Уводна беседа Боре Дугића, добитника Награде „Браћа Карић” 2005.
ОНИМА КОЈИ СУ СВОЈИМ ДЕЛОМ ЗАДУЖИЛИ ЧОВЕЧАНСТВО
Ове године, већ дванаести пут, сведоци смо доделе Награде Карић фондације појединцима и установама за изузетне заслуге у више области друштвеног, јавног и привредног живота наше земље, али и појединцима из других земаља, који су својим делом задужили човечанство.
То чудесно биће, човек, у кога је његов Творац толико заљубљен да га награђује и за најмањи допринос Лепоти, има у том смислу савршен пример и подстицај да и само награђује најбоље међу собом.
Не постоји биће на Земљи које не разуме похвалу и не осећа се већим после ње. И заиста, једно од највећих достигнућа у духовном развоју човека је жеља да награђује и бива награђен. Само са велике висине људи међусобно изгледају исти и сићушни, али ми живимо једни поред других на земљи и знамо да међу нама увек има бољих од нас.
Али: „Само је песник или светац у стању да залива асфалтни тротоар у нади да ће му љиљани бити награда за труд“ – каже Андре Мороа.
Отуда је веома важно постојање Награде као институције која поспешује стваралаштво, прегалаштво, доброчинство. У том смислу, као и у другим земљама и у Србији је пре и после рата постојао знатан број награда које су биле и јесу веома значајне.
Као прва приватна фондација у Србији, Карић фондација је основана ради афирмације српске националне културе и њене размене и повезивања са светом, али и за хуманитарну делатност и помоћ угроженима. У том смислу Фондација је била и јесте од немерљивог значаја у нашој земљи.
Посебно значајна активност Карић фондације је додела Награде „Браћа Карић“ за области културе, науке, новинарства, привреде, хуманитарне активности…
Давање увек треба да буде радосније од узимања, јер само давање је израз онога што смо.
За протеклих дванаест година награђено је близу сто прегалаца из разних области. Велика и значајна имена Србије: академици, уметници од доктора наука до пољопривредника, носиоци су овог великог признања, што је подстицај и порука да је вредно борити се за квалитет.
Сами добитници су већ постали део критеријума о додели; многи међу њима, добивши награду су, претходно, уствари, својим делом дали награду области за коју су награђени.
Самим тим, ова Награда је ослобођена политике, идеологије и било какве злоупотребе, па смо сигурни да ће из тих разлога опстати и одржати своју чистоту.
Изузетном висином, ова Награда која је највећа у окружењу, заслужено је добила епитет српске Нобелове награде. Тиме је она подстакла и остале државне и приватне институције да пођу њеним путем.
И треба, јер: Ко има много, тај има и мало, а то мало је много кад се преточи у награду и у свечаној атмосфери објави и преда у руке прегаоцу.
Свети Владика Николај каже: „Држава и култура су ради човека, а не човек ради државе и културе. Људи стварају државе и културе не као крајње сврхе свога живота, већ као помоћно средство за достигнуће духовних и моралних сврха.“
Као један од добитника овог великог признања и као ваш вечерашњи уводничар, честитам свим добитницима са жељом да их оно подстакне на још веће прегнуће и резултате, на радост нашег бројно малог, и хоћу да верујем, великог духовног народа.
Даме и господо, дужан сам још нешто да кажем. Између двеју додела награда преминула су двојица добитника веома значајна за своје земље: Алексеј Други Патријарх Московски и Целе Русије и наш академик, професор доктор Дејан Медаковић. Обојица су добитници награде за 1999. годину. Данашња додела награда посвећена је њима.