove nagrade, kod njih je postoji ne samo privatni interes nego i društveni. Mislim da baš porodica Karić slikovito pokazuje koliko su tesno isprepleteni ti interesi. Meni i mojim kolegama posebno je važno to što Karić fondacija čini sve što je moguće za jačanje prijateljstva i saradnje Srbije i Rusije.

Veliko vam za to hvala.

Meni je uručio nagradu najmlađi predstavnik porodice Karić. Uveren sam da će proći mnoga pokolenja, a da će prijateljstvo između naših naroda ostati kao granitna vrednost. Ja sade više nisam u državnoj službi, ali želim da vam kažem ako negde budem došao u dodir sa državnim poslovima, verujte mi davas neću zaboraviti.

korin_braun

KORIN BRAUN, kongresmenka iz Vašingtona

Korin Braun je lično doprinela uspostavljanju novih standarda demokratije i tako upisala svoje ime u istoriju svetske civilizacije.
Prvi put je izabrana za člana Kongresa davne 1992. godine. Želeći da učini sve što je u njenoj moći, Korin 1999. godine, kada je kosovska kriza bila na vrhuncu, sa 11 kolega dolazi u Beč da pokuša da pronađe mirno rešenje, zajedno sa drugim međunarodnim liderima. Kada je uragan „Katrina pogodio jug Amerike, Korin Braun je okupila verske vođe, privrednike, ljude dobre volje i među prvima poslala humanitarnu pomoć. Sa žrtvama uragana u Luizijani, Alabami i Misisipiju delila je sudbinu i provodila s njima dane i noći. Njena hrabra istupanja u Kongresu, kojima štiti ljudska prava, ugrožene, kojima jača principe demokratije, primer su kako treba braniti interese ljudi koje zastupate i beskompromisno istrajati u borbi za ostvarivanje prava svakog čoveka bez obzira na boju kože, veroispovest, naciju.

Iz govora dobitnika:

„Šta god da uradim i u SAD, ja uvek kažem da je to zahvaljujući dobroti Božjoj. Dakle, kako bih ja inače bila ovde da nije dobrote Božje, kako bih se našla u prisustvu dobitnika ove značajne nagrade, patrijarha, akademika, profesora, umetnika… Gospođo Karić, molim Vas ustanite. Milanka Karić nije samo lepa. i njena duša je lepa kao i duše čitave porodice Karić, zato vas najtoplije pozdravljam.

Pre nego što kažem ovo što sam pripremila – srećno na US OPEN-u. Pre nego što sam ovde došla, razgovarala sam sa dobitnikom prošlogodišnje Nagrade „Braća Karić” Luterom Martinom Kingom Trećim. Zamolio me da prenesem njegovu veliku zahvalnost i oduševljene time kako ste ga primili prošle godine. Mi upravo otvaramo prvu izložbu na jednom molu u SAD u čast njegovog oca dr Maritna Lutera Kinga. Doktor King bio je predvodnik onih koji vole da se šale, kao što je to, može se reći, iporodica Karić. Ali ono što ne smete da zaboravite jeste da onog trenutka kada se rodite dobijate potvrdu o rođenju, kada umrete, dobijate smrtovnicu, a ono što stoji između je ono štozavisi od vas, drugim rečima, na vama je da ovaj svet napravite lepšim mestom za sve nas. Ono što želim da naglasim jeste da ne možemo da se oslonimo na porodicu Kinga ili na porodicuKarić, ili na predsednika Obamu, već svi moramo istinski poraditi na tome.

Hvala vam.”

jurij_sergejevic_osipov

Akademik JURIJ SERGEJEVIČ OSIPOV

Bez matematičkih proračuna akademika Osipova sputnik nikada ne bi poleteo put vasione, kosmički program ne bi bio moguć, niti bi se razvio do granica koje odavno prevazilaze ljudsku maštu. Osipov je čoveka koji je zadužio svakog od nas na planeti Zemlji, doktor fizičkih i matematičkih nauka, profesor, predsednik Ruske akademije nauka, jedinstvena osoba koja u stvarnost sprovodi naše najsmelije snove.
Akademik Osipov je osnivač naučne škole, veliki organizator naučnih istraživanja, autor pionirskih radova u mnogim oblastima matematike i mehanike, čovek čija su istraživanja teorije stabilnosti, matematičke teorije upravljanja za obične sisteme i sisteme sa naknadnim dejstvom i distributivnim parametrima za obrnute vrednosti dinamike, diferencijalne igre, te opšte teorije diferencijalnih jednačina – ušli u korpus zlatnog fonda nauke čovečanstva.

