Добитници Награде „Браћа Карић” у 1999. години

uvodna-beseda_1999-500x650

Уводна беседа Миланке Маре Карић, председнице Карић фондације.

Даме и господо, поштовани лауреати, драги пријатељи,

Када се нешто догоди једном, онда је то случајност.
Када се нешто догоди други пут, онда је то већ намера.
Када се нешто догађа трећи пут, или више пута, тек тада можемо говорити о традицији.

Добродошли на другу доделу награда „Браћа Карић”.

Дакле, драги пријатељи, додељујући ову Награду други пут – још не можемо користити епитет традиционални – али ја вас – у име породице и у име Фондације уверавам да ће награда „Браћа Карић” постати традиционална и да ће се додељивати дуги низ година.
Намера је дародавца била да се ова награда додељује сваке године у априлу – под сводовима Националног Театра. Да за најбоље – одабране – награђене … певају – музицирају и говоре … такође најбољи и најпознатији. Да се награда „Браћа Карић” памти по лепоти и радости… Да се заврши ватрометом. На нашу велику жалост, ове године неће бити тако. Није време за радост док су Косово и Метохија под сенком туге – патње и прогона нашег народа са пра – прадедовских огњишта. Због тога осећамо велику бол. Зато Награду, ове године не славимо већ једноставно додељујемо.
А зашто уопште – у овим тешким временима – Награду додељујемо?
Зато што знамо и осећамо да нам је – као никада до сада – потребна снага – коју носе стваралаштво и дух – наука и хуманизам – знање и уметност – врлине у којима јесмо најјачи – којима бранимо своје право на опстанак – чувамо своје место у европској хришћанској цивилизацији и у њој осигурамо постојано место нашим будућим генерацијама.
Јер снага и постојаност једне земље и њеног народа зависе у многоме и од тога колико су дела њених стваралаца позната и призната у свету.

Драги лауреати,
дозволите ми да поновим нешто што сам већ рекла прошле године – а што се полако претвара у начело Награде „Браћа Карић”:
„Не чини Награда част човеку – већ човек чини част награди”.
Нека нам драги Бог да, да се догодине наша Награда, и додели, и прослави песмом и ватрометом.

Хвала вам!

stojkovic-500x550

ДАНИЛО–БАТА СТОЈКОВИЋ, глумац

Награда је додељена за његов непресушни таленат и постојану харизму с којима је одиграо десетине и десетине улога у позоришту, на филму и телевизији, дајући – својом бриљантном игром – лични печат и постављајући међаше српском глумишту у последњој деценији.

Из говора добитника:
„Још од старе Грчке па до дана данашњег једна од најдиректнијих, најприснијих, највиталнијих уметности јесте уметност глуме. Стерија је једном рекао: „Моје је да лечим род.” Захваљујем онима који су имали слуха да глуму уврсте у ове награде. Ову награду примам са великим задовољством, управо зато што се она додељује у најширем оквиру културе и разгранатости велике породице уметности.”

kanazir-500x550
despic-500x550
medakovic-500x550

Академици ДУШАН КАНАЗИР, АЛЕКСАНДАР ДЕСПИЋ и ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ

Награду равноправно деле сва три кандидата које је предложио стручни жири. Управни одбор је оценио да, иако су сва три кандидата деловала у различитим научним дисциплинама, њихово научно дело и допринос имају много тога заједничког: тројица научника су дала немерљив допринос у развоју научних области којима су се бавили. Оставили су дубок траг не само у нашој науци већ и у светској научној баштини, створили властите школе научне мисли у нас, у којима је образован велики број научника и истраживача.
Такође, сва тројица академика – Душан Каназир и Александар Деспић у недавној прошлости, а Дејан Медаковић сада, на челу су наше највеће националне научне и културне институције – Српске академије наука и уметности, и тим својим радом допринели су престижу и развоју српске културе, уметности и науке у целини.

