Добитници Награде „Браћа Карић” у 2007. години

uvodna-beseda_2007-500x650

Uvodna beseda Milanke Mare Karić, predsednice Karić fondacije.

НАГРАДА ЈЕ ЖИВА ЗАДУЖБИНА

Прави пријатељи су драгоценији од сваког иметка, човек је срећан тек када се увери да је та тврдња сушта истина. Е па драги пријатељи, ја сам данас заиста срећна, а пре свега почаствована, што стојим пред вама овде у нашем националном театру поново, ево десети пут. Почели смо те давне 1997. године. Сећања на ту годину жива су као да је прошло десет дана, а не десет година. У том раздобљу задесила су нас велика историјска дешавања, прошли смо кроз различита искушења. Иако се нисмо макли из Београда, Награду смо додељивали у четири државе. Често су нас питали да ли је право време за награђивања те врсте, а ми смо били решени да Награда заживи и траје, и када су непрегледне колоне људи кретале за Србију, и када су нас бомбардовали, и када су се владе смењивале, и када је био страшни погром на Косову и Метохији. И данас, када идејни творац ове награде – наш Богољуб – није овде да подели са нама радост данашње свечаности.

Историја Србије бележи да су често велики задужбинари били политичке жртве, прогањани, изгнани из своје земље за коју су толико много урадили, а неретко и потпуно заборављени. Сви су они достојанствено подносили све што им се дешавало, дубоко уверени да правда и истина једино побеђују. Наша награда је жива задужбина, утемељена на намери моје породице да изменимо оно правило које каже да се овде код нас успех не прашта. Награда „Браћа Карић” издиже се изнад тога, она указује, поштује и са поносом истиче најбоље међу нама. Значај и величина Награде „Браћа Карић” огледа се у именима лауреата и њиховим делима. Значај и величина Награде „Браћа Карић” је у раду жирија и честитости избора. Значај и величина Награде „Браћа Карић” јесте у чињеници да је опстала, да је победила сва искушења, да се данас овде у Народном позоришту додељује већ десети пут.

Дозволите ми да вас, честитајући данашњим добитницима, поздравим печима мога супруга Богољуба – идејног творца Награде „Браћа Карић”:

Онолико колико је јака породица, толико је јака држава. Верујем да је снага породице лауреата наше Награде битно оснажила Србију и да ће је у будуће још више ојачати јер ће се сваке године увећавати. У остварењу Награде- мог великог сна- уткана је и моја потреба да се одужимо знаним и незнаним умовима наше историје,међу њима и нашим прецима- географу Владимиру Карићу и зачетнику учитељевања Петру Карићу. Путеви свих тих великих људи настављају наши савременици- добитници Награде „Браћа Карић”.
За једну породицу и фондацију, десет година постојања Награде лепа је традиција. Али шта је десетлеће у историји, у времену- тек тренутак. Прва деценија је први корак. Као једна година. Тек када Награду наши потомци буду уручивали стоти пут- у времену и трајању биће то као деценија. Пут ка очувању и јачању Награде постоје тако још једна задужбина нас који је створисмо и завет потомцима који ће је од нас преузети.

rsumovic-500x550
aburic-500x550

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ, песник

Награда „Браћа Карић” додељена је Љубивоју Ршумовићу за стваралаштво за децу, књижевност, радио и телевизијско ауторство, разнолика и висока умећа и достигнућа у позориштима за младе, доследност у хуманитарном делању и јачању пријатељства, међу млађим нараштајима посебно. Аутор Двогледа, Хиљаду зашто, Хајде да растемо, Фазони и форе.., Ршумовић је добитник два запажена међународна признања: „Пуља” у Барију за целокупно стваралаштво за децу и награде УНЕСКО-а за Буквар дечјих права.

Из говора добитника:
„Желим да се захвалим Богу за здравље које ми је подарио и Светој Тројици данашњој, желим да захва­лим колеги Миши Одаловићу који ме је предложио за ову награду, утолико ми је дража што предлог од колеге долази. Желим да захвалим жирију који је прихватио тај предлог и, наравно, желим да захвалим Карић фондацији која је позлатила ту награду.”

 

 

 

 

 

АНКА БУРИЋ, сликар

Анка Бурић је члан Црногорске академије наука и умјетности, ванредни професор на Факултету ликовних умјетности на Цетињу. Учествовала је на више од двеста колективних изложби у земљи и иностранству, имала је двадесет и четири самосталне изложбе, а радови јој се налазе у колекцијама значајних музеја и галерија, међу којима је и Национална библиотека Париза.