Iz govora dobitnika:

Telegram akademika Osipova

„Poštovana gospođo Karić,

Duboko i iskreno sam dirnut i zahvalan za čast koju mi je ukazala Karić fondacija dodelom svoje ugledne nagrade. Neizmerno sam želeo da dođem u Beograd, u kome odavno nisam bio, i da se sretnem s Vama i svojim kolegama iz Srpske akademije nauka i umetnosti. Na moju veliku žalost, put je u poslednjem trenutku morao biti odložen zbog razloga koji nisu od mene zavisili. Nadam se da ćemo uskoro pronaći vreme da se sretnemo i, kao i uvek, prijateljski družimo.

Zahvaljujući još jednom za veliku čast, iskreno Vaš Jurij Sergejevič Osipov, predsednik Ruske akademije nauka.”

dr_branislav_vidic

Akademik profesor dr BRANISLAV VIDIĆ

Branislav Vidić, profesor i doajen anatomije, karijeru je započeo kao asistent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, da bi preko Bazela, Lozane i Sent Luisa, nastavio naučni i pedagoški rad kao profesor anatomije na Medicinskom fakultetu Džordžtaun Univerziteta u Vašingtonu, a od 1998. godine na Teksas Tek Univerzitetu u Laboku, Teksas, SAD. Zajedno sa prof. dr Zdravkom Vitoševićem potpisuje „Atlas disekcije čoveka, koji je sa danom svog objavljivanja postao nezaobilazni udžbenik na katedrama anatomije širom sveta. Profesor Vidić zastupa srpske nacionalne interese u Americi kao predsednik dobrotvorne humanitarne organizacije We care i kao predsednik Vašingtonskog okruga Srpskog kongresa ujedinjenja.

Iz govora dobitnika:

„Dozvolite mi da sa ovog mesta uputim najdublje poštovanje gospođiKarić, njenom suprugu, članovima porodice Karić i svim saradnicima poznate Fondacije. Čast mi je da kao državljanin ove zemlje pozdravim gospođu Karić još jednom za njen nesebični trud za unapređenje nacionalne svetosti, za kulturu, obrazovanje i civilnost za dobrobit celog naroda i naše rodne grude. Vama, dragi gosti, hvala što ste došli večeras da podelite s nama ovaj značajni trenutak. Trenutak koji će, nadam se, ostati u ovom prostoru kao nevidljivi buket poljskoga cveća za buduća vremena koja tek dolaze.”

dr_zdravko_vitoevic

Profesor dr ZDRAVKO VITOŠEVIĆ

Zdravko Vitošević, profesor anatomije i specijalista oftalmologije, život i karijeru započeo je u Prištini, a nastavio na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Pored funkcije pomoćnika ministra zdravlja Republike Srbije zaduženog za Kosovo i Metohiju, bio je i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, a od 2006. godine rektor je Univerziteta u Prištini, sada u Kosovskoj Mitrovici. Aprilsku nagradu grada Beograda za medicinu dobio je 2007. godine. Od 2010. član je TEMPUS projekta evropske komisije iz Brisela sa tri evropska univerziteta. Zajedno sa akademikom prof. dr Branislavom Vidićem potpisuje „Atlas disekcije čoveka, koji je sa danom svog objavljivanja postao nezaobilazni udžbenik na katedrama anatomije širom sveta.

Iz govora dobitnika:

„Vaša svetosti, ekselencije, dame i gospodo, dragi prijatelji, gospođo Karić, članovi porodice Karić i Karić fondacije, verujem da ne treba ni da kažem koliko sam uzbuđen i srećan što sam počastvovan i što se nalazim u društvu slavodobitnika koji primaju večeras jednu od najprestižnijih nagrada na ovim prostorima – Nagradu „Braća Karić“. Mi koji stojimo ovde večeras na daskama Narodnog pozorišta u Beogradu, svesni smo činjenice da ono po čemu smo prepoznati i ono zbog čega dobijamo ovu nagradu nismo mogli da uradimo sami. Zato želim da iskoristim trenutak i da zahvalim onima zbog kojih sam ja večeras ovde. Pre 23 godine, kada sam došao u Beograd i upisao se na poslediplomske studije na Medicinskom fakultetu, upoznao sam dva mlada profesora koja su ušla u moj život i moju karijeru. Jedan je Slobodan Moca Marinković, vidim ga večeras ovde: Hvala ti, Moco, za sve. A drugi je, naravno, profesor Milan Milisavljević: Milane, puno ti hvala za sve. Naravno, to su ljudi koji su odredili moju karijeru i koji su me uputili da, zajedno sa velikim akademikom Branom Vidićem, sačinimo „Atlas disekcije čoveka“, koji su kao značajno delo prepoznali oni koji su imali viziju, koji su znali da nešto vredimo.”