Из говора академика проф. др Душана Каназира:
„Нека ми буде допуштено да и овом приликом одам јавно признање „БК групи” која, са Фондацијом, Универзитетом и бројним факултетима, са Институтом за стратешка истраживања, делује у правцу сталног подстицања развитка културе, науке, духовности, пословности и писмености за 21. век. Те институције повезују нашу земљу са светом, подстичу интернационалну кооперацију у свим сферама живота, толерантност и разумевање. Оне граде мостове између наше земље и света, а ти мостови су уметничке манифестације, научни скупови, размена и проток људи, идеја и знања. Фондација, дакле, подстиче развитак хуманизма, духовности, знања, пословности и мудрости.”

Из говора академика проф. др Александра Деспића:
„Рећи ћу само то да изузетно ценим напоре породице Карић, који су довели до стварања Карић фондације. Тиме су се они уписали међу оне бардове наше економије и културе у прошлости који су основали бројне задужбине и тиме омогућили да данас остварујемо многе подухвате које не бисмо могли да није било Мише Анастасијевића, Илије Коларца, Николе Спасића и других наших великих предака. То је посебно драгоцено данас, када влада криза на свим странама, а посебно у култури у најширем смислу те речи, која обухвата и науку, да се она може ослонити и на овакве донације овако угледних фондација.

Из говора академика проф. др Дејана Медаковића:
„Награду Карић фондације доживљавам као наставак и даље неговање српског задужбинарства, предање које нам и у европским размерама осигурава угледно место. Јер од тренутка када смо на нашем великом кораку у европску породицу, стекли задужбину каква је Студеница, нађе задужбине ницале су на свим странама српског духовног простора, а њихова се распрострањеност не прекида, чак и у дугим вековима ропства и туђе тираније. Зар то не доказује и више од 1.500 црквених грађевина на Косову и Метохији? Зар то не доказује да је на потезу од Шида у Срему до Арада у Банату никло око 30 манастира? Без обзира на њихову величину, сва та здања представљају видан, неизбрисиви белег српске опредељености за човечно осмишљавање нашега живота.”

pavicic-500x550

АД „СИНТЕЛОН”, Бачка Паланка

То предузеће, са традицијом дужом од сто година, које је извршило успешну својинску и организациону трансформацију, успело је да и у овим најтежим временима за нашу привреду задржи успешну производњу, пласира своје производе на иностраном тржишту, отвори своје компаније у другим земљама и обезбеди свим својим запосленим редовна примања изнад просека у земљи, као и савремене услове рада. Млади менаџерски тим, који води ту компанију, има јасну стратешку визију развоја, базирану на најсавременијим принципима пословања.

Из говора Николе Павичића, директора:
„Сви племенити људи када успеју, подстичу друге да крену тим путем, те да такође постигну успех. Ја само тако схватам побуду породице Карић да уведе ову награду. Породици Карић захваљујем за племенитост, за подстицај и за ову дивну награду.”

dimitrijevic-500x550

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ, издавач, оснивач и власник издавачке куће „Наш дом”

По оцени Управног одбора, Владимир Димитријевић је својим издавачким подухватом увео највећа имена наше литературе у Европу и свет, преводећи их на француски, објављујући и пласирајући њихова дела широм франкофонског говорног подручја. Објављујући највреднија дела наше литературе, али и својим личним угледом у интелектуалним круговима у Европи, Димитријевић је на најбољи начин ширио истину о вредностима, духовном и моралном статусу српског народа и његовом месту и доприносу европској цивилизацији.

aleksij-500x550

ПАТРИЈАРХ МОСКВЕ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ АЛЕКСЕЈ II

Та изузетна личност, која је својим хуманизмом, толеранцијом и духовношћу обележила друштвени живот постсовјетске Русије, истовремено је дала и даје својим ауторитетом и хришћанским и миротворачким ангажманом допринос јачању мира и сарадње. У том духу патријарх Алексеј се одлучно супротстављао ратовима, агресији, тероризму и насиљу и бескомпромисно истицао да се проблеми могу решавати само дијалогом, добром вољом и разумевањем.