Dobitnici Nagrade „Braća Karić” u 2014. godini

Za humanost, jačanje demokratije, mira, saradnje i prijateljstva među narodima

nagrada_sajt_046__20141006_120136

VLADIMIR VLADIMIROVIČ PUTIN

Svaki vek ima svog državnika, a ovaj naš – vek koji se još zahuktava – bez ikakve sumnje, protiče u znaku Vladimira Vladimiroviča Putina, predsednika Ruske Federacije.
BK grupa bila je pionir razvoja privatnog preduzetništva u bivšem Sovjetskom savezu, osnivanjem prve privatne mešovite jugoslovensko-sovjetske kompanije, pre više od tri decenije. Bilismo svedoci promena koje je učinio veliki državnik Vladimir Vladimirovič Putin, u razvoju demokratije, slobode i tržišne ekonomije, kao i ekonomskog i privrednog razvoja i politike mira i stabilnosti.
Rođen je 7. oktobra 1952. godine u Ljeningradu. Završio je Pravni fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta, nakon čega i moskovsku Višu školu KGB-a broj 1 i Andropov institut.
Prošao je put od asistenta rektora Lenjingradskog državnog univerziteta za međunarodna pitanja do zamenika predsednikaVlade Sankt – Peterburga. Bio je na pozicijama šefa kancelarije Predsednika Ruske Federacije a zatim i direktora Federalne službe bezbednosti i sekretara Saveta bezbednosti. 1999. godine imenovan je na funkciju Predsednika Vlade Ruske Federacijea 2000-te izabran je za predsednika Ruske federacije u dva uzastopna mandata. Od marta 2012. godine, ubedljivom većinom na izborima, ponovo je izabran za predsednika Ruske Federacije.
Dobitnik je mnogobrojnih odlikovanja i najviših nacionalnih priznanja, kako u Ruskoj Federaciji tako i u svetu.
Od Rusije Borisa Jeljcina, nimalo zavidnog stanja, stvorio je stabilnu, dostojnu i svakog poštovanja vrednu državu, koja je danas jedna od vodećih ekonomskih sila sveta.
Za samo 12 godina vlasti predsednika Ruske federacije Vladimira Putina, bruto društveni proizvod zemlje uvećan je za 12 puta, a Rusija je na svetskoj rang listi sa 36. skočila na 6. mesto. Devizne i zlatne rezerve zemlje uvećane su 48 puta, budžet je uvećan čak 22 puta, a vojni budžet 30 puta, čime je obnovljena snaga i ugled ruske vojske. Pod rusku jurisdikciju vratio je 256 nalazišta plemenitih ruda i metala. Rusija je postala i svetska velesila u proizvodnji pšenice gde se nalazi među tri najveća proizvođača u svetu. Prosečne plate povećane su za 12 godina čak 18,5 puta, a prosečne penzije 14 puta. „Kruna” Putinove ekonomske politike je, saradnja sa svim kontinentima na obostranu korist.
Reč je o državniku najvišeg međunarodnog ranga, koji u sebi sjedinjuje i povezuje sve one osobine istorije i tradicije, savremenosti i budućnosti. Međutim, on nije samo dobar taktičar i pragmatičar, već je uspešan zato što ima istančan talenat državnog stratega – što vidi dalje, oseća i predviđa bolje.
Zato je politika Vladimira Vladimiroviča Putina, politika konstruktivne saradnje i dijaloga, u rešavanju globalnih pitanja i problema, zbog čega je Rusija ponovo, nezaobilazni faktor u međunarodnim odnosima.
Renesansa Putinove Rusije, probudila je novu nadu i kod svih onih koji pate u globalnom i jednopolarnom svetu. Predsednik Ruske federacije svojim radom, harizmom i vizijom uvodi nove demokratske standarde ne samo u Rusiji, već i u svetu. Izuzetan je i nemerljiv njegov doprinos za mir u svetu, razumevanje i prijateljstvo među narodima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, veroispovest i boju kože.
Danas se neke od zemalja pitaju, kako se suprostaviti Putinovoj misiji da menja svet, da ga čini pravednijim i bezbednijim, da proširuje saradnju i učvršćuje mir među narodima. To je integracija zemalja i celog evroazijskog kontinenta od Lisabona do Vladivostoka, tu su Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS koji okuplja Rusiju, Brazil, Kinu, Indiju i Južnu Afriku, gasovodi Severni i Južni tok, i najnoviji Snaga Sibira.
Nemerljiv je doprinos predsednika Ruske federacije u pomoći najsiromašnijim i zemljama u razvoju, otpisu dugova i razrešenju mnogih kriza u svetu. Iz njegove Rusije ističu mir, širenje i jačanje međunarodne saradnje i prijateljstva među narodima.
Srbija i Rusija imaju izuzetno bliske istorijske, kulturne, duhovne i neraskidive odnose. Prilika je da se istakne sva ona velika i značajna humanitarna pomoć Srbiji u teškim vremenima, pa i ovim poslednjim, u poplavama.
S ponosom i velikom zahvalnošću, Karić Fondacija dodeljuje nagradu, predsedniku Ruske federacije, velikom državniku i velikom prijatelju Srbije Vladimiru Vladimiroviču Putinu, za humanost, jačanje demokratije, mira, saradnje i prijateljstva među narodima.

