Добитници Награде „Браћа Карић” у 2011. години

ЊЕГОВА СВЕТОСТ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКОКАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ

Патријарх српски значи бити први отац српскога народа, и само 45 их је било у целокупној хиљадугодишњој крштеној историји српског народа. У суштини личност патријарха јесте она тачка у којој се сусрећу сва надања, све љубави, али и сва страдања туге и болови свих људи из његовог рода, ма где они живели. Од времена Светог Саве, који је био први учитељ и водитељ пута у живот то је и до данас служење патријарха. Могу бити вешани, изгнани или утамничени, као што се то дешавало некима од њих, али увек остају светле звезде на небу по којима се сви Срби верници управљају на мору свога живота. И данашњи добитник Награде, Његова светост патријарх српски Иринеј – носи на себи претешко бреме наслеђа свога народа, које треба да изнесе на своју доброту. Бог ће му дати снаге за то.

Из говора добитника:

„Немам довољно речи да захвалим за ову престижну награду, коју ми је Фондација Карић, мени као српском патријарху, доделила. Бирам речи достојне захвалности, али их не налазим и сматрам да племенитом делу, узвишеном делу нису потребне људске речи, јер дело говори само. Мени је драго што се у нашем времену, оваквом какво јесте, какво преживљавамо, јер смо и ми део овог времена, нашла породица која следи примере српских донатора, српских добротвора. Ето, хвала Богу, нашао се човек који следи пут, славни пут да свој иметак који му је Бог доделио и дао да не ужива сам него да подели и са онима којима је потребан, и да се стави у службу мисије, велике мисије, да помогне науци, култури, уметности и свему ономе што користи народу и свему што је народу неопходно за његову егзистенцију, његову будућност.
То су браћа Карић са својом фондацијом учинила. Желео бих да се и други имућни људи нашега народа угледају на њих и да их истим путем следе у делу и у мисији Фондације Карић.”

Академик ЈЕВГЕНИЈ МАКСИМОВИЧ ПРИМАКОВ

Господин Примаков је човек економије, политике, мислилац и посленик пријатељства.
Драгоцене су студије и анализе које потписује Јевгениј Максимович Примаков, а које су окренуте колико економији и друштвено-политичким темама толико и културолошким, социјалним и филозофским спознајама нашег доба.
Јединствен списатељски опус Примакова сврстава међу највеће познаваоце прилика у савременом свету и једног од најугледнијих мислилаца на размеђи векова.
У својој богатој каријери оданог и поштованог политичара Јевгениј Максимович био је и председник Савета врховног совјета СССР, члан председничког совјета, члан савета безбедности СССР, члан Врховног совјета СССР, народни посланик, руководилац Централне обавештајне службе СССР, директор Спољне обавештајне службе Русије, министар иностраних послова своје земље, председник владе Руске Федерације.

Из говора добитника:

„Ваша светости, даме и господо, срећан сам и поносан што данас добијам тако високу награду. Изузетно сам поносан што од вечерас припадам плејади изванредних људи, добитника Награде „Браћа Карић”. Прошло је 13 година од када сам добио први пут ову награду, сада после 13 година добијам по други пут ово значајно признање, мислим да ће од сада 13 бити мој срећан број. Знате, увек постоји нешто што човек мора по службеној дужности да уради, а дешава се и да је то нешто што вам није по вољи. А дешава се и тако, као што је то био случај са судбином Србије, Косова, БиХ – да сам с великом вољом чинио све што је у мојој моћи за српски народ. Тада се поклопило и то што сам чинио по службеној дужности и то што сам осећао срцем. Хтео бих срдачно да захвалим Карић фондацији, мислим да је породица Карић вишезначна, она се, с једне стране бави својим послом, а са друге, ево видите, додељује значајне награде. Као што то рече мој пријатељ овде присутан Жорес Алфјоров, добитник Нобелове награде, код њих је постоји не само приватни интерес него и друштвени. Мислим да баш породица Карић сликовито показује колико су тесно испреплетени ти интереси. Мени и мојим колегама посебно је важно то што Карић фондација чини све што је могуће за јачање пријатељства и сарадње Србије и Русије.

Велико вам за то хвала.

Мени је уручио награду најмлађи представник породице Карић. Уверен сам да ће проћи многа поколења, а да ће пријатељство између наших народа остати као гранитна вредност. Ја саде више нисам у државној служби, али желим да вам кажем ако негде будем дошао у додир са државним пословима, верујте ми давас нећу заборавити.”

КОРИН БРАУН, конгресменка из Вашингтона

Корин Браун је лично допринела успостављању нових стандарда демократије и тако уписала своје име у историју светске цивилизације.
Први пут је изабрана за члана Конгреса давне 1992. године. Желећи да учини све што је у њеној моћи, Корин 1999. године, када је косовска криза била на врхунцу, са 11 колега долази у Беч да покуша да пронађе мирно решење, заједно са другим међународним лидерима. Када је ураган „Катрина” погодио југ Америке, Корин Браун је окупила верске вође, привреднике, људе добре воље и међу првима послала хуманитарну помоћ. Са жртвама урагана у Луизијани, Алабами и Мисисипију делила је судбину и проводила с њима дане и ноћи. Њена храбра иступања у Конгресу, којима штити људска права, угрожене, којима јача принципе демократије, пример су како треба бранити интересе људи које заступате и бескомпромисно истрајати у борби за остваривање права сваког човека без обзира на боју коже, вероисповест, нацију.

