Добитници Награде „Браћа Карић” у 2005. години

Уводна беседа

uvodna-beseda_2005-500x650

Уводни говор академика Василија Крестића.

Једна од бољих и хвале вредних особина која краси Србе је задужбинарство. Корени српског задужбинарства су дубоки и сежу чак у наш рани средњи век. Најзначајнији и највећи задужбинари били су горњи слојеви, најелитнији делови друштва, жупани, краљеви и истакнута влестела. Када смо изгубили државу и када је нестало властеле, установа задужбинарства се смањила и истањила, али није нестала. Њу су тада, у границама могућности, неговали српски патријарси, митрополити и појединачне владике, који су оснивали разноврсне фондације намењене потребама народа и верника.
Елитни део нашег друштва, који је током читавог средњег века неговао задужбинарство, и горњи слој нашег свештенства, који је из родољубивих и верских побуда, посебно у Аустрији и Аустроугарској, оснивао фондације, узорали су пут којим ће ићи читава нација у потоњим истроријским раздобљима, посебно у нашој новијој историји, у 19. и 20. веку.
Угледајући се на средњовековне владаре и властелу, као и на српску православну јерархију, српско грађанско друштво је веома развило установу задужбинарства и фондација на свим географским подручјима на којима је живело. Тако је било у Кнежевини и Карљевини Србији, али и у оним пределима где су живели Срби под турском, аустриском, угарском и млетачком влашћу. Огроман је списак племенитих и несебичних људи који су знатне делове, а некада, када су били без потомства, и читава своја огромна имања, остављали свом народу или држави да на најбољи начин њима располажу.
Задужбинарске установе и Фондације, осниване за веома разноврсне али увек родољубиве и патриотске сврхе, опстојавале су у нашем друштву све до избијања Другог светског рата и слома државе 1941 године. После рата 1945. оне су у корену сасечене. Нови властодршци односили су се према њима с презиром. Спремни да узму све што им је на основу револуционарних закона „по заслузи” припадало, они нису хтели да даду ништа за народ у који су се заклињали и у чије име су владали. Творце задужбина и фондација жигосали су као капиталистичке експлоататоре, а задужбине и фондације као преживеле, непотребне и штетне установе буржуаског друштва, којима нема места у социјалистичком поретку. Тако су задужбине и фондације, истински украси српског народа, престале с радом а њихов капитал је бестрага нестао и биће потребно уложити много труда, знања и умећа да се он, ако то икако буде могуће, врати онима којима је намењен.
Прва српска приватна фондација, која је створена после Другог светског рата је Карић Фондација, основана 1992. године. Мотиви за њено оснивање, како је истакнуто у њеним правилима, су хуманост, помоћ другима, афирмација српске националне културе и њено повезивање са Европом и светом. Оснивање фондације и њеним наменама Карићи су показали да желе да обнове традицију, да племените особине које су у прошлости нашу нацију красиле, оживе и ојачају. Живот и време су показали да то не иде лако и брзо и да наши нови богатуни, који би, попут Карића, могли да оснивају фондације разних намена, бар засад, то не чине. Надај мо се да ће и они колико сутра, кренути путевима којима су ишли Капетан Миша Анстасијевић, Сава Текелија, Илија Милосављевић Коларац, Сима Игуманов, Владимир Матијевић и многи други добро знани и мање познати.
Награда која се вечерас додељује само је један од видова широке активности Карић Фондације. Као што је познато она се додељује за врхунско стваралаштво у области науке, уметности, културе, новинарства, издаваштва, економије и хуманитарних послова. Наград је установљена 1998. године и њу је досад примило више десетина личности и установа. Важно је нагласити да Награда није условљена било каквим идеолошким и партијско – политичким већ искључиво научним, уметничким, стручним и хуманим вредностима. Због тога што у том погледу досад није било никаквих пропуста и злоупотреба, Награда „Браћа Карић” стекла је и из године у године стиче све већи углед. Хоћу да верујем да ће она сачувати своју чистоту, да ће добро знаним именима оних који су је већ добили и који ће је добити у наредним годинама и деценијама, њен углед само расти и бивати све већи и већи.
Овогодишњим лауреатима честитам на добијеним наградама и желим да их она подстакне на нова интелектуална прегнућа и на ново стваралаштво.

За стваралаштво у области културе и уметности

dugic-500x550

БОРА ДУГИЋ, народни уметник

Божјим даром понесен хомољско-моравским чинима распеван, фрулом у роду оглашен, Бора Дугић је стасао у великог народног уметника, артисту који се извођачким мајсторством на свом древном инструменту уписао у бесмртнике.

Из говора добитника:
„Најважније чињенице, које детерминишу вредност и престиж неког признања су: ко га додељује, ко су чланови жирија и ко су добитници.
Полазећи од библијске истине, да је радост давања увек већа од радости узимања, Карић фондација је поред редовне хуманитарне делатности, која је очигледна и немерљиво значајна у нашој земљи, установила Награду, која је за ових осам година постала најпрестижнија у овом делу света. Треба рећи и да је највећа награда доброј ствари то што је та, добра ствар – учињена. Зато желим успех Карић фондацији, која своју велику мисију обавља сходно смислу произашлом из истине да су велики само они, који виде мале.”