Za jačanje prijateljskih i bratskih veze između Srbije i Azerbejdžana

nagrada_sajt_047__20141006_121257

ELJČIN ILJJAS EFENDIJEV

„On voli čuda – on lako i dobro pripoveda, on je tužni mađioničar, impresionista, koji više voli svetlucave, zlatne, srebrne broje”, napisao je o velikom azerbejdžanskom piscu poznati ruski kritičar Lev Aninski.
Naš današnji laureat je rođen 1943. godine u Bakuu, u porodici klasika Azerbejdžanske književnosti 20. veka. Doktor je filoloških nauka, profesor Univerziteta u Bakuu i značajan predstavnik savremene azerbejdžanske književne kritike. Njegovi romani, pripovetke, pozorišni komadi i priče prevedeni su na mnoge svetske jezike: ruski, kineski, arapski, engleski, nemački, francuski i mnoge druge… Po njegovim scenarijima snimani su igrani filmovi, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su na scenama mnogih pozorišta u Azerbejdžanu i inostranstvu.
Autor je više od 100 naslova, neki od njih su: „Mahmud i Mariam”, „Bela kamila”, „Smrtna kazna”, „Srebrna kutija”, „Ah Pariz, Pariz”, „Pet minuta i večnost”, „Slavujeva bajka” „Smrtna presuda” koja je prevedena na srpski jezik. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih nagrada.
Potpisuje i preko 400 naučnih radova, brojna publicistička izdanja i prevode klasika svetske književnosti što ga nesumnjivo čini jednim od najznačajnijih pisaca Azerbejdžana.
Doktor je filoloških nauka, profesor, značajan predstavnik savremene azerbejdžanske književne kritike.
Nosilac je najviših odlikovanja Republike Azerbejdžan, ordena Republike Azerbejdžan „Istiglal”, ordena „Šaraf” kao i mnogobrojnih počasnih titula. 1982. godine u SSSR-u mu je uručena nagrada Lenjinskog Komsomola. Počasni je doktor više Univerziteta u Turskoj, član mnogih međunarodnih organizacija, društava i akademskih institucija i Istaknuti je društveno-politički i kulturni radnik,
Neumorno predstavlja Azerbejdžan na mnogim naučnim, političkim i književnim konferencijama širom sveta – od SAD-a, Francuske, Nemačke, Rusije, Turske, Italije, preko Švedske, Danske, Švajcarske, do Tunisa, Pakistana, Irana i Kine i u bivšim svojetskim republikama. 1993. godine postavljen je i za potpredsednika Republike Azerbejdžan. Blizak je saradnik predsednika Azerbejdžana i velikog prijatelja Srbije Alhama Alijeva.
Ovo je zaista impresivna karijera istaknutog azerbejdžanskog pisca i društveno-političkog radnika koji je značajno doprineo jačanju veza između Srbije i Azerbejdžana, zemlje koja je postala i značajan investitor i donator u Srbiji. Da podsetimo, zahvaljujući finansijskog pomoći Azerbejdžana obnovljena je Beogradska Bajrakli džamija, obnavlja se Tašmajdanski park i podignuta je i Crkva svete Petke u Novom Sadu.
Gospodin Eljčin Iljjas Efendijev je pre svega Narodni pisac Azerbejdžana i Zaslužni umetnik Azerbejdžana, veliki prijatelj Srbije koji se danas pridružuje porodici velikana okupljene oko Nagrade „Braća Karić”.
Dobitnik Nagrade „Braća Karić“ za književnost i jačanje prijateljskih i bratskih veza između Srbije i Azerbejdžana je Eljčin Iljjas Efendijev.

U oblasti publicistike i izdavaštva - za jačanje kulturnih i duhovnih veza između dva bratska slovenska naroda