Из говора добитника:

„Шта год да урадим и у САД, ја увек кажем да је то захваљујући доброти Божјој. Дакле, како бих ја иначе била овде да није доброте Божје, како бих се нашла у присуству добитника ове значајне награде, патријарха, академика, професора, уметника… Госпођо Карић, молим Вас устаните. Миланка Карић није само лепа. и њена душа је лепа као и душе читаве породице Карић, зато вас најтоплије поздрављам.

Пре него што кажем ово што сам припремила – срећно на УС ОПЕН-у. Пре него што сам овде дошла, разговарала сам са добитником прошлогодишње Награде „Браћа Карић” Лутером Мартином Кингом Трећим. Замолио ме да пренесем његову велику захвалност и одушевљене тиме како сте га примили прошле године. Ми управо отварамо прву изложбу на једном молу у САД у част његовог оца др Маритна Лутера Кинга. Доктор Кинг био је предводник оних који воле да се шале, као што је то, може се рећи, ипородица Карић. Али оно што не смете да заборавите јесте да оног тренутка када се родите добијате потврду о рођењу, када умрете, добијате смртовницу, а оно што стоји између је оно штозависи од вас, другим речима, на вама је да овај свет направите лепшим местом за све нас. Оно што желим да нагласим јесте да не можемо да се ослонимо на породицу Кинга или на породицуКарић, или на председника Обаму, већ сви морамо истински порадити на томе.

Хвала вам.”

Академик ЈУРИЈ СЕРГЕЈЕВИЧ ОСИПОВ

Без математичких прорачуна академика Осипова спутник никада не би полетео пут васионе, космички програм не би био могућ, нити би се развио до граница које одавно превазилазе људску машту. Осипов је човека који је задужио сваког од нас на планети Земљи, доктор физичких и математичких наука, професор, председник Руске академије наука, јединствена особа која у стварност спроводи наче најсмелије снове.
Академик Осипов је оснивач научне школе, велики организатор научних истраживања, аутор пионирских радова у многим областима математике и механике, човек чија су истраживања теорије стабилности, математичке теорије управљања за обичне системе и системе са накнадним дејством и дистрибутивним параметрима за обрнуте вредности динамике, диференцијалне игре, те опште теорије диференцијалних једначина – ушли у корпус златног фонда науке човечанства.

Из говора добитника:

Телеграм академика Осипова

„Поштована госпођо Карић,

Дубоко и искрено сам дирнут и захвалан за част коју ми је указала Карић фондација доделом своје угледне награде. Неизмерно сам желео да дођем у Београд, у коме одавно нисам био, и да се сретнем с Вама и својим колегама из Српске академије наука и уметности. На моју велику жалост, пут је у последњем тренутку морао бити одложен због разлога који нису од мене зависили. Надам се да ћемо ускоро пронаћи време да се сретнемо и, као и увек, пријатељски дружимо.

Захваљујући још једном за велику част, искрено Ваш Јуриј Сергејевич Осипов, председник Руске академије наука.”

Академик професор др БРАНИСЛАВ ВИДИЋ

Бранислав Видић, професор и доајен анатомије, каријеру је започео као асистент на Медицинском факултету у Новом Саду, да би преко Базела, Лозане и Сент Луиса, наставио научни и педагошки рад као професор анатомије на Медицинском факултету Xорxтаун Универзитета у Вашингтону, а од 1998. године на Тексас Тек Универзитету у Лабоку, Тексас, САД. Заједно са проф. др Здравком Витошевићем потписује „Атлас дисекције човека”, који је са даном свог објављивања постао незаобилазни уџбеник на катедрама анатомије широм света. Професор Видић заступа српске националне интересе у Америци као председник добротворне хуманитарне организације We care и као председник Вашингтонског округа Српског конгреса уједињења.

Из говора добитника:

„Дозволите ми да са овог места упутим најдубље поштовање госпођиКарић, њеном супругу, члановима породице Карић и свим сарадницима познате Фондације. Част ми је да као држављанин ове земље поздравим госпођу Карић још једном за њен несебични труд за унапређење националне светости, за културу, образовање и цивилност за добробит целог народа и наше родне груде. Вама, драги гости, хвала што сте дошли вечерас да поделите с нама овај значајни тренутак. Тренутак који ће, надам се, остати у овом простору као невидљиви букет пољскога цвећа за будућа времена која тек долазе.”

