Добитници Награде „Браћа Карић” у 2011. години

Церемонија уручења Награда Браћа Карић одржана је  у понедељак, 5. септембра 2011. године, у 19.30 цасова на Великој сцени Народног позориста у Београду.

Свим лауреатима додељено је златно знамење Награде на ленти од српске тробојке и повеља као и новцани износ награде.

2011_uvodna-beseda

Добитник Награде „Браћа Карић” 2007. године

Траг визионара

Ваша светости, уважени представници верских конфесија, ваше екселенције, велика породице лауреата Награде „Браћа Карић“,којој и сам припадам, драга председнице  Карићфондације– госпођо Миланка, пријатељи, браћо и сестре,

Свака награда је за нас који је примамо посебна и јединствена прича. Увек о њој говоримо са захвалношћу и обавезом да истрајемо у свом раду и својим стваралачким напорима.

Тренутак када је примамо  наш јетренутаку вечности којим на часак само заустављамо време да бисмо се уписали у историју. Али тај тренутак није само наш. Јер свака награда је колико прича о онима који је примају толико и прича о онима који дарују. А даривати друге, указивати на посебне појединце – највећа је људска врлина и ретка, а отуда и тако драгоцена, визионарска нит коју носе само посебни људи.

Два су извора светлости којима исијава Награда „Браћа Карић“. Први је њено име, име породице која поседује ону ретку врлину несебичног и узвишеног дародавца. У својој намери да упркос свим недаћама истрају и сачувају своју награду, ова породица, коју сам имао част да упознам, себе сматра срећном и Богу захвалном што је у прилици да дарује.

Други извор светлости јесу имена више од стотине значајних људи који су оставили свој траг у времену и који су имали ту велику част да током ових 14 година понесу Награду „Браћа Карић“.

И због дародавца и због својих лауреата, Награда „Браћа Карић“је све нас који смо је примили и оне који ће је вечерас понети учинила посебним и почаствованим људима.

Поштована породице Карић,

Дозволите да и ми Вама узвратимо за част коју сте нам указали. Нека наша награда породици Карић буде наша огромна захвалност што непрестано, из године у годину, развија своју награду,додајући јој нова, блистава имена.

Нека наше дивљење честитој српској породици Карић буде наша награда вама за све награде које сте доделили за ових 14 година и све будуће за које верујем да ће се додељивати док је света и века.

Хвала вам, дародавци!

irinej

ЊЕГОВА СВЕТОСТ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКОКАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ

Хвала вам, браћо и сестре, господо хришћанска, људи добре воље. Хвала вам, пријатељи српског рода и наше цркве, и пријатељи са стране који волите наш српски народ. Ја немам довољно речи да захвалим за ову престижну награду, коју ми је Карић фондација, мени као српском патријарху, доделила. Бирам речи достојне хвале, захвалности, али их не налазим и сматрам да племенитом делу, узвишеном делу нису потребне људске речи, јер само дело говори. То је највеличанственији говор и највећа захвалност људског срца, што ја чиним и овом приликом. Мени је драго што се у нашем времену, оваквом какво јесте, какво преживљавамо, јер смо и ми део овог времена, нашло људи, наша породица која следи примере српских донатора, српских добротвора. Београд их зна и добро памти, да не помињем све. Хоћу да поменем само једнога, који је близак моме срцу и срцу породице Карић. То је велико име и славно дело, име Симе Андрејевића Игуманова, ктитора Богословије у Призрену, ктитора ових грађевина које се налазе на Теразијама, а које одржавају Богословију коју је он подигао и многа деца сиротињска са српскога Косова уживају стипендије те Симине добротворне грађевине. Ето, хвала Богу, нашао се човек који следи пут, славни пут да свој иметак који му је Бог доделио и дао да не ужива сам него да подели и са онима којима је потребан, и да се стави у службу мисије, велике мисије, да помогне науци, култури уметности и свему ономе што користи народу и свему што је народу неопходно за његову егзистенцију, његову будућност.

То су браћа Карић са својом фондацијом учинила. Желео бих да се и други имућни људи нашега народа угледају на њих и да их истим путем следе у делу и у мисији Карић фондације. Даће Бог Господ да тако и буде.