nagrada_sajt_045__20141006_121323

Akademik IVAN ALEKSEJEVIČ ČAROTA

Današnji laureat Nagrade „Braća Karić” istaknuti je beloruski slavista, profesor i šef Katedre slovenske književnosti Beloruskog državnog univerziteta u Minsku. Inostrani je član Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Međunarodne Slovenske Akademije nauka umetnosti i obrazovanja. Član je saveza pisaca Belorusije, Rusije i Republike Srpske. Njegov naučni rad, posebno je značajan u segmentu slovenske književnosti i kulture, međuslovenskih veza, istorije pravoslavlja i književnog prevođenja, koji se manifestuje u preko 500 naučnih i književno-kritičarskih radova.
Naročito je doprineo produbljivanju kulturnih veza između Srbije i Belorusije i jačanju bratskog saveza dva slovenska naroda.
Autor je potpune bibliografije belorusko-jugoslovenskih književnih veza. Na beloruski jezik, preveo je više od 60 knjiga najznačajnijih srpskih autora pomenućemo neke od njih: Iva Andrić, Branislav Nušić, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Desanka Maksimović, Rade Drainc, Ljiljana Habjanović-Đurović. Posebno su značajni prevodi dela velikih srpskih crkvenih velikodostojnika poput Justina Popovića, Nikolaja Velimirovića i njegove svetosti patrijarha Pavla. Bio je i koautor izbora za antologiju srpske poezije koja je objavljena u Minsku 1989. godine. U toj antologiji našle su se pesme Branka Miljkovića, Milorada Pavića, Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića, Mike Antića, Rajka Petrov Noga i drugih. Jedan od najznačajnijih prevoda na srpski je „Lirika istočnih Slovena” izdata 2000-te godine. Takođe je autor prvog srpskog prevodnog izdanja „Antologija beloruske poezije” objavljene 1993. godine. Veoma je značajan i udžbenik Srpske književnosti, koji je napisao za potrebe nastave na beloruskoj univerzitetskoj srbistici, koja je pokrenuta na njegovu inicijativu.
Veliki je prijatelj Srbije, srpskog naroda, kulture i crkve. U poslednjim teškim vremenima za srpski narod, intenzivno se uključio u aktivnosti za pomoć srpskom narodu, ali i promovisanju istine o Srbiji i srpskom narodu u inostranstvu. Bio je i jedan od osnivača i lidera „Komiteta za podršku Srbima i Crnogorcima” koji je osnovan od strane beloruske inteligencije za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Tokom svoje duge i plodne karijere bio je predsednik društva prijateljstva „Belorusija – Jugoslavija”, kao i društva prijateljstva „Belorusija – Srbija i Crna Gora”. Organizator proslava „Dani Svetoga Save”, „200 godina Vuka Karadžića”, „100 godina Ive Andrića” i Desanke Maksimović, „200 godina Jovana Sterije Popovića”, „85 godina Dobrice Ćosića”, kao i čitavog niza književnih večeri srpske poezije, okruglih stolova posvećenih ,,srpskoj tematici”.
Interesantno je da je 2008. godine, dobio nagradu za najbolje prevedenu knjigu u Belorusiji i to za prevod knjige „Srpske narodne priče”. Dobitnik je i nagrade Dostojevski, međunarodne nagrade Bogorodica Trojeručica, nagrade Saveza pisaca Srbije 2000 godine. Sinod Srpske pravoslavne Crkve dodelio mu je orden Svetog Save trećeg stepena. Nagrađen je i Zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i medaljom za zasluge Republike Srbije. Srbija ima malo ovakvih velikih prijatelja u svetu, prijatelja koji je uz srpski narod bio u najtežem periodu, u njegovoj modernoj istoriji, i koji je toliko uradio na promovisanju srpskog naroda, kulture i crkve.
Akademik Ivan Aleksejevič Čarota dobitnik Nagrade „Braća Karić” za publicistiku i izdavaštvo s posebnim akcentom na jačanje kulturnih i duhovnih veza između dva bratska slovenska naroda.

U oblasti ekonomije i privrede, za izvanredna dostignuća u medijskoj sferi, televizijskoj i filmskoj produkciji u čitavoj Evropi