За област научног и истраживачког рада

djokic-500x550

Професор др ТОМИСЛАВ Д. ЂОКИЋ

У протеклих 30 година др Ђокић је своје знање и резултате из области експерименталне медицине у значајној мери применио и у клиничкој пракси радећи са плућним болесницима. Наиме, др Ђокић је један од најзаслужнијих за формирање Института за биохемијска истраживања као и Одељења за испитивање кардиоваскуларне функције на Медицинском факултету у Приштини чији је руководилац био више година.

Из говора добитника:
„У чему је посебност Награде која носи име српске породице Карић? Ево приче:
У пепелу манастира на нагорелом папиру остао је запис монаха: „Перо сломило, мастило пресушило, књига склопила.” Када нам се, пре десетак година, учинило да је Србија постала та затворена књига, када нас је Господ ставио пред највећа искушења, породица Карић налази и перо, и мастило и листак књиге. Налази снагу да се издигне изнад пепела и да на њему гради ново и боље, да не посустане и бори се са недаћама и тешкоћама и да покаже Наградом на нас. У имену Награде је и наша обавеза да наше перо док смо живи остане оштро, да нам мастило не пресуши и да књигу предамо да је други наставе.”

За област економије и привреде

trajal-nenezic-500x550

МИЛОШ НЕНЕЗИЋ, директор „Трајала”

Човек који је 1997. године запослен у „Трајалу” као референт извоза се, када је компанија дошла 2002/03. у тешкоће, врло одлучно борио за њу. Тада је од пет фабрика само једна радила, повериоци су одлазили, банке такође, а пословни партнери нису имали више поверења. Господин Милош Ненезић је одлучно стао на чело компаније, а онда је, са свим својим сарадницима променио ток ствари. Данас „Трајал” броји више од 3 600 запослених. Производња и извоз, што је још важније, расту сваке године, а „Трајал” извози под својим именом у свет.

Из говора добитника:
„Ова награда представља, како за мене лично, тако и за „Трајал” корпорацију и све наше партнере и пословне пријатеље, а и за сам Крушевац, велико признање за оно што смо заједничким радом постигли у двогодишњем периоду. Она представља и битан подстрек за даљи рад, јер наша мисија није завршена. Она је у ствари стална и свакодневна, јер су такви и услови које диктира тржишно пословање.”

За област новинарства, публицистике и издаваштва

vasic-500x550

МИЛОШ ВАСИЋ, новинар

Награда Браћа Карић додељена је Милошу Васићу за књигу Антентат на Зорана. Ова књига је распродата у, за наше прилике рекордном тиражу од 70 000 примерака, а говори о транзиционом метежу недовршене државе.

Из говора добитника:
„Ова награда је за мене велика ствар, а мислим да је велика ствар и за професију. Јер, ако се оваква за-дужбина одлучи да награди овакву врсту новинарства, којом се бавим, а то је оно где ја себи ласкам да сам потпуно бескомпромисан и да ћу тражити истину по сваку цену – онда је то охрабрење за сваког младог човека који иде нашим стопама. Јеванђелиста је лепо рекао: „Тражите истину, истина ће вас ослободити. Каква таква. Јер и најгора истина, подсећам вас поново – пуно је боља и пуно чистија од најпријатније лажи.”

За хуманитарне активности, јачање мира, сарадње и пријатељства међу народима

tokuda-500x550

Др ТОРАО ТОКУДА, хуманиста, оснивач медицинске групе „Токушукаи”

У доношењу одлуке да се Награда додели др Торао Токуди, определила нас је управо чињеница што је др Токуда своју велику хуманистичку визију поделио са нашим народом, не повлачећи ни најмању црту разлике у потреби да, како то др Токуда и сам каже: „Сви људи остваре једнако право на живот”. Да би такву здравствену заштиту учинио могућом, др Токуда је створио највећу медицинску корпорацију у Јапану, а трећу по величини у свету. У овој медицинској групи ради 18 500 запослених, а ме­дицинска група „Токушукаи” је и у светским размерама највећа медицинска корпорација у приватном власништву једног човека.

Из говора добитника:
„У име господина Торао Токуде, на свечаности доделе награда за 2005. годину захвалио се његов син, Такеши Токуда, преневши изузетно задовољство и част господина Токуде због тако значајног признања којим је његов рад награђен:
Ми смо добро обавештени да је лидер ваше групе господин Богољуб Карић учинио много да би помогао развоју своје земље, унапређењу живота деце, младих, оних којима је свака помоћ потребна и због тога је изазвао велико дивљење код свих нас. Да би омогућио школовање младих основао је квалитетан универзитет и учинио је много тога да би помогао успешан узлет ваше земље. Желео бих да се поново захвалим на великој части која нам је учињена јер од Фондације која припада оваквим створитељима и оваквој групи ми смо посебно почаствовани да примимо ово значајно признање.”