Ову велику награду уступам мојој Алма матери, Богословији у Призрену, која је доживела судбину српског народа на Косову и Метохији, а та судбина је најтрагичнија од Косова поља до дана данашњег. Никада српски народ није доживео толику и такву трагедију као што је то доживео у овом напредном, демократском 21. веку. Богословија је спаљена, то велико дело Симе Игуманова опљачкано је и спаљено. Српска црква чини напор да Богословију обнови и да настави ону њену велику мисију коју је имала скоро 130 година када је у једном великом делу времена била једина просветна установа српска на Косову и Метохији, у такозваној Јужној Србији. Она се обнавља и планирано је да ове године, после неколико година, почне са радом својим, којим је почела 1871. године. Са обновом Богословије надамо се да ће то бити и симболична обнова царског српског града Призрена, у коме су столовали српски краљеви. Верујем да ће ова обнова бити мелем на рани српског народа на Косову и Метохији и да ће многе побудити да се врате својим огњиштима, својим гробљима уништеним и унакаженим и својим порушеним светињама, да их по ко зна који пут у историји обнове. Верујемо да ће, пре свега уз помоћ Божију, али и помоћ добрих људи, успети. Хвала Карић фондацији, она је синоним снажне воље да се живот обнови на Косову и Метохији. Ја нисам рођен на тим просторима, али сам 15 година ту био као ученик, професор Богословије. Хвала донаторима и желим да нам Господ помогне да учинимо то што чинимо да сачувамо наше светиње са којима живимо да би Косово било и јесте Косово српског народа – наше благо.

ajdacic_20130316_195724

Академик ЈЕВГЕНИЈ МАКСИМОВИЧ ПРИМАКОВ

Ваша светости, даме и господо, срећан сам и поносан што данас добијам тако високу награду. Изузетно сам поносан што од вечерас припадам плејади изванредних људи, добитника Награде „Браћа Карић“. Прошло је 13 година од када сам добио први пут ову награду, сада после 13 година добијам по други пут ово значајно признање, мислим да ће од сада 13 бити мој срећан број. Знате, увек постоји нешто што човек мора по службеној дужности да уради, а дешава се и да је то нешто што вам није по вољи. А дешава се и тако, као што је то био случај са судбином Србије, Косова, БиХ – да сам с великом вољом чинио све што је у мојој моћи за српски народ. Тада се поклопило и то што сам чинио по службеној дужности и то што сам осећао срцем. Хтео бих срдачно да захвалим Карић фондацији, мислим да је породица Карић вишезначна, она се, с једне стране бави својим послом, а са друге, ево видите, додељује значајне награде. Као што то рече мој пријатељ овде присутан Жорес Алфјоров, добитник Нобелове награде, код њих је постоји не само приватни интерес него и друштвени. Мислим да баш породица Карић сликовито показује колико су тесно испреплетени ти интереси. Мени и мојим колегама посебно је важно то што Карић фондација чини све што је могуће за јачање пријатељства и сарадње Србије и Русије.

Велико вам за то хвала.

Мени је уручио награду најмлађи представник породице Карић. Уверен сам да ће проћи многа поколења, а да ће пријатељство између наших народа остати као гранитна вредност. Ја саде више нисам у државној служби, али желим да вам кажем ако негде будем дошао у додир са државним пословима, верујте ми давас нећу заборавити.

korin_braun

КОРИН БРАУН

Шта год да урадим и у САД, ја увек кажем да је то захваљујући доброти Божјој. Дакле, како бих ја иначе била овде да није доброте Божје, како бих се нашла у присуству добитника ове значајне награде, патријарха, академика, професора, уметника… Госпођо Карић, молим Вас устаните. Миланка Карић није само лепа. и њена душа је лепа као и душе читаве породице Карић, зато вас најтоплије поздрављам.

Пре него што кажем ово што сам припремила – срећно на УС ОПЕН-у. Пре него што сам овде дошла, разговарала сам са добитником прошлогодишње Награде „Браћа Карић“ Лутером Мартином Кингом Трећим. Замолио ме да пренесем његову велику захвалност и одушевљене тиме како сте га примили прошле године. Ми управо отварамо прву изложбу на једном молу у САД у част његовог оца др Маритна Лутера Кинга. Доктор Кинг био је предводник оних који воле да се шале, као што је то, може се рећи, ипородица Карић. Али оно што не смете да заборавите јесте да оног тренутка када се родите добијате потврду о рођењу, када умрете, добијате смртовницу, а оно што стоји између је оно штозависи од вас, другим речима, на вама је да овај свет направите лепшим местом за све нас. Оно што желим да нагласим јесте да не можемо да се ослонимо на породицу Кинга или на породицуКарић, или на председника Обаму, већ сви морамо истински порадити на томе.