nagrada_sajt_044__20141006_121645

ŽELJKO MITROVIĆ

Jedna od najznačajnijih figura na medijskom tržištu Srbije u poslednjih 20 godina je sigurno vlasnik kompanije PINK International, vlasnik i osnivač najveće privatne televizije u Srbiji.
Njegova karijera predstavlja pravu priču o uspehu. Počeci njegovog uspeha vezuju se za kraj 80-tih godina prošlog veka, kada je osnovao muzički studio Pink, još u vreme kada je bio član uspešnog rok benda “Oktobar 1864”. Veliki talenat za medijski biznis vrlo brzo ga je vodio do osnivanja radio stanice, a 1994. godine počela je sa radom Pink televizija, koja će u narednim godinama, osim rekordne gledanosti, postati i centar jedne od najvećih medijskih grupacija na Balkanu, koja obuhvata i veoma gledane televizije sa nacionalnom frekvencijom u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, satelitske i kablovsku platformu sa preko 100 televizijskih kanala, koju je Pink International proširio i na oblast interneta i mobilne telefonije. U svojoj karijeri, on je uvek bio vizionar koji je u segment masovnih medija u Srbiji i regionu, unosio najnovija inovativna rešenja i najnovije svetske tendencije.
Može se reći i da je bio jedan od pionira menadžementa u medijima, koji je upravljanje medija postavio na visoki programski i ekonomski nivo, u skladu sa tendencijama u vodećim svetskim medijima. Razumevajući ulogu medija u savremenom životu, poslovanje svoje medijske grupacije širio je i na oblast diskografske industrije, kroz veoma uspešnu diskografsku kuću City records, koja je uspešno kreirala muzičke ukuse na prostoru ne samo Srbije, već i regiona.
Posebno značajan segment delatnosti njegove medijske grupacije je i PFI (Pink Film international) Studios – Filmski studiji u Šimanovcima opremljeni najsavremenijom studijskom tehnikom i rasvetom površine 40.000 m2 na 17 hektara zemljišta, u kojima su snimani filmovi holivudske produkcije, kao i visokobudžetski filmovi evropskih produkcija, poput Lika Besona i drugih. U tim studijima realizovani su i neki od najzahtevnijih televizijskih projekata na ovim prostorima, poput srpske verzije planetarnog šou programa „X faktor”. Na ovaj način, on je Srbiju vratio na svetsku mapu respektabilnih lokacija za snimanje filmova, sa veoma kvalitetnom tehnikom i ekipom obučenih i kreativnih ljudi. Tako je stvorio bitan preduslov da Srbija stane rame uz rame sa Mađarskom, Bugarskom i Hrvatskom kao filmskim destinacijama u regionu, koje koriste veliki studiji za snimanje filmskih blokbastera.
Da je rođen u Americi ili Velikoj Britaniji, njegova kreativnost bi sigurno mogla da se meri sa dostignućima velikih svetskih medijskih korporacija kao što su „CNN”, „Sky” i „Russia Today”, koje imaju ogromnu finansijsku podršku svojih država. Međutim, on je stvarao u zemlji u kojoj nije bilo ni razumevanja ni podrške, već mnogo onih koji su bili protiv njegove vizije. Zbog toga njegovo stvaralaštvo ima daleko veću vrednost.
I pored svih teškoća, njegova kreativna vizija i upornost pobedili su sve skeptike i doveli do toga da sada, posle dve decenije rada, može biti ponosan na svoje medijske uspehe i rezultate na prostoru Srbije i regiona, koji se mogu meriti sa dostignućima Teda Tarnera ili Ruperta Mardoka.
I zato je Željko Mitrović zaslužni laureat nagrade „Braća Karić” za izvanredna dostignuća u medijskoj sferi, televizijskoj i filmskoj produkciji u jugoistočnoj Evropi.

Za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, u oblasti kulture i umetnosti

