Добитници Награде „Браћа Карић” у 2001. години

Академик ЉУБОМИР СИМОВИЋ, књижевник

Љубомир Симовић је један од најдаровитијих и најзначајнијих српских песника. Поезија му је утемељена на искуству народне и писане традиције (легенде, митови, споменици и записи, обичаји, историјски догађаји), али је отворена и за слике савременог живота. Драма Путујуће позориште шопаловић једна је од најбољих српских драма, а Љубомир Симовић је, уз Александра Поповића и Душана Ковачевића, обезбедио место у тролисту највећих писаца српске драмске књижевности друге половине двадесетог века.

Из говора добитника:
„Примајући ову награду, не заборављам околности у којима се она додељује. После свих отрежњења, ми смо још троми од старог пијанства, после свих ослобођења, ми робујемо старим навикама и господарима. После свих буђења и промена, ми још личимо на човека који мора да трчи окованих ногу, да се брани везаних руку и да плива с каменом о врату и ножем у леђима. На шта мислим кад кажем да ни о чему немам никаквих илузија? Мислим на чињеницу да тај камен није донет не знам одакле, него да је ископан у некој од наших њива. И да је тај нож у нашим леђима нож домаће производње. Кад кажем да немам илузија, то значи да се све чешће питам: Да ли ћемо ми после свих покушаја схватити да не умемо да променимо ништа? То што постављам овакво питање значи да знам да смо болесни и да знам од чега смо болесни, и значи да знам од чега треба да се лечимо. А у времену у коме је обезвређено све, морамо се лечити и бранити успостављањем система вредности. Систем вредности нам не може заменити Бога кога смо изгубили, али нам може помоћи да га нађемо и да му се вратимо. У томе наслућујем смисао ове награде и снагом у такав њен смисао за Награду захваљујем.”

Др НЕНАД М. КОСТИЋ, хемичар из САД

Научни рад др Костића дао је изузетан допринос новим сазнањима у актуелним областима хемије, посебно бионеорганске хемије. Број научних радова, ниво публикација у којима су објављени, њихова цитираност, односно опус и ефекти које резултати његових истраживања производе у светској научној јавности, најбоље осветљавају разлоге за бројна признања која је стекао у релативно кратком времену потпуне, самосталне научне активности. Посебно значајним сматрамо и драгоцени допринос унапређењу квалитета научног рада младих истраживача у нашој земљи и уопште, афирмацији наше науке.

Из говора добитника:
„Цењени чланови породице Карић, достојанственици верских заједница, мили моји пријатељи, драге колеге, госпође и господо, доделом Награде „Браћа Карић” указана ми је висока част за коју захваљујем Карић фондацији. Већ сама номинација за ову награду почаствовала ме је и обрадовала. Ја ћу новчани део награде изнети из земље, али га нећу присвојити. Целокупном свотом основаћу Фонд за хемијске науке. Циљ Фонда биће да помаже младе хемичаре и хемичарке у домовини и да подстиче развој свих области ове науке. Хвала Карић фондацији што ми је омогућила да приуштим себи једно велико и трајно задовољство.”

Управни одбор је једногласно одлучио да се ове године не додели награда за област економије и привреде.

МАНОЈЛО ВУКОТИЋ, уредник, новинар

Манојло Вукотић је изузетна личност савременог српског и југословенског новинарства. Реч је о његовој изузетној храбрости да у тешким политичким и друштвеним условима створи, уређује и одржи дневне листове високопрофесионалним, а изузетно критичким. Сваком поменутом листу давао је специфично обележје, са изузетним знањем и уредничком маштом.

МИЛИВОЈЕ ГЛИШИЋ, колумниста
Миливоје Глишић спада у високообразоване и креативне новинаре. Завршио је драматургију и светску књижевност, објављује поезију, има дугогодишње новинарско искуство у Вечерњим новостима, Осмици и Нину. У његовом делу преплићу се политичке и културне теме, прошао је пут од репор­тера до уредника. Он пише питко, чак љупко, новинарска лакоћа изражавања удружена је са књи­жев­ном вокацијом. Он не тријумфује над злом које открива, него лирски меко и осетљиво тугује, заједно са читаоцем, као да је и сам крив што открива бескрајна наличја нашег времена и наших људи. Поје­диначни ликови служе му да допре до општег феномена, он нас до суза засмејава и осваја својом незлобношћу, па његове рубрике имају огроман одјек међу читаоцима.

БОЈАНА ЛЕКИЋ, уредник, новинар
Серија телевизијских емисија у којима Бојана Лекић негује жанр врхунског, политичког интервјуа у јавности је оцењена као највиши, професионални ниво. Негујући изразиту коректност и цивилизован однос према саговорницима, без обзира на њихово професионално опредељење, Бојана Лекић се доследно бави најсложенијим темама актуелног, политичког тренутка. Позната је по ангажованим, бритким и квалификованим питањима обликованим на подлози изванредне припремљености и беспрекорног познавања материје. Објективан посредник између гледалаштва и саговорника, Бојана Лекић никада није подлегла сензационализму и политичком шунду који доминирају у великом броју медија. Њена истрајност на путу којим се ређе иде и смирена аналитичност представљају светао пример модерног новинара, борца за демократију и слободу јавне речи.

БРАНКО ТУПАЊАЦ, српски бизнисмен и добротвор из САД

Реч је је о српском добротвору који већ годинама живи и ради у САД. Истакао се деценијама својим добротворним акцијама, помажући Србима који су долазили у САД и Српској православној цркви у дијаспори. Бранко Тупањац је организовао и финансирао градњу храма Грачанице у свом родном Требињу, који је завршен 2000. године. Поред тога, господин Тупањац је био иницијатор, организатор и финансијер велике патриотске акције – преноса земних остатка песника Јована Дучића у домовину. Земни остаци великог песника, чија је то била последња жеља, сахрањени су у Грачаници изнад Требиња, коју је, као своју задужбину, подигао господин Тупањац. За ту великој акцији Тупањац је подршку добио од Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности и Црногорске академије наука и уметности, а на том задатку окупио је и бројне угледне Србе из Америке и Канаде.