Хвала вам.

jurij_sergejevic_osipov

Академик ЈУРИЈ СЕРГЕЈЕВИЧ ОСИПОВ

Телеграм академика Осипова

Поштована госпођо Карић,

Дубоко и искрено сам дирнут и захвалан за част коју ми је указала Карић фондација доделом своје угледне награде. Неизмерно сам желео да дођем у Београд, у коме одавно нисам био, и да се сретнем с Вама и својим колегама из Српске академије наука и уметности. На моју велику жалост, пут је у последњем тренутку морао бити одложен због разлога који нису од мене зависили. Надам се да ћемо ускоро пронаћи време да се сретнемо и, као и увек, пријатељски дружимо.

Захваљујући још једном за велику част, искрено Ваш Јуриј Сергејевич Осипов, председник Руске академије наука.

dr_branislav_vidic

Академик професор др БРАНИСЛАВ ВИДИЋ

Дозволите ми да са овог места упутим најдубље поштовање госпођиКарић, њеном супругу, члановима породице Карић и свим сарадницима познате Фондације. Част ми је да као држављанин ове земље поздравим госпођу Карић још једном за њен несебични труд за унапређење националне светости, за културу, образовање и цивилност за добробит целог народа и наше родне груде. Вама, драги гости, хвала што сте дошли вечерас да поделите с нама овај значајни тренутак. Тренутак који ће, надам се, остати у овом простору као невидљиви букет пољскога цвећа за будућа времена која тек долазе.

dr_zdravko_vitoevic

Професор др ЗДРАВКО ВИТОШЕВИЋ

Ваша светости, екселенције, даме и господо, драги пријатељи, госпођо Карић, чланови породице Карић и Карић фондације, верујем да не треба ни да кажем колико сам узбуђен и срећан што сам почаствован и што се налазим у друштву славодобитника који примају вечерас једну од најпрестижнијих награда на овим просторима – Награду „Браћа Карић“. Ми који стојимо овде вечерас на даскама Народног позоришта у Београду, свесни смо чињенице да оно по чему смо препознати и оно због чега добијамо ову награду нисмо могли да урадимо сами. Зато желим да искористим тренутак и да захвалим онима због којих сам ја вечерас овде. Пре 23 године, када сам дошао у Београд и уписао се на последипломске студије на Медицинском факултету, упознао сам два млада професора која су ушла у мој живот и моју каријеру. Један је Слободан Моца Маринковић, видим га вечерас овде: Хвала ти, Моцо, за све. А други је, наравно, професор Милан Милисављевић: Милане, пуно ти хвала за све. Наравно, то су људи који су одредили моју каријеру и који су ме упутили да, заједно са великим академиком Браном Видићем, сачинимо „Атлас дисекције човека“, који су као значајно дело препознали они који су имали визију, који су знали да нешто вредимо.

dr_dragan_milic

Професор др ДРАГАН МИЛИЋ

Ваша светости, ваше екселенције, уважени чланови породице Карић,госпођо Карић, драги пријатељи, даме и господо. Заиста је изузетна част бити добитник Награде „Браћа Карић“, којаје свакако најзначајнија српска награда, дирнут сам и посебно почаствован. Желим да захвалим својим родитељима који су ме учили племенитости и добру, макар да тежим томе. Желим да захвалим својим учитељима од основне школе до факултета, а и данас, који су ми отварали видике и преносили знања. Желим да захвалим својим колегама и сарадницима, без којих ниједан резултат не би био могућ. Желим да захвалим пријатељима који смислом испуњавају наше животе, а на крају желим да захвалим својој породици због које све ово и има смисла.

velimir_bata_zivojinovic

ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ

Нисам навикао на овакве изузетне свечаности као што је ова додела Награде Карић фондације , која је постала највећа наша награда у култури. Не могу да захвалим само Миланки, јер целу породицу одлично познајем, можда сам награду зато и добио… Подсећа ме ова манифестација на доделу Оскара, заиста. Ово је наш – српски Оскар. Сви тамо захваљују пре свега породици, зашто онда не бих и ја овде код нас. Ја захваљујем целој мојој породици, а има нас доста, скоро као Карићи. Недостаје ми овде једна фотеља, и да буде празна, док не дође онај који је све ово организовао. Да се врати својим Србима и да ту заувек остане, као и мој син.

Оставите Коментар