nagrada_sajt_048__20141006_121739

DRAGAN BJELOGRLIĆ

Kada je sa 15 godina, debitovao pred filmskim kamerama, u legandarnom ratnom filmu Branka Bauera „Boško Buha” igrajući ulogu Save Jovanovića Sirogojna, bilo je jasno da je tadašnje jugoslovensko odnosno srpsko glumište, dobilo još jednog veoma istaknutog člana. Ozbiljnost, snaga i kreativnost te uloge, govorili su u prilog tvrdnjama da će, od njega vrlo brzo postati veliki glumac, u skladu sa tradicijom umetničke generacije kojoj je pripadao.
Vrlo brzo, posle uspešnog završetka studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, on postaje i deo legende serijskog programa televizije Beograd, igrajući ulogu Bobe Popadića u vanvremenskoj porodičnoj seriji „Bolji život” koja je obeležila našu televizijsku produkciju krajem 80-tih i početkom 90-tih godina. Ta uloga mladog buntovnika otvoriće mu vrata novih značajnih televizijskih i filmskih ostvarenja, poput tv serije „Zaboravljeni“ i veoma upečatljive glavne uloge u „Crnom bombarderu“ Darka Bajića.
U predstojećim, teškim godinama za našu zemlju i naš narod, krenuo je da širi svoj umetnički dijapazon, i to upravo u segmentu producentskog posla, koji je razvijao uporedo sa građenjem svoje glumačke karijere. I upravo su iz te kreativne simbioze, nastale neke od njegovih najupečatljivih uloga, u filmovima koje je producirao i u kojima je glumio glavne uloge. Uloga Milana u filmu „Lepa sela lepo gore”, kao i rola u filmu „Rane”, oba u režiji Srđana Dragojevića, etablirali su ga kao glumca ekstra klase, istaknutog člana prvog ešalona srpskog glumišta. Upravo mu je film „Lepa sela lepo gore” doneo i dve nagrade „Ćele kula” na festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, kao i Dve zlatne Mimoze na filmskom festivalu u Herceg Novom.
Naravno, pamtićemo i njegove nezaboravne uloge u „Balu na vodi”, „Ivkovoj slavi” u kojoj će ponovo biti i producent, u „Balkanskim pravilima”, biće i Rođa u rimejku nezaboravnog „Pozorišta u kući”, a ne smemo zaboraviti ni ulogu u seriji „Vratiće se rode”. Svoju televizijsku karijeru obogatio je i ulogom Tita u seriji „Ravna gora”, kao i ulogom Ratka Draževića u filmu „dr Rej i Đavoli” Dinka Tucakovića.
Od glumca preko producenta do reditelja, koji je pomerio granice srpske kinematografije. Razvojni put velikog filmskog umetnika, koji je uspeo da iznese na svojim plećima projekat kojeg bi se mnogi u današnjim umetničkim vremenima prilično uplašili – dva filma i tri serije – „Montevideo bog te video” i „Montevideo vidimo se” projekat koji je vratio lepe i setne filmske priče u naše živote, podsećanje na vreme kada se borilo i igralo za čast, slavu i sportski uspeh, a ne za novac. Podsećanje na najveći uspeh srpskog fudbala, treće mesto na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju, kada je bilo podvig i stići u Montevideo. Na „zlatno doba” srpske države i srpskog sporta, ili je to tako izgledalo ljudima iz tog vremena. Kao reditelj i producent lansirao je i jednu novu generaciju mladih srpskih glumaca, koja je veoma brzo počela da gradi i medjunarodnu karijeru, i istovremeno napravio film koji predstavlja produkcijski vrhunac kinematografije ne samo Srbije, već i regiona. Činjenica je da je napravio i film koji je postao deo legende srpskog filma, i koji će gledaoci u godinama i decenijama ispred nas, svaki put sa istim uzbuđenjem, ponovo gledati. Odluka Stručnog odbora Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije, da srpski kandidat za 87. nagradu „Oskar” bude film „Montevideo, vidimo se”, može se nazvati očekivanom, obzirom na kvalitet tog filma, posebno produkcioni, ali i uspeh koji je taj film postigao (preko 600.000 gledalaca u našim bioskopima).
Dame i gospodo, zato je glumac, reditelj i producent Dragan Bjelogrlić, dobitnik Nagrade „Braća Karić” za kulturu i umetnost i izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Za izuzetne rezultate u svetskom sportu

nagrada_sajt_043__20141006_121909

DEJAN PETKOVIĆ RAMBO

Kada kao stranac postanete fudbalska zvezda u zemlji u kojoj je fudbal više od igre – Brazilu, onda ste dostigli nebo u tom sportu. Igrajući za najveći klub u Srbiji – Crvenu Zvezdu, za najveći klub u Španiji, a i u Svetu – Real iz Madrida, i za sedam najvećih brazilskih klubova, kao što su – Flamengo, Santos, Vasko da Gamu i Fluminense, stvorio je sportsku karijeru kakvom, malo koji fudbaler sa ovih prostora, može da se pohvali.
Kada se vođen ljubavlju prema „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu” iz rodnog Majdanpeka uputio u Niš i tamošnji „Radnički”, a potom i u Beograd i „Crvenu zvezdu“, nije mogao ni slutiti da će ga ,,igra sa loptom“ odvesti čak na drugi kraj sveta – u južnu Ameriku. Posle kratke epizode u madridskom Realu, na nagovor tadašnjeg predsednika brazilskog kluba „Vitoria” Tea Fonseke, otišao je u Brazil da odigra jednu utakmicu, što je bilo dovoljno tamošnjoj upravi, da ga ubedi da ostane. Zahvaljujući svom nesvakidašnjem talentu, ubrzo je postao pravo fudbalsko božanstvo u zemlji kafe, fudbala i sambe. O njegovoj brazilskoj epopeji i fantastičnom uspehu reditelj Darko Bajić napravio je film „El Gringo”.
A u Brazilu je napravio rezultate kao malo koji tamošnji igrač. Felipe Melo, poznati fudbaler i veliki navijač Flamenga, svojevremeno je rekao da njegov, neverovatan gol iz slobodnog udarca u 89. minutu finala iz 2001. godine, koji je obezbedio titulu Flamengu, nikada neće biti zaboravljen. Mesec dana kasnije, još jedan gol iz slobodnog udarca, protiv Sao Paula, obezbedio je Flamengu trofej Kupa šampiona Brazila i povratak tog kluba u Kopa Libertadores sledeće godine. Za drugi veliki brazilski klub – Fluminense postigao je 1000-ti gol tog tima u brazilskom šampionatu, čime je zaradio spomen ploču u njegovu čast, u sedištu kluba.
U svojoj 37-oj godini, odigrao je ključnu ulogu u osvajanju šeste titule šampiona Brazila za Flamengo, njegova tada šesnasta po redu ali prva takva titula u karijeri ovog igrača. Te sezone je postigao i 2 „olimpijska gola – to su golovi postignuti direktno iz kornera, i to zamislite, u brazilskom fudbalu. Aspolutni je rekorder u davanju golova iz kornera, osam takvih je postigao u svojoj karijeri.
20. novembra 2009. godine primljen je u brazilsku ,,Kuću slavnih” na Marakani i tako postao tek peti stranac i treći Evropljanin, koji je imao tu privilegiju i čast u Brazilu. Istovremeno je ostavio i otiske svojih stopala ispred tog hrama fudbala. 7. decembra iste godine, nakon što je sezona završena i Flamengo osvojio svoju titulu, i po treći put osvojio tradicionalno priznanje – „Srebrnu loptu” kao najbolji igrač sredine terena u brazilskom šampionatu . Ovo priznanje osvojio je i 2004. i 2005. godine, a 2009. godine sportski mediji ga biraju za najboljeg igrača prvenstva. 5. juna 2011. godine odigrao je svoju poslednju utakmicu kao profesionalni fudbaler, i to sa kapitenskom trakom Flamenga, a u njegovu čast, svi igrači Flamenga su na poleđini svojih dresova, imali ispisano njegovo prezime. Čast za velikana fudbala. Zbog fascinantne igre i ljudskih vrlina postao je počasni građanin Rio de Žaneira i države Rio, Petropolisa, Kairua i rodnog grada Majdanpeka počasni je konzul Republike Srbije u Brazilu, odlikovan je od strane predsednika Brazila gospodina Lule de Silve ordenom Rio Branko, ali nikada neće prežaliti što bar jednom nije obukao srpski dres.
Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Braća Karić” za sport je Dejan Petković Rambo za izvanredna dostignuća u svetskom sportu.

Sedamnaestu godinu za redom, Karić Fondacija, koja se više od 30 godina bavi humanitarnim radom, i ove godine je dodelila priznanja najeminentnijim ličnostima iz sveta kulture, umetnosti, ekonomije, privrede, književnosti i izdavaštva, humanitarnih aktivnosti, jačanje mira i saradnje među narodima. Svečana ceremonija dodele nagrada „Braća Karić“, koje su laureatima uručili članovi porodice Dragomir J. Karić i Gordana Karić, održana je i ove godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Milanka Karić, osnivač i počasni predsednik „Karić Fondacije”
„Dragi naši prijatelji, večeras smo se okupili pod svodovima našeg nacionalnog teatra da po 17. put pohvalimo i nagradimo najbolje među najboljima. Ove godine obeležavamo 100 godina od početka Prvog svetskog rata , Velikog rata, u kome su Srbija i srpski narod prošli golgotu. Pretrpeli teške gubitke. Teritorijalno i demografski bili ugroženi, ali sačuvali svoju državu i doživeli veliku slavu! Duboko se klanjamo senima naših hrabrih i slavnih predaka! Priznanje i pohvala tuđeg postignuća našu nagradu čine posebnom i uzvišenom, a njen značaj i potreba da postoji, svake godine bivaju sve veći i veći. Kao i prethodnih godina i večeras, moje misli su usmerene kao mom Bogoljubu, koji nas, nažalost i ovoga puta, pozdravlja iz daleka. Pozdravimo i mi njega! Oduvek je smatrao da „onoliko koliko je jaka porodica – toliko je jaka i država”. Ponosan je na veliku porodicu naših laureata koja je bitno osnažila Srbiju. Neizmerno sam srećna što smo, pre tri godine, sa radošću i poverenjem, rukovođenje „Karić Fondacijom” i organizaciju nagrade, poverili našoj najmlađoj ćerki Danici. Naša Dana tu lepu ali odgovornu funkciju obavlja s ljubavlju, savesno, odgovorno i posvećeno.”

BK grupa bila je pionir razvoja privatnog preduzetništva u bivšem Sovjetskom savezu osnivanjem prve privatne mešovite jugoslovensko-sovjetske kompanije pre više od tri decenije. Bili smo svedoci promena koje je učinio veliki državnik Vladimir Vladimirovič Putin u razvoju demokratije, slobode, tržišne ekonomije, ekonomskog i privrednog razvoja i politike mira i stabilnosti. Upravo zbog toga, sa ponosom i velikom zahvalnošću „Karić fondacija” ove godine dodelila je nagradu za humanost, jačanje demokratije, mira, saradnje i prijateljstva među narodima, predsedniku Ruske Federacije, velikom državniku i velikom prijatelju Srbije, Vladimiru Vladimiroviču Putinu.

Aleksandar Vasiljevič Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji
„Poštovana porodice Karić, uvaženi laureati, braćo i prijatelji, dozvolite da u ime i u skladu sa nalogom predsednika Ruske Federacije, Vladimira Vladimiroviča Putina, primim visoku nagradu! Dozvolite da prenesem zahvalnost rukovodstvu „Karić Fondacije” u vezi dodeljivanja Vladimiru Vladimiroviču Putinu ove nagrade za humanitarnu delatnost, jačanje saradnje, mira i prijateljstva medju narodima. To je visoka čast, i visoka čast za mene lično, da primim ovu nagradu. Priznanje zasluga predsednika Ruske Federacije jeste visoka ocena njegovog doprinosa, stvaranju modernog, malo pravedenijeg sveta, jačanju rusko srpskog prijateljstva, i to je možda ispravno, jer nas, Ruse i Srbe, ništa ne razdvaja. Ova nagrada je u nekom smislu i priznanje kursa ruskog rukovodstva u izgradnji odnosa u svetu, na osnovu ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja, bez linija razdvajanja, sankcija i pretnji, bez onih koji finansiraju revolucije spolja. U najskorije vreme, predsednik Ruske Federacije doći će u posetu Srbiji. Predsednik će učestvovati i na vojnoj paradi i tamo ćete imati mogućnost da se upoznate sa njim. Koliko ja znam, to će biti prva parada u Beogradu u poslednjih 30 godina, što će na neki način omogućiti Srbima, da ponovo osete dostojanstvo i ushićenje. Nagrada koja je dodeljena od strane „Karić Fondacije”, kao nikada stigla je u pravo vreme. Ja to doživljavam kao izražaj osećaja simpatije srpskog naroda prema Rusiji i ruskom narodu. Dobri odnosi Srbije i Rusije jesu prednost i kapital naših naroda, da to pretvorimo u dobru privrednu saradnju, i stvaranje pravedne i miroljubive Evrope od Atlantika do Pacifika, gde će narodi živeti u saradnji i prijateljstvu. Želim nove i velike uspehe Divnoj Karić Fondaciji!”

Potpredsednik Vlade Azerbejdžana, koji je na toj poziciji već više od dve decenije, istaknuti azerbejdžanski pisac čiji su romani, pripovetke, pozorišni komadi i priče prevedeni na mnoge svetske jezike, po čijim scenarijima su snimani i igrani filmovi, čiji su pozorišni komadi izvođeni na scenama mnogih pozorišta u Azerbejdžanu i inostranstvu, gospodin Eljčin Iljas Efendijev, veliki prijatelj Srbije, dobitnik je ovogodišnje nagrade Braća Karić za književnost i jačanje prijateljskih i bratskih veza između Srbije i Azerbejdžana.

Eljčin Iljjas Efendijev, pisac i potpredsednik Vlade Azerbejdžana
„Poštovana porodice Karić, ponosim se što danas nastupam pred vama kao dobitnik ove prestižne nagrade. Postoje hiljade kilometara između Srbije i Azerbejdžana i ako je jedan od azerbejdžanskih pisaca udostojen nagrade u Srbiji, onda ta činjenica briše pomenute razdaljine, a takođe i podseća na razumevanje i osećanja dva naroda. Književnost je uvek, od svog postanka, bila saveznica dobra u borbi sa zlom, tako da ako se dela jednog azerbejdžanskog pisca prevode na srpski jezik i čitaju, a njemu se u Srbiji i dodeljuje visoko priznanje, onda to govori i o jednakim duhovnim vrednostima dva naroda.”

Kada kao stranac postanete fudbalska zvezda u zemlji u kojoj je fudbal više od igre – Brazilu, onda ste dostigli nebo u tom sportu. Igrajući za najveći klub u Srbiji – Crvenu Zvezdu, za najveći klub u Španiji, a i u Svetu – Real iz Madrida, i za sedam najvećih brazilskih klubova, kao što su Flamengo, Santos, Vasko da Gamu i Fluminense, stvorio je sportsku karijeru kakvom malo koji fudbaler sa ovih prostora može da se pohvali. Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Braća Karić” za sport je Dejan Petković Rambo za izvanredna dostignuća u svetskom sportu.

Dejan Petković Rambo, fudbaler
„Mogu da kažem da sam veoma srećan da pored priznanja koje sam dobio u Brazilu, danas primim ovako prestižnu nagradu u svojoj zemlji, što znači da budem priznat od sopstvenog naroda. Imao sam čast da prenesem našu kulturu, vaspitanje i istoriju u daleki Brazil. A danas, biti u društvu laureata svih dosadašnjih i ovih večeras, emotivno doživaljavam ovo priznanje na kome se zahvaljujem porodici Karić koja je prepoznala moje zasluge.”

Od glumca preko producenta do reditelja, koji je pomerio granice srpske kinematografije. Razvojni put velikog filmskog umetnika, koji je uspeo da iznese na svojim plećima projekat kojeg bi se mnogi u današnjim umetničkim vremenima prilično uplašili – dva filma i tri serije – „Montevideo bog te video” i „Montevideo, vidimo se” projekat koji je vratio lepe i setne filmske priče u naše živote, podsećanje na vreme kada se borilo i igralo za čast, slavu i sportski uspeh, a ne za novac. Glumac, reditelj i producent Dragan Bjelogrlić, ovogodišnji je laureat nagrade „Braća Karić” za kulturu i umetnost i izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Dragan Bjelogrlić, glumac, reditelj i filmski producent
„Osećam se večeras veoma lepo, ali i pomalo zbunjeno, jer ja se do sada u svom životu nisam osvrtao na svoj profesionalni rad. Očigledno, to je učinio neko drugi… Dajući mi ovu nagradu imam osećaj kao da ste mi posali poruku da sva dela koja se vezuju za mene nemaju samo vrednost u mojoj profesiji nego jednu širu, u mom narodu. I zbog toga sam vam od srca zahvalan, kao i zbog toga što me ovom nagradom svrstavate u impresivno društvo umetnika koji su ovo priznanje dobili pre mene.”

Jedna od najznačajnijih figura na medijskom tržištu Srbije u poslednjih 20 godina vlasnik kompanije „PINK International”, vlasnik i osnivač najveće privatne televizije u Srbiji, Željko Mitrović, dobitnik je nagrade Braća Karić za izvanredna dostignuća u medijskoj sferi, televizijskoj i filmskoj produkciji u čitavoj Evropi. Da je rođen u Americi ili Velikoj Britaniji, njegova kreativnost bi sigurno mogla da se meri sa dostignućima velikih svetskih medijskih korporacija kao što su CNN, Sky i Russia Today, koje imaju ogromnu finansijsku podršku svojih država. Međutim, on je stvarao u zemlji u kojoj nije bilo ni razumevanja ni podrške, već mnogo onih koji su bili protiv njegove vizije. Zbog toga njegovo stvaralaštvo ima daleko veću vrednost. I pored svih teškoća, posle dve decenije rada, može biti ponosan na svoje medijske uspehe i rezzultate na prostoru Srbije i regiona, koji se mogu meriti sa dostignućima Teda Tarnera ili Ruperta Mardoka.

Željko Mitrović, vlasnik „PINK International”
„Posebno mi je drago što ova nagrada dolazi iz fondacije čiji su osnivači začetnici svega ovoga čime se ja danas bavim. Drago mi je zbog ove nagrade, ali bilo bi mi još draže da je Bogoljub Karić ovde sa nama, jer on je, za koga mogu da kažem posle 20 godina bavljenja ovim poslom, neko ko je imao bolju televiziju od mene, neko ko je u mnogim kategorijama bio bolji… Nadam se da ću neku drugu nagradu u budućnosti dobiti u njegovom prisustvu.”

Laureat nagrade „Braća Karić” za 2014. godinu za publicistiku, izdavaštvo i jačanje kulturnih i duhovnih veza između dva bratska slovenska naroda, je akademik Ivan Aleksievič Čarota, istaknuti beloruski slavista, profesor i šef Katedre slovenske književnosti Beloruskog državnog univerziteta u Minsku. Inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Međunarodne Slovenske Akademije nauka umetnosti i obrazovanja i član saveza pisaca Belorusije, Rusije i Republike Srpske. Njegov naučni rad, posebno je značajan u segmentu slovenske književnosti i kulture, međuslovenskih veza, istorije pravoslavlja i književnog prevođenja, koji se manifestuje u više od 500 naučnih i književno-kritičarskih radova. Naročito je doprineo produbljivanju kulturnih veza između Srbije i Belorusije i jačanju bratskog saveza dva slovenska naroda.

Ivan Aleksievič Čarota, akademik i inostrani član SANU
„Ja sam Belorus, ali težim da me priznate kao „Belosrbina”! Zahvaljujem se prvo Bogu za sve, pa zatim braći Karić kao osnivačima Fondacije i dobrotvorima, a posebno počasnom konzulu Belorusije u Srbiji Dragomiru Kariću. Zahvaljujem i Nj.E. ambasadoru Čuševu koji je obratio pažnju na moju malenkost. Bogu bih se obratio i sa molbom da srpskom narodu podari sve ono što će im omogućiti izlaz iz ove krizne situacije. Neka blagoslov božji siđe na svakoga i neka se svi ljudi dobre volje slože, umnože i obože. Živela Srbija!”

I ove godine svečanosti povodom dodele nagrada „Braća Karić” prisustvovao je veliki broj zvanica, predstavnika diplomatskog kora, kulturnog i javnog života Srbije. Posebnu emociju publike izazvala je pesma iz filma „Montevideo, bog te video” u izvođenju soliste KUD „Gradimir” Vukašina Vujovića, koja je ujedno bila i pozdrav idejnog tvorca i utemeljivača nagrade svim prijateljima u Srbiji i van nje, a posebno ovogodišnjim laureatima „Braća Karić“ gospodina Bogoljuba J. Karića.