dr_dragan_milic

Profesor dr DRAGAN MILIĆ

Doktor Dragan Milić, opšti, vaskularni i kardiohirurg, asistent je hirurgije na Medicinskom fakultetu u Nišu i načelnik novoformiranog odeljenja vaskularne i kardiohirurgije Kliničkog centra u Nišu. Odlukom Ministarstva zdravlja Republike Srbije priznat je inovativni metod dr Milića u lečenju hronične venske insuficijencije i venskih ulceracija. Njegov metod priznat je i prihvaćen i u Sjedinjenim Američkim Državama.
U Kliničkom centru u Nišu dr Milić oformio je multidisciplinarni tim, koji doprinosi lečenju multiple skleroze metodom dilatacije suženih venskih sudova vrata koji odvode krv iz mozga. Za zasluge u otvaranju kardiohirurškog centra u Nišu, zajedno sa svojim timom, dr Milić dobio je Jedanaestojanuarsku nagradu, najveće priznanje grada Niša.

Iz govora dobitnika:

„Vaša svetosti, vaše ekselencije, uvaženi članovi porodice Karić,gospođo Karić, dragi prijatelji, dame i gospodo. Zaista je izuzetna čast biti dobitnik Nagrade „Braća Karić“, kojaje svakako najznačajnija srpska nagrada, dirnut sam i posebno počastvovan. Želim da zahvalim svojim roditeljima koji su me učili plemenitosti i dobru, makar da težim tome. Želim da zahvalim svojim učiteljima od osnovne škole do fakulteta, a i danas, koji su mi otvarali vidike i prenosili znanja. Želim da zahvalim svojim kolegama i saradnicima, bez kojih nijedan rezultat ne bi bio moguć. Želim da zahvalim prijateljima koji smislom ispunjavaju naše živote, a na kraju želim da zahvalim svojoj porodici zbog koje sve ovo i ima smisla.”

velimir_bata_zivojinovic

VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ

Malo je glumaca u svetu koji su ostvarili umetnički kontinuitet od 50 godina na filmu koji postoji tek jedan vek. Još manje je onih glumaca koji su nosili težinu svih bitnih događaja u odrastanju filma kao jednog od najznačajnijih medija našeg doba.
Tako je Bata Živojinović u razvoju jugoslovenskog i srpskog filma – igrao glavnu ulogu.
Svojom pojavom na platnu Bata je odmah stekao harizmu narodnog junaka. Na filmu druge polovine 20. veka oživeo je arhetipove srpskog naroda i uzdigao ih do simbola univerzalne vrednosti pravde, borbe, morala, čovečnosti. Igrao je u više od 300 filmova, 60 TV drama i serija.
Ali ima li veće nagrade od bezbrojnih fan-klubova po Rusiji i Kini, u kojima je Valter, kako Batu zovu po čuvenoj ulozi, veća zvezda od svih holivudskih glumaca.

Iz govora dobitnika:

„Nisam navikao na ovakve izuzetne svečanosti kao što je ova dodela Nagrade Karić fondacije , koja je postala najveća naša nagrada u kulturi. Ne mogu da zahvalim samo Milanki, jer celu porodicu odlično poznajem, možda sam nagradu zato i dobio… Podseća me ova manifestacija na dodelu Oskara, zaista. Ovo je naš – srpski Oskar. Svi tamo zahvaljuju pre svega porodici, zašto onda ne bih i ja ovde kod nas. Ja zahvaljujem celoj mojoj porodici, a ima nas dosta, skoro kao Karići. Nedostaje mi ovde jedna fotelja, i da bude prazna, dok ne dođe onaj koji je sve ovo organizovao. Da se vrati svojim Srbima i da tu zauvek ostane, kao i moj sin.”

Ostavite Komentar