Волт Богданић – прво перо Америке

После четрдесет година истраживачког новинарства и бројних награда међу којима и три Пулицерове, Волт Богданић, амерички новинар и уредник “Њујорк тајмса” српског порекла поново је у Београду.

Први и једини пут у нашем главном граду боравио је средином педесетих. Сада је дошао на позив Карић Фондације, поводом доделе награде која ће му бити уручена у понедељак.

У Сједињеним државама сте познати као један од најбољих новинара истраживача, добитник три Пулицерове награде, овде се признати као Американац српског порекла који је успео. Шта или ко је на вас утицао да каријеру посветите истраживачком новинарству?

– Мој отац. Током свог одрастања у Београду, читајући књиге он је учио о Сједињеним Државама, америчким систему вредности и важности слободе изражавања. Одрстао сам у Америци у таквој атмосфери. Занимају ме догађаји, хоћу да знам шта ради моја влада и да то пренесем другима.

Зашто је неопходно бити добро информисан?

– Ако људи немају информације о томе шта се догађа око њих, онда нису у стању ни да провере како власт функционише. Важно је знати шта ради држава. Било то добро или лоше. Ако то не знате онда држава добија превелику власт. А видели смо шта све може да се догоди када нека превише власти оде упогрешне руке. Историја је показала да лоше ствари могу лако да се догоде, било где. Зато нам је потребан равнотежа, обавештена јавност која може да обезбеди ту равнотежу.

Илегалне медицинске лабораторије у САД, отровне играчке произведене у Кини, несрећни случајеви у америчкој железници, индустрија коњских трка у Америци, само су неке од тема које сте истраживали. Како их бирате?

– Бирам теме које ме лично занимају и које се тичу других, за које верујем да ће друштво имати користи. Тему за коју сам заинтересован не обрађујем пар дана или недеља већ се њом бавим месецима. После истраживачког рада могу о њој да извештавам са ауторитетом и да будем сигуран да су закључци до којих сам дошао тачни. Бирам своје теме знајући да има људи којима је без разлога нанета штета, убеђен да ако то разотркијем и о томе пишем, да ће из тога произићи нешто добро. И обично тако и буде.

Да ли сте током истраживачког рада некада били под политичким, економским или друштвеним притиском?

– Увек. Економски и политички притисци су увек присутни, таква је природа друштва. Мој је посао да се тим притисцима одупирем. Често сам радио под притиском али сам од својих уредника и послодаваца увек добијао подршку да наставим. Притисци постоје у Сједињеним Америчким Државама, као и било где другде у свету где постоје медији који покушавају да раде свој посао.

Све је више оних који тврде да добра информисаност значи бити на Фејсбуку или Твитеру. Да ли је светска мрежа добар извор?

– Светска мрежа је само важан алат. Новинари који се ограничавају само на електронски облик комуникације нису добри новинари. Не може се ни на један начин заменити разговор са људима или одлазак на лице места. Чини ми се да се све више новинара превише ослања на твитер и сајтове уместо да подигну слушалицу и поразговарају са људима, оду на терен. А без тог немате ни целу слику онога што обрађујете.

Извор: Б92