Из говора добитника:
„Дугујем огромну захвалност породици Карић, која у континуитету цијени и његује оно нешто што се зове рад и истрајност у раду, што је увијек било и биће гаранција у трајању времена.”

alfjorov-500x550

ЖОРЕС ИВАНОВИЧ АЛФЈОРОВ, академик

Академик Алфјоров је потпредседник Руске академије наука, директор Физичко-техничког института у Санкт Петербургу, човек чији су радови у области фундаменталне физичке теорије и полупроводника добили значајна светска признања, међу којима и Нобелову награду 2000. године.

Из говора добитника:
„Увек је највећи успех у каријери – признање у сопственој земљи. Због тога је ово за мене врло посебан дан. Заиста нисам веровао да ћу једнога дана постати лауреат Награде „Браћа Карић“. Ту награду сматрам посебном због тога што су увек за њу пажљиво бирани људи који су својим радом прославили Србију у свету. Од срца захваљујем породици Карић, а посебно Миланки Карић која је наставила традицију доделе ове награде која је велики подстицај за нове успехе и достигнућа свих нас који се боримо за просперитет и напредак своје земље.”

djokovic-500x550
agoston-500x550

НОВАК ЂОКОВИЋ, тенисер

Врхунски тенисер Новак Ђоковић је витез белог спорта, али и бренд који у најлепшем светлу представља своју породицу, свој родни град и своју земљу. Он са поносом носи српску заставу, а пре него што високо подигне трофеј – обуче дрес на коме пише Србија, Новак број 1.

Из говора добитника:
„Док примам Награду ‘Браћа Карић‘ осећам се као да живим у сну. Поносан сам на своју земљу. Иско-ристио бих прилику да захвалим породици Карић на овом лепом признању. И исто тако ми је велика част и задовољство, а и обавеза да примим Награду, како бих у будућности доказивао да је стварно и заслужујем.”

 

 

 

 

 

 

Проф. др ФЕРЕНЦ АГОШТОН, примаријус

Примаријус професор доктор Ференц Агоштон образовањем је стекао ове титуле, а праксом и радом заслужио је и звање доктора у туристичком менаџменту и привреди. Бању Кањижу води од 1993. године и од тада до данас ова установа постигла је задивљујуће резултате – од обичне провинцијске бање постала је значајна установа из области физикалне медицине и рехабилитације у Србији и шире.

Из говора добитника:
„Спремао сам се да овом приликом говорим, али у овом тренутку мислим да не треба ништа да кажем… Само једно велико хвала Карић фондацији и читавој Карић породици.”

mmaric-500x550

МИЛОМИР МАРИЋ, новинар

Миломир Марић се афирмисао још пре неколико деценија бескомпромисним рушењем и разобличавањем строго чуваних тајни, заблуда и табуа тадашње епохе. То му је донело несумњиви углед на просторима бивше Југославије, у дијаспори и на страницама светске штампе, али и сталне полицијске и судске прогоне. Аутор Деце комунизма, уредник Интервјуа, Профила, БК телевизије, Марић је истрајан у борби за слободу медија, у борби за права грађана да чују истину.

Из говора добитника:
„Хвала породици Карић која је у оним временима покренула прву приватну задужбину у Србији, после времена револуције и комунизма, када је схватила да државне и официјалне награде код нас добијају само они који су по милости и укусу власти и политичара. Лауреати Награда ‘Браћа Карић‘ постали су из године у годину истакнути великани српске културе, уметности, науке.”

redzepovic-500x550
bmilenkovic-500x550

СЕЛИМ РЕЏЕПОВИЋ и БОРИВОЈЕ МЕНКОВИЋ, пријатељи

Селим Реџеповић и Боривоје Менковић својим пријатељством, комшијским и међуљудским односима дефинишу суштину Награде „Браћа Карић”. Они су најбољи пријатељи целог свог живота, више од пола века. Данас се цео свет пита могу ли Срби и Албанци у Србији да живе заједно у толера­нцији, миру и уважавању. Селим и Боривоје су одговор на то питање.

Из говора добитника:
„Даме и господо, ја сам Албанац, а овај господин поред мене је мој пријатељ, Србин. Прво да захвалим што смо добили велику награду. Браћа Карић нека су здрави и живи са својом породицом. Бора и ја радимо заједно од 1965. године. Дружимо се и са децом и са унуцима. И ништа нам никада није фалило. Живимо у Бујановцу, то је мала општина, сиромашна. Али, опет, има и тамо нешто. И да није било ове награде, ми Београд можда не би ни доживели да видимо.”