Професор др ЗДРАВКО ВИТОШЕВИЋ

Здравко Витошевић, професор анатомије и специјалиста офталмологије, живот и каријеру започео је у Приштини, а наставио на Медицинском факултету Универзитета у Косовској Митровици. Поред функције помоћника министра здравља Републике Србије задуженог за Косово и Метохију, био је и декан Медицинског факултета Универзитета у Приштини, а од 2006. године ректор је Универзитета у Приштини, сада у Косовској Митровици. Априлску награду града Београда за медицину добио је 2007. године. Од 2010. члан је ТЕМПУС пројекта европске комисије из Брисела са три европска универзитета. Заједно са академиком проф. др Браниславом Видићем потписује „Атлас дисекције човека”, који је са даном свог објављивања постао незаобилазни уџбеник на катедрама анатомије широм света.

Из говора добитника:

„Ваша светости, екселенције, даме и господо, драги пријатељи, госпођо Карић, чланови породице Карић и Карић фондације, верујем да не треба ни да кажем колико сам узбуђен и срећан што сам почаствован и што се налазим у друштву славодобитника који примају вечерас једну од најпрестижнијих награда на овим просторима – Награду „Браћа Карић”. Ми који стојимо овде вечерас на даскама Народног позоришта у Београду, свесни смо чињенице да оно по чему смо препознати и оно због чега добијамо ову награду нисмо могли да урадимо сами. Зато желим да искористим тренутак и да захвалим онима због којих сам ја вечерас овде. Пре 23 године, када сам дошао у Београд и уписао се на последипломске студије на Медицинском факултету, упознао сам два млада професора која су ушла у мој живот и моју каријеру. Један је Слободан Моца Маринковић, видим га вечерас овде: Хвала ти, Моцо, за све. А други је, наравно, професор Милан Милисављевић: Милане, пуно ти хвала за све. Наравно, то су људи који су одредили моју каријеру и који су ме упутили да, заједно са великим академиком Браном Видићем, сачинимо „Атлас дисекције човека“, који су као значајно дело препознали они који су имали визију, који су знали да нешто вредимо.”

Професор др ДРАГАН МИЛИЋ

Доктор Драган Милић, општи, васкуларни и кардиохирург, асистент је хирургије на Медицинском факултету у Нишу и начелник новоформираног одељења васкуларне и кардиохирургије Клиничког центра у Нишу. Одлуком Министарства здравља Републике Србије признат је иновативни метод др Милића у лечењу хроничне венске инсуфицијенције и венских улцерација. Његов метод признат је и прихваћен и у Сједињеним Америчким Државама.
У Клиничком центру у Нишу др Милић оформио је мултидисциплинарни тим, који доприноси лечењу мултипле склерозе методом дилатације сужених венских судова врата који одводе крв из мозга. За заслуге у отварању кардиохируршког центра у Нишу, заједно са својим тимом, др Милић добио је Једанаестојануарску награду, највеће признање града Ниша.

Из говора добитника:

„Ваша светости, ваше екселенције, уважени чланови породице Карић,госпођо Карић, драги пријатељи, даме и господо. Заиста је изузетна част бити добитник Награде „Браћа Карић”, којаје свакако најзначајнија српска награда, дирнут сам и посебно почаствован. Желим да захвалим својим родитељима који су ме учили племенитости и добру, макар да тежим томе. Желим да захвалим својим учитељима од основне школе до факултета, а и данас, који су ми отварали видике и преносили знања. Желим да захвалим својим колегама и сарадницима, без којих ниједан резултат не би био могућ. Желим да захвалим пријатељима који смислом испуњавају наше животе, а на крају желим да захвалим својој породици због које све ово и има смисла.”

ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ, глумац

Мало је глумаца у свету који су остварили уметнички континуитет од 50 година на филму који постоји тек један век. Још мање је оних глумаца који су носили тежину свих битних догађаја у одрастању филма као једног од најзначајнијих медија нашег доба.
Тако је Бата Живојиновић у развоју југословенског и српског филма – играо главну улогу.
Својом појавом на платну Бата је одмах стекао харизму народног јунака. На филму друге половине 20. века оживео је архетипове српског народа и уздигао их до симбола универзалне вредности правде, борбе, морала, човечности. Играо је у више од 300 филмова, 60 ТВ драма и серија.
Али има ли веће награде од безбројних фан-клубова по Русији и Кини, у којима је Валтер, како Бату зову по чувеној улози, већа звезда од свих холивудских глумаца.

Из говора добитника:

„Нисам навикао на овакве изузетне свечаности као што је ова додела Награде Карић фондације, која је постала највећа наша награда у култури. Не могу да захвалим само Миланки, јер целу породицу одлично познајем, можда сам награду зато и добио… Подсећа ме ова манифестација на доделу Оскара, заиста. Ово је наш – српски Оскар. Сви тамо захваљују пре свега породици, зашто онда не бих и ја овде код нас. Ја захваљујем целој мојој породици, а има нас доста, скоро као Карићи. Недостаје ми овде једна фотеља, и да буде празна, док не дође онај који је све ово организовао. Да се врати својим Србима и да ту заувек остане, као и мој син.”