Уводна беседа Миланке Маре Карић, председнице Карић фондације.
Даме и господо, драги пријатељи
Пре него што вам са привилегијом коју имам већ пети пут, пожелим добродошлицу на јубиларну доделу Награда „Браћа Карић”, дозволите ми да се са пијететом и много емоција сетим нешег преминулог лауреата, великана српске културне сцене, Данила Бате Стојковића.
Даме и господо,
Молим вас да минутом ћутања одамо почаст нашем Бати… Нека му бог подари рајско насеље. Амин. Слава му.
Када смо пре пет година почињали, хтели смо да у радости давања пронађемо део оног хришћанског усхићења о којем говори Владика Николај!
Када смо пре пет година почињали, желели смо да ова награда траје деценијама, вековима, да обнови и настави традицију великана, српских задужбинара какви беху капетан Миша, Текелија, Дунђерски, Спасић……
Када смо пре пет година почели, почели смо са жељом да им се приближимо, да награда буде скроман допринос породице Карић своме отечеству и да са једнаком скромношћу заслужимо бар део поштовања које ми осећамо према лауреатима.
Када смо пре пет година почињали, хтели смо да овом наградом укажемо на оне који својим делом постају део националне и светске баштине, постају инсигније човечанства, на оне који ће кроз своје дело живети и након свог биолошког одласка.
Када смо пре пет година почињали, желели смо да ову награду понесу они који о својим врлинама неће сами говорити, јер их у томе спречава јос једна врлина, чије је име – скромност.
Када смо пре пет година почињали, желели смо много тога: да укажемо на оне који нас надрастају за главу, а поред којих смо и ми за мало виши, на оне, захваљујући чијој доброти смо и ми за мало бољи, на оне од чијег сјаја и наша коса поприма за нијансу светлији одсјај.
Када смо пре пет година почињали, у временима нимало склоним слављу, у временима буке и беса, црних марама, у временима у којима смо затварали школе а проширивали гробља, у временима, чезнули смо за данима када ће ова награда бити додељивана уз ватромет, црвене тепихе, фанфаре, зашто да не, и драгачевске трубаче…
Пријатељи моји,
много тога ће и ове године изостати. Али, хоћу да верујем да смо том времену радости, моралног уздигнућа и благодети у сваком погледу, вечерас за корак близи.
Када смо пре пет година почињали…
Поштовани лауреати предходни и будући,
јер верујем да међу вама седе они који ће наредних година то постати, и ви којима вечерас припада сва наша пажња и дивљење, дозволите ми да за тренутак помислим да сте, прихватајући ову награду, постали део једне велике породице.
Честитам вам